Узроци и последице великих инвестиција

Пише Наташа Јовановић

Криза која је захватила Србију у протекле четири године оставила је црни биланс незапослених, обесправљених и понижених радника. И тек по који светао пример бриге о радницима

Економски форум на Копаонику који окупља водеће предузетнике, бизнисмене из Србије и региона понудио је и ове године грандиозна решења за спас српске привреде. Та чињеница морала би изазвати ако не салву похвала оно бар гласно одобравање оних скоро милион незапослених, да, како је то приметио један аналитичар, бар сваки пети у првим редовима елитног форума нема у просеку на души по једну српску фабрику која не ради, а сваки други серкл на коктелу после сесије по један српски град који данас не живи. Сви заједно бар милион отпуштених радника.

ДОЛИНЕ ГЛАДИ За развејавање оптимистичких визија у чијем знаку је прошло традиционално дружење на Копаонику, може послужити податак да више од 50.000 предузећа не уплаћује доприносе, пробни рад траје месецима, послодавци уцењују запослене, а онда их углавном отпуштају без икаквих надокнада и унајмљују друге са којима започињу нови циклус експлоатације. Не мање упозоравајући јесте податак да је 1.500 радника и чланова њихових породица само у Крагујевцу тренутно без оверених здравствених књижица. Радницима се одлажу прегледи, операције и друге интервенције или се у најкритичнијим случајевима доприноси уплаћују само појединачно. Предузећа издају потврде да ће рачуни за лечење бити плаћени, иако су свесни да за то немају новца! У Смедереву, пак, 2000. године 17.286 радника било је запослено у привреди, а сада их је, према подацима Савеза самосталних синдиката Смедерева, 7.327.
„Привреда града се распала, а од оних који су остали, значајан број не прима редовно плате.“ Али Крагујевац и Смедерево нису усамљени, нити је случај крагујевачких и смедеревских радника јединствен у Србији. Случај ова два града, који су доласком страних инвеститора виђени као будући економски центри, а сада их зову долинама глади најбоље илуструје стање у нашој привреди. А довољно је сетити се ситуације од пре неколико година, када је градоначелник Крагујевца Верко Стевановић направио незапамћену фешту у центру шумадијске престонице поводом доласка „Фијата“. На улазу у град је већ била истакнута табла са натписом на италијанском: „Добро дошли кући!“ Или продаја „Сартида“ стратешкој компанији „Ју-Ес-Стил“ која се недавно завршила повлачењем Американаца. Иза себе „Ју-Ес-Стил“ оставио је дугове и неизвесност за 5.000 запослених. У последњој деценији Смедерево је изгубило 10.000 радних места у привреди, а број запослених у јавном сектору увећан је за половину.

ОБЕСПРАВЉЕНИ И ПОНИЖЕНИ Овој нимало сјајној листи недавно се придружио и Петровац, где је због ликвидације италијанске фирме „Електроника ди Витали“, која је пословала у индустријској зони, око 125 радника остало без посла. После колективног одмора и повратка на посао првог радног дана после Нове године, раднике је дочекала празна хала и информација о ликвидацији фирме. Плански упропашћена приватизација која је вођена у протеклих неколико година оставила је црни биланс незапослених, обесправљених и понижених радника. С друге стране, наде о економском рају који ће донети страни инвеститори поткопали су они који су највише о њима причали. Са најавом да отпушта 5.000 радника у САД-у, компанија „Делез“ је крајем 2012. обелоданила да отпочиње реорганизацију у Србији. Због непрофитабилног пословања 14. децембра затворена су четири малопродајна објекта ТП „Србија“ и магацин у Крагујевцу, а 102 радника проглашено је технолошким вишком. „Ову одлуку није било лако донети имајући у виду последицу по наше запослене. Ипак, затварање непрофитних продавница које очигледно не одговарају потребама потрошача ће омогућити нормалан раст и развој компаније, и донети уштеде које планирамо да инвестирамо на српском тржишту“, изјавио је Давид Вандер Скурен, генерални директор компаније „Делез Европа“ за Србију, БиХ и Црну Гору. Насупрот овим и сличним транзиционим призорима као пример друштвено одговорне компаније која је дефинисала политику у области рада са запосленима стоји НИС. НИС је проширио и сарадњу са екстерним партнерима, полазећи од тога да је у ситуацији сталног раста незапослености и турбулентног тржишта рада неопходно преко партнерских лизинг агенција ангажовати више од 3.400 људи.

НАЈБОЉИ КОЛЕКТИВНИ УГОВОР У поређењу са 2008. годином захваљујући великом инвестиционом програму, број запослених који су ангажовани на пројектима НИС-а као сопствено и ангажовано особље, подизвођачи и партнери, повећан је пет до седам пута.
Недавно потписаним Анексом Колективног уговора о раду предвиђена је исплата од 500 евра по години укупног радног стажа запосленог, као и једнократна отпремнина у износу од 1,5 просечне месечне зараде запосленог. Висина отпремнине је резултат договора са репрезентативним синдикатима у компанији. Представници репрезентативних синдиката у НИС-у истичу да компанија има најбољи колективни уговор у Србији и окружењу, посебно када је реч о заштити права запослених, њиховом здрављу и безбедности. У претходном периоду је НИС за сваког радника који је отишао из компаније у просеку исплатио око 22.000 евра отпремнине, што је највећи социјални програм на Балкану.