Američke ribe u ruskom loncu

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Primenom novog zakonodavstva biće značajno suzbijen uticaj stranih agentura i centara moći u Rusiji, i istovremeno podstaknut rad domaćih organizacija koje promovišu nacionalne vrednosti i kulturu

Samo nedelju dana posle početka „češljanja“ nevladinog sektora koji već decenijama neometano deluje u Rusiji, predsednik Vladimir Putin izdao je novu direktivu: izdvojiti iz državnog budžeta 2,32 milijarde rubalja za podršku NVO koje realizuju društveno značajne projekte i učestvuju u razvoju institucija građanskog društva. Drugim rečima, dok organizacije koje se oslanjaju na spoljnu materijalnu i tehničku pomoć, a iznutra rade i utiču na kreiranje političke scene i podstiču nezadovoljstvo narodnih masa, mogu da očekuju dalje kontrole i provere finansijskog poslovanja, ruski NVO sektor koji ne zavisi od inostranih vlada dobiće državnu pomoć za svoje projekte u iznosu od preko 58 miliona evra. Kao što se i pretpostavljalo, u „Zakonu Dime Jakovljeva“ (kojim Rusija odgovara Vašingtonu na sankcije sadržane u „Zakonu Magnitskog“) – po američku stranu najbolniji je deo koji se tiče potpune zabrane rada i zaplene imovine „nevladinim“ organizacijama koje se finansiraju iz SAD-a („Pečat“ br. 249).

VEŠTICA I LOV Na taj način, primenom „antirevolucionarnog“ zakonodavstva rešavaće se dva goruća problema (ne samo) ruskog društva: biće značajno suzbijen uticaj stranih agentura i centara moći, i istovremeno podstaknut rad domaćih organizacija koje promovišu nacionalne vrednosti i kulturu. Ovaj dvostruki proces postaje već na prvi pogled jasniji, kada se uporede nazivi nevladinih organizacija koje će dobiti podsticaj iz državnog budžeta, nasuprot onima koje će, ukoliko se dokažu kršenja zakona, biti podvrgnute sankcijama. Među onima iz prve grupe su: Institut problema građanskog društva, Nacionalni dobrotvorni fond, Ruski savez omladine, Liga zdravlja nacije, Društvo „Znanje Rusije“, Institut socijalno-ekonomskih i političkih istraživanja… Dok su, sa druge strane, NVO finansirane iz inostranstva, označene terminom „inostrani agenti“, među kojima su i poznate zapadne strukture poput „Transparensi internešenel“, „Amnesti internešenel“, Moskovske Helsinške grupe, Fondacija „Konrad Adenauer“ i „Fridrih Ebert“, ali i namenski stvarani Pokret „Za ljudska prava“, „Memorijal“, „Glas“, i druge organizacije koje se, kako su primetili ruski eksperti, bave delatnošću definisanom kao „zaštita ljudskih prava i kontrola vlasti“.

[restrictedarea] Pod lupom državnih organa naći će se oko 5.000 nevladinih organizacija. To, možda, i nije previše, ako se zna da je, prema izveštaju Fonda za razvoj građanskog društva, u registru Ministarstva pravde RF ubeleženo tačno 405.720 NVO, od kojih 221.073 i dalje ima status aktivnih. A u okviru ovog broja, 192.956 „nevladinih“ organizacija pripada takozvanom civilnom sektoru i u njima radi armija od 828.000 ljudi. Tako postaju mnogo jasnije zastrašujuće razmere nevidljive mreže kojom su zapadne centrale prekrile Rusiju. Kao i Putinova odlučnost da takvoj praksi, koju je uveo još Mihail Gorbačov sredinom osamdesetih godina, stane na put. Jer, dok zapadne zemlje strogo čuvaju svoj javni i socijalni prostor, pa legalni inostrani agenti i lobisti ne mogu svoje informacije da plasiraju ni pod komercijalnim uslovima, dotle podrazumevaju da njihovom uticaju vrata celog sveta moraju da budu širom otvorena!
Tako bi trebalo tumačiti i reakciju Viktorije Nuland, portparola američkog Stejt departmenta, koja je legitimnu proveru delatnosti zapadnih NVO u Rusiji nazvala „lovom na veštice“. „SAD su izuzetno zabrinute besprecedentnim talasom kontrola nevladinih organizacija po celoj Rusiji, uključujući religiozne i obrazovne organizacije. Stiče se utisak da su ove kontrole usmerene na to da ometaju delatnost građanskih aktivista u celoj zemlji“, ocenila je Nuland. I, bar delimično, bila u pravu. Jer, ove „besprecedentne kontrole“ i jesu usmerene na to da ometaju delatnost „inostranih agenata“, kako su po ruskim zakonima označena lica koja za račun stranih vlada utiču na političke i druge procese u zemlji. Za početak „ometanje“, a ubrzo će da uslede i oduzimanja dozvola za rad, po istom receptu kako se to dogodilo sa krovnom institucijom američkog uticaja u celom svetu Ju-Es-Ejdom, kojem je jesenas dat rok od dve nedelje da napusti Rusiju.
Na izjavu Nulandove reagovalo je rusko Ministarstvo inostranih poslova, odnosno portparol Aleksandar Lukaševič, koji je rekao da su „pokušaji američkog uticaja na unutrašnje procese u Rusiji osuđeni na neuspeh“, a nameru SAD-a da nastavi finansiranje ruskih NVO preko posrednika u trećim zemljama, zaobilazeći rusko zakonodavstvo, nazvao „neprikrivenim mešanjem u unutrašnje poslove“. „Faktički se radi o direktnom podstrekivanju pojedinih nevladinih i društvenih struktura da krše zakonske norme koje se tiču delatnosti neprofitnih organizacija na teritoriji Rusije“, istakao je Lukaševič. Osim Amerikanaca, na inspekcijske kontrole civilnog sektora prethodnih dana reagovali su i zvaničnici Francuske i Nemačke.
Zbog čega vlade drugih država tako burno reaguju? Da li na taj način priznaju da hiljade „nevladinih“ organizacija u Rusiji imaju direktnu vezu sa njima? U tom slučaju, postavlja se pitanje: koje ciljeve i zadatke strane vlade postavljaju pred ruski NVO sektor?

GRAĐANSKA FEDERACIJA Član Saveta za ljudska prava predsednika RF Igor Borisov nema dilemu. „Amerikanci tokom poslednjih 20 godina imaju ogromnu želju da se aktivno mešaju u unutrašnjopolitičke procese suverenih država. Da neposredno rukovode konkretnim procesima, pre svega političkim“, kaže Borisov. Jedan od prvih koji je osetio oštricu ruskih – za sada samo istražnih – organa, jeste šef Pokreta za ljudska prava Lav Ponomarjov, jedan od najistaknutijih učesnika antiputinskih protesta. S obzirom na to da je Ponomarjov istovremeno na čelu tri NVO, protiv njega su pokrenuta tri prekršajna postupka zbog odbijanja da tužilaštvu preda dokumentaciju i omogući sprovođenje istrage. Tako se pokazalo da borci za „zaštitu prava“ sami ne priznaju ni pravo, ni zakone države za čiju se dobrobit, navodno, bore. I, kada Borisov kaže da su Amerikanci zabrinuti da će „sada dobiti malo po prstima“, slučaj Ponomarjova, jednog od najgrlatijih proameričkih aktivista, to na najbolji način i potvrđuje.
Glavni strah koji se sada uvukao među „borce za ljudska prava“ i njihove mentore – jeste da im istražitelji ne pronađu američki novac. U tom slučaju, osim zatvaranja organizacije i zaplene njene imovine, za fizička lica sledi novčana kazna od 100 do 10.000 dolara, kao i zatvorska u trajanju do dve godine. Suočeni sa ovako neveselom perspektivom, glavni NVO aktivisti preduzimaju razne korake da bi, kako oni kažu, „zaobišli zakon“. Ponomarjov i šef Moskovske Helsinške grupe, 86-godišnja Ljudmila Aleksejeva, napisali su pismo američkom predsedniku Baraku Obami. Oni traže podršku jer ne žele da se registruju kao „inostrani agenti“, i računaju da će galamom ipak zastrašiti Kremlj. A neki, poput Pavla Čikova iz asocijacije „Agora“, pokušavaju sa drugim trikom: da organizacije poput njegove, koje se bave „kontrolom vlasti“, ne budu svrstane u kategoriju onih koje utiču na političke procese.
Treća grupa pokušaja je i najzanimljivija. To je ideja stvaranja „Građanske federacije“, kao mreže horizontalno organizovanih NVO sa ciljem „obnove legitimne vlasti u Rusiji“, iz čega proizlazi da sadašnja vlast, iza koje stoji dve trećine biračkog tela – nije legitimna! S obzirom na to da se „Građanska federacija“, zvanično nastala sredinom marta, nesumnjivo bavi uticanjem na političke procese, rešenje za njeno finansiranje, umesto u američkom budžetu, pronađeno je u novčaniku ruskog oligarha Mihaila Prohorova. Tako je sve, naizgled, legalno: ruski tajkun, koji je osvojio treće mesto na prošlogodišnjim predsedničkim izborima, sponzoriše rusku opoziciju. Pred Prohorovom su samo dva „problemčića“. Prvo, kako će uopšte funkcionisati „Građanska federacija“, ako se zna da su dva slična pokušaja ranijih godina – „Sveruski građanski kongres“ i „Građanski ustavni forum“ – neslavno završili u svađama njihovih lidera? I drugo, koliko dugo će Prohorov biti spreman da finansira takvu družinu? Zasigurno, ne predugo.
Šefovi „Građanske federacije“ ipak gaje nadu da će ovu organizaciju uspeti da registruju kao „društveno udruženje“, a ne kao NVO, čime bi, kako veruju, ponovo dobili mogućnost da primaju novac direktno iz Amerike. Navodno, pronašli su „rupu u zakonu“ po kojoj se zabrana ne odnosi na udruženja, već samo na NVO u užem smislu. Od toga, naravno, neće biti ništa. Ruska vlast, svesna svih rizika i posledica, nije zabacila svoje mreže tako duboko da bi sada dozvolila da joj najkrupnije ribe izmaknu. Zato će se one, još izvesno vreme, koprcati na suvom – pre nego što završe u čorbi, koju su same i zakuvale.

[/restrictedarea]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *