Век трансплантационог туризма

Пише Зоран Милошевић

Од 1980. године у свету почиње незаконита продаја људских органа и ткива, а уочено је у овој трговини неколико тенденција: органи путују са југа на север, од сиромашних ка богатима, из трећег света у први, од жена ка мушкарцима, од црнаца ка белцима. Северио Морабити, бивши члан познате италијанске мафијашке „Ндрангента“, а који се, како каже, покајао, недавно је у интервјуу за портал „epochtimes.ru“ истакао: „Бизнис будућности је незаконита трговина људским органима. Сасвим је довољна мала клиника и неколико доктора, и из једног човека се може извући гомила органа.“ На том трагу, Андреја Хејли у чланку објављеном почетком фебруара 2013. године за портал „epochtimes.ru“ истиче да је трговина људским органима и ткивима главни криминал у XXI веку.

НОВИ КРИМИНАЛ Трговина људским органима и ткивима је незаконита делатност настала као последица развоја трансплантологије и пораста сиромаштва, те представља нову форму криминалне делатности. Трговина људским органима и ткивима је категорички забрањена у већини држава света, укључујући развијене државе. Забрану трговине људским органима и ткивима захтевају и Уједињене нације, Савет Европе, ОЕБС и Заједница независних држава. Ово брани и Светска здравствена организација, и кривични закони свих држава. Но, чини се, што се више брани – посао све боље цвета. Другим речима, забрана трговине људским органима и ткивима ипак је, мање или више, декларативна.
Узимање органа и ткива представља један од видова експлоатације и описује се термином „трговина људима“. Међутим, многе државе дозвољавају коришћење органа живих донатора, што се регулише законима. У легалним токовима људских органа и ткива две су врсте оних који медицини дарују органе и ткива: рођаци болесника, и органи узети од умирућих људи. Но, за ово је потребна дозвола суда. У већини држава је законом забрањено узимати органе од психички оболелих људи, као и од затвореника, чак и ако дају сагласност. У Италији постоји изричити став у закону да се забрањује узимање органа од људи осуђених на смртне казне.
Први покушај трговине људским органима регистрован је 1987. године у Гватемали, где је полиција ослободила тридесеторо деце, која су била предвиђена за узимање органа. Потом се аналогни случајеви јављају у Бразилу, Аргентини, Мексику, Еквадору, Хондурасу и Парагвају. У Африци, прво хапшење због трговине органима догодило се у Египту 1996. године. Распадом Совјетског Савеза и Југославије, и људи са ових простора укључују се у продају органа и ткива. Данас су центри за нелегалну трансплантацију органа у Европи Естонија, Румунија и Бугарска, на Блиском истоку Турска, а у Азији Кина. Ово је допринело да се појаве и термини „тржиште органа“ и „црно тржиште органа“. Према подацима казахстанског портала „Vesti.kz“ цена органа у свету је следећа: бубрег од 10.000 до 100.000 долара; јетра од 20.000 до 150.000; срце 250.000 долара. Желудац кошта 45.000, а рожњача 5.000 долара.

Ранг листа држава према шпанском листу  „El Pais“ у којима се највише тргује илегалном робом и спроводи незаконита делатност, које на тај начин остварују огромну зараду (изражена је у америчким доларима)

САД 625,63 милијарди долара
Кина 261 милијарда долара
Мексико 126,08 милијарди долара
Шпанија 124,06 милијарди долара
Италија 111,05 милијарди долара
Јапан 108,3 милијарди долара
Канада 77,83 милијарди долара
Велика Британија 61,96 милијарди долара
Русија 49,04 милијарди долара
Немачка 39,67 милијарди долара

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА БЕЗАКОЊА

Илегална трговина свега и свачега, па тако и људским органима и ткивима, постаје уносан посао и све се више шири, попут епидемије. Према проценама Уједињених нација, а које објављује шпански „El Pais“ (20. марта 2013) из пера аутора Хосеа Игнасиа Торебланке, постоји 50 врста робе која се незаконито ставља у промет у 91 земљи. Укупна сума новца која се зарађује продајом робе и незаконитом делатности је 1,8 билиона долара. (укупан бруто друштвени производ Шпаније је, на пример, 2011. године био 1,4 билиона долара). Када се о незаконитој трговини и делатности говори, обично се мисли на традиционалну проституцију и трговину наркотицима, међутим списак онога чиме се илегално тргује је запањујући. Данас је на прво место по заради избила трговина фалсификованим лековима (200 милијарди долара), затим илегално произведена електроника (169 милијарди долара) и илегална коцка (140 милијарди долара), која је значајно потиснула продају оружја (24. место).
Државе у којима се највише продаје незаконито произведена роба, односно обавља незаконита делатност су САД, Кина, Мексико и Шпанија.

[restrictedarea]

 
У многим држава десили су се случајеви смрти пацијената у државним болницама „под чудним околностима“, да би се испоставило да се радило о трговини људским органима и ткивима. Следећи проблем је продаја деце, са циљем да се искористе као „донатори“ органа. Светски је познат случај Надежде Фрати, Италијанке руског порекла, која је од 1993. до 2001. године из Русије „извезла“ 858 деце без родитеља, односно из домова за сирочад, наводно ради усвајања, а у суштини ради коришћења за узимање органа и ткива. Према подацима шпанског листа „El Pais“ (20. марта 2013) истражитељи Уједињених нација су објавили податке у вези са трговином децом. Према прикупљеним подацима, цене једног детета су следеће: дете из Нигерије купца кошта 6.400 америчких долара; из Кине 7.800; из Малезије 6.588; дете са севера Кавказа (Русија) купује се за 17.500, а у Гани дечак се купује за 14.473, а девојчица за 350 долара (50 родитељима и 300 продавцу). Деца углавном заврше као „донатори“ органа.
Трансплантација је осмишљена искључиво са хуманим циљем – да спасава живот људи, а претворила се у главни криминал, повезан са насилним узимањем и трговањем људским органима, те њиховом предајом онима који су богати и спремни да плате сваку цену да спасу сопствени живот. У свему томе учествују, између осталих, и лекари – хирурзи, који су се заклели да ће лечити људе, без обзира на њихово материјално стање. У свим државама овај криминал цвета. Но, према подацима споменуте Андреје Хејли, у Кини је ово добило све незамисливе размере. Чак се развио „трансплантациони туризам“, при чему се органи узимају од затвореника и припадника маргиналних група, и пресађују „туристима“. Све траје кратко, а „туристи“ су презадовољни стручном и брзом услугом кинеских доктора. Но, и званичне кинеске институције нуде, односно нудиле су органе преко Интернета. Тако је Кинески међународни трансплантациони центар на свој сајту 2005. године објавио цене: бубрег 62.000, јетра од 98.000 до 130.000, а плућно крило од 150.000 до 170.000 долара. После објаве од стране власти да су се у Кини заиста догодиле бројне незаконите трансплантације, пре свега странцима, цене су скинуте са сајта 2006. године.

БУБРЕГ НА САЈТУ Овде би требало подсетити и на податак који је у својој књизи 2008. године објавила бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте, да је од 1998. до 2001. године на Космету од стране Албанаца 300 Срба заробљено и пребачено у Албанију ради узимања органа. Чињенички, Срби су нестали, а случај још није решен захваљујући пре свега САД-у, Европској унији и НАТО-у. Зашто спречавају истрагу и каква је њихова улога у томе, то само они знају. Но, за Србију овде није крај. Наиме, амерички новинар Ден Билефски, који ради за „Њујорк тајмс“, појавио се средином прошле године у Србији. Он је кренуо трагом бројних огласа, које су дали грађани ове државе на Интернету, да нуде своје органе у замени за новац. Прича Билефског почиње и завршава се у Београду, где је новинар разговарао, између осталих људи и са Павлом Мирковим и његовом женом Данијелом, који сваки 15 минута, каже споменути новинар, проверавају мејл у очекивању спаса од финансијског краха, јер један купац је спреман да плати 40.000 долара за бубрег. Споменути супружници, родитељи двоје деце, објавили су да продају по бубрег на специјализованом сајту за продају људских органа, јер су остали без посла. Нису могли да нађу други посао и ова продаја је гест очајника, истиче Ден Билефски. Искључили су им телефон, када је умро Павлов отац нису имали новца ни да га достојно сахране, а камоли за надгробни споменик. Једу једном дневно. Продаја бубрега је последња жртва, истиче Мирков. „Трговина људским органима постала је уносан бизнис у Европи, захваљујући пре свега Интернету. У Шпанији, Португалији, Србији, Босни и Херцеговини, Молдавији, Румунији, Бугарској и још неким земљама постало је уобичајено да се продају органи, крв, коса, сперма, мајчино млеко… Пошто власти Србије спречавају трговину људским органима, онда ‚донатори‘ одлазе на Космет или Бугарску, и тамо у врло сумњивим околностима бивају подвргнути одстрањивању органа.“ Нажалост, како истиче споменути амерички новинар, све је више Срба, посебно са југа Србије, који нуде на продају неки орган или ткиво.
Према подацима тужилаштва из Европске уније, крајем маја 2012. године израелска полиција ухапсила је 10 припадника међународне организације која је илегално трговала људским органима. Органе су набављали на Истоку, а продавали су их у Израелу и Европској унији. Њихове жртве биле су из Молдавије, Казахстана, Азербејџана (који управо последњих дана потреса афера са смрћу десетине војника и нестанка њихових органа), Украјине и Белорусије. „Трговина донираним органима доживљава процват“, истиче тужилац Европске уније Џонатан Ретел, који је водио процес против седам људи из Турске и неких бивших совјетских република. Они су узимали органе од сиромашних људи, и продавали их богатим пацијентима на Западу. Највише се, према речима овог тужиоца, тргује „донираним“ органима из Кине, Индије, Бразила и Филипина, а све више Европљана се бави овим послом.
Но, ни САД нису ван овог посла. На пример, између 150.000 и 200.000 бубрега се незаконито прода у Калифорнији, истичу представници организације „Organs Watch“ из Берклија. Према проценама Светске здравствене организације, бубрега за трансплантацију има свега за 10 посто потреба. Директорка споменуте организације Ненси Шепер Хјуз истиче да људи продају своје органе пре свега због сиромаштва и хроничне незапослености. Тако је створена цела генерација људи која је спремна да „демократски“ прода неки орган тела на илегалном тржишту.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *