Печат недеље

МЕНЦИНГЕР
Професор Јоже Менцингер, отац словеначког економског национализма (иначе наводно „кривог“ за презадуженост и кризу банака у тој земљи којој проричу судбину Кипра), и даље заступа тезу да је страни капитал добродошао „али не да купује словеначка предузећа, него да оснива нова и продаје њихове производе“. Поред тврдње да је „бољи градоначелник Љубљане од Јанковића био само Иван Хрибар почетком 20. века“, он похваљује и ставове недавно изабране словеначке Владе.
„ У влади и нема много економиста, па се министри и не разликују по основним школама. Но, влада се ипак одриче хистерије у политици штедње, која је донела трошкове који су у стварности били виши него што би били да није било те ‚штедње‘. Добар пример је смањење пензија за 26.000 људи, који су уплаћивали у пензионе фондове у другим републикама, а које се после пресуде Уставног суда морају вратити.“
На питање да ли подржава став владе која не даје простор страном капиталу као „једином излазу из кризе“, он одговара:
„Да, становиште нисам променио, мада ћемо због глупости из прошлости морати да нешто продамо. Но, сам немам ништа против страног капитала. Свако може да уђе и у Словенији да направи подузеће, те да продаје робу коју производи. Противим се идеологији према којој морам да продајем своја подузећа којима могу и сам да управљам, па и продаји без узимања у обзир ефеката продаје на осталу привреду. Пре неки дан су, на пример, продали ‚Љубљанске млекаре‘, а то је 80 одсто тржишта млекарских производа. Какви ће бити после пет година ефекти на сељаке који производе млеко у планинским пределима са кравама на пашњацима, па и на квалитет млека који ћемо да добијемо са фарми где се млеко добија од крава, које дају три пута више млека, а не могу да се крећу и никад нису биле на пашњаку или виделе сунце.“

ОХРАБРЕЊЕ ИЗ РУСИЈЕ
Србима са севера Косова, али и Србији на Косову и Метохији, у најважнијем тренутку, уочи осме бриселске рунде, стигла је подршка Русије. У Косовску Митровицу ове недеље, поводом 110. годишњице убиства руског конзула Григорија Степановича Шчербине (1868-1903), дошао је Александар Чепурин, амбасадор Русије у Србији; дочекали су га Александар Вулин и Крстимир Пантић, директор и заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије, а дочекали су га српским заставама, цвећем, хлебом и сољу, и бројни Митровчани, захвални на овој подршци.
Амбасадор Чепурин захвалио им је на оваквој добродошлици на најбољи могући начин, поруком да је Резолуција 1244 Савета безбедности УН „једини документ који регулише положај Косова и, без обзира на то шта ко каже да се ситуација променила и да су драстичне године на помолу, постоји само тај један документ и нема другог, који је определио међународну заједницу према Косову и то је јако битно за Србију“. „Мислим да ово не би требало да заборавимо, мада би неки желели да заборавимо, јер се ради о важећем документу“, поручио је и Београду и Западу. „Нисмо чаробњаци, али ћемо учинити све што можемо како би помогли Србе у учвршћивању њихових интереса“, рекао је окупљенима на трибини у препуној сали у којој су били и политички представници Срба на Косову, са Приштинског универзитета, епископ рашко-призренски Теодосије… Чепурин је упозорио да непризнавање Косова значи супротстављање великим силама које желе да то питање буде решено, а тај притисак, како је казао, може да издржи само неколико земаља, међу којима су Русија и њени ближи савезници, „неколико земаља које су пријатељи са Србијом и Кина“.
И додао је нешто што се од руских званичника није могло чути. Позвао је Србију да се „прикључи животној снази Русије“ јер, како је рекао, Европска унија не може да јој обезбеди брз економски развој.
Своју подршку Резолуцији 1244 амбасадор је поновио и у интервјуу телевизији „Мост“ из Звечана, критикујући при том имплицитно одлуку претходне владе којом је улогу посредника у преговорима Београда и Приштине добила ЕУ, која је „потом одлучила да, у својству посматрача, прикључи америчког представника, а нас нико није звао, па се Србија нашла у веома незгодној и неповољној ситуацији“.

СЛИКЕ БAЛКAНA
Изложба Пaja Joвaнoвић – Сликe Бaлкaнa aутoрa Пeтрa Пeтрoвићa, гостује наредних месец дана у Новом Саду. Пред посетиоцима гaлeриjскoг прoстoра Збиркe стрaнe умeтнoсти, у Дунaвској 29, репрезентативан je избор 17 сликa и цртeжa oвoг знaчajнoг српскoг сликaрa. Moтивe зa изложена дела уметник је пронaлaзиo у свaкoднeвнoм живoту oбичних људи кoje je срeтao нa путoвaњимa пo Бaлкaну – кoд Кучa у Црнoj Гoри, мeђу Србимa и Aрбaнaсимa у oкoлини Скaдрa, нa Кoсoву и Meтoхиjи, сeвeрнoj Aлбaниjи итд, а Сликe Бaлкaнa нaстaлe су кoликo зaхвaљуjући нeсумњивoм дaру и вeликoм рaду уметника, тoликo и прoбуђeнoм интeрeсoвaњу Eврoпe зa oриjeнтoм у XIX вeку, a ужe пoсмaтрaнo и зa рoмaнтичну oслoбoдилaчку бoрбу бaлкaнских нaрoдa oд Tурaкa. Ремек-дела којима је Јовановић овековечио Балкан који је видео и волео снажно су oдjeкнула у нaрoду, пробудивши нaциoнaлнa oсeћaњa у гoдинaмa кoje су прeтхoдилe Бaлкaнским рaтoвимa и Првoм свeтскoм рaту. (Изложба је настала захваљујући успешној сарадњи Народног музеја у Београду и Музеја града Новог Сада).

(Скица за комп. Раде Неимар предаје модел манастира Манасије)

ГОДИШЊИЦА ШЕСТОАПРИЛСКОГ БОМБАРДОВАЊА
У суботу, 6. априла, Београд ће се сетити бомби које су по њему изручили немачки авиони 1941. године. Погинуло је тада 2.274 људи, порушене су стотине зграда, а међу њима, до темеља, и Народна библиотека на Косанчићевом венцу са 300.000 књига, међу којима су били и средњовековни списи непроцењиве вредности. А десет дана касније, 16. и 17. априла, подсетићемо се и савезничког, ускршњег бомбардовања окупираног Београда тепих-бомбама, у којем је настрадало 1.160 Београђана, а погођен је и концентрациони логор „Старо сајмиште“, када је погинуло 60 логораша, Срба и Јевреја. Савезници су Београд бомбардовали и 21. и 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула и 3. септембра 1944. Загреб, престоницу фашистичке НДХ, нису бомбардовали никада.

ХОЛАНДСКИ ПЕДОФИЛИ
Вест као да је објављена 1. априла или у агенцијским вестима нашег Павла Ћосића. Авај, није ни једно, ни друго. И показује нам каква нас светла европска будућност тек чека.
Жалбени суд у Холандији, објављено је овог уторка (2. априла), одлучио је да не буде забрањено Удружење педофила „Мартијн“, које се – извињавамо се зато што вређамо осећања читалаца – „залаже да друштво прихвати ‚споразумни‘ секс између деце и одраслих“. Образложење судске одлуке скандалозно је колико и постојање удружења ових сподоба: „Према одлуци жалбеног суда, рад организације јесте у супротности с јавним редом и миром, али не представља претњу ремећења друштвеног поретка.“ Штавише, суд је оценио и да то, што су неки чланови удружења раније оптуживани за сексуално злостављање, није одговорност организације којој припадају, јер она као таква никада није починила кривично дело.
Удружење „Мартијн“, иначе, има око 60 чланова, а његов бивши шеф Ад ван ден Берг, осуђен је 2011. на три године затвора због поседовања материјала с дечјом порнографијом.
Подсећамо да је недавно у Немачкој удружење зоофила „Зета“ (које процењује да у тој земљи има око 10 хиљада љубитеља секса са животињама) најавило жалбу Уставном суду те земље, због усвајања законских одредби којима се секс са животињама забрањује. „Морални закони, као што је забрана зоофилије, немају своје место у либералној правној држави“, саопштила је „Зета“, жалећи се због „дискриминације и прогона немачких зоофила“, који „схватају животиње као партнере. Не присиљавају их ни на шта.“