Нема одмора док траје Србија

Пише Миодраг Зарковић

Исти онај јавни простор који је већ више од деценије закључан за макар и најмање изливе родољубља, потпуно је доступан за коришћење онима који о Србији и Србима нимало не бирају речи

Редакција „Печата“ овде. Добро вече, Оља. Најпре да поздравимо вас и све остале у студију. Вечерас сте окупили сјајне госте. Гласамо за предлог тај и тај. У негативном смислу, кад већ питате. Ако можемо сада још само да поставимо једно питање Бојану Пајтићу. Није баш пријатно, али бисмо волели да зн…
КЛИК! Тууу-тууу-тууу-тууу…
Добро вече, Оља, овде ваш верни гледалац, који прати „Утисак недеље“ још од времена када сте били на „Студију Б“. Гласам за предлог тај и тај. Е сад, волео бих да на рачун Бојана Пајтића и те наводно проевропске, а у ствари антисрпске, војвођанске власти изнесем једну зам…
КЛИК! Тууу-тууу-тууу-тууу…
Добро вече, Оља. Мрзим Србе и Србију. Поздрављам све у студију, дивна вам је вечерашња емисија. Иначе, мрзим Србе и Србију. Зато бих волео да се оградим и да из пређашњег поздрава изузмем Србе, ако се неки од њих случајно поткрао у вашој околини. Елем, гласам за предлог тај и тај, и то зато што он јасно наговештава да ће Србија да нас упропасти уколико ми будемо приморани да прекинемо са упропашћавањем ње. Још мало, драга Оља, па нећемо смети ни да кажемо да мрзимо Србију. Како је кренуло, плашим се да нас то ускоро чека. Ето, ја мрзим Србију и Србе, а већ немам где то да искажем. Реците, Оља, да ли је то поштено?! Искрено да вам кажем, знао сам ја да ће нас Срби, уколико их не потаманимо, вратити у деведесете. Зато их и мрзим. Не знам да ли сам вам рекао, Оља, али баш их мрзим. Хвала што сте ме саслушали, дивна вам је емисија, уздравље, довиђења, одох ја сада.

* * *
Ако мислите да је ово до сада било претерано карикирање, следи дослован запис разговора Оље Бећковић и једног гледаоца у последњем „Утиску недеље“, у завршном делу емисије, уобичајено посвећеном гласању. Главна тема разговора, као и целе емисије уосталом, био је новосадски митинг против Бојана Пајтића.
Гледалац: Не могу да верујем да у 21. веку може да се накупи 10-15 хиљада људи који као зомбији дођу, не знају ни за кога вичу, ни за шта вичу, против кога вичу… Знају против кога вичу јер им је то речено. Дакле, то је мој утисак.
Водитељка: А што мислите да не знају?
Гледалац: Па, зато што сам видео на телевизији. Прво сам видео да пола њих, не пола њих него јако велики број прво није из Новог Сада, већи број није из Војводине. Војвођани су седели код куће, Новосађани нарочито, и из пристојности нису излазили напоље.
Водитељка: А које пристојности? Из које пристојности нису излазили напоље?
Гледалац: Па мислим, оно је било непристојно. Оно понашање је било непристојно.
Водитељка: Шта је било непристојно?
Гледалац: Па, њихово понашање у Новом Саду. А друга ствар, хоћу да кажем, своје мишљење Војвођани су показали пре, ето, непуних годину дана.
Као да ни то није било довољно, па је водитељка убрзо потом још једног гледаоца пустила да без прекидања изрекне следеће:
„Оља, добро вече. Поштовање. Ја сам Београђанин који живи од пре десет година у Војводини. И мене је срамота за ово што су урадили наводно Београђани, мада тамо на том митингу оних правих Београђана није уопште ни било, то су све биле регистрације, аутобуси са разним таблицама, и са југа Србије и тако даље.“
Веома је, према томе, занимљиво то што у „Утиску недеље“ одвајкада бивају најгрубље и најоштрије исечени сви гледаоци који и помисле да „србују“, али су зато потпуно некажњено прошле све ове увреде на рачун оних који су се окупили да би се успротивили нескривеном отуђивању Војводине.
* * *
Прошле седмице славио се Раде Шербеџија, а ове Џереми Ајронс. Изгледа да је глумцима, који су барем једном у каријери играли србоклеветничку улогу, зајемчено да им неко проноси славу у српском јавном простору. Јавни сервис је, наиме, објавио краћи, али ударно пласирани, разговор са енглеским глумцем Џеремијем Ајронсом. Новинарка Сандра Перовић је, несношљиво како то већ само филмски вајни „зналци“ умеју, у том разговорчићу успела да изрекне салву неприличних хвалоспева на рачун свог саговорника – али да нити једном није поменула филм „Четврти анђео“ (у овим крајевима света превођен и као „Анђео освете“), у којем Ајронс игра главну улогу.
Реч је о филму из 2001. године који је у продукционом и уметничком смислу био толико бедан да је једног од најбитнијих ликова тумачио Џејсон Присли, назови глумац познат као Брендон из оне непревазиђене будалаштине од серије зване „Беверли Хилс“ (играна претеча „Телетабиса“, до бесомучности приказивана пре двадесетак година; била је силно гледана махом из неверице да нешто толико несувисло може бити снимљено). Радња је, међутим, још грђа и простачкија, пошто Ајронс игра енглеског новинара чија породица страда у терористичком отимању путничког авиона. Ко су терористи? Срби, наравно! Вођа им је извесни, нећете веровати – Карадан Малдић! И уз све то, Срби у овом филму имају тесне пословне и политичке везе са најмоћнијим тајним службама света, чак и са ЦИА, па је зато праведни осветник Ајронс принуђен да их својим рукама убија једног по једног, не би ли осветио жену и ћерке.
Може, дакле, да се остави по страни то што је интервју са Ајронсом и сам по себи био безвредан, јер чак ни они који цене и воле Ајронса нису могли из овог разговора да сазнају ишта битно. Оно што је главније, а свакако и поразније, јесте спремност Јавног сервиса да пружа ударни простор људима који нису презали од тога да јашу на таласима раширене међународне србомржње, сасвим огољене у случају „Четвртог анђела“.
Интервју са Ајронсом био је, у најмању руку, сасвим непотребан. За шта би, заиста, српска јавност била ускраћена, да Јавни сервис није – и то тек што је генерални директор Александар Тијанић најавио трауматичну штедњу са стотинама отпуштених – послао своју приучену новинарку на пут како би обавила тај посве безначајан разговор? Али, овде је злочин чак и већи од протраћеног новца и проћерданог телевизијског простора/времена. Овде је на делу неукусно величање једног никоговића који је за мастан хонорар својевремено учествовао у ружењу српског народа. Уосталом, зар нам Мирјана Карановић није довољна у том смислу, већ нам је потребан још и Ајронс?