Токсикологија плеснивог галиматијаса

Пише Саша Францисти

Политичко-пољопривредна бура после две недеље од наводног „открића“ непристојних афлатоксина који нам у првом моменту огадише цењено пиће се лагано стишава. Што под притиском власти, што под притиском чињеница које су издувале медијски балон полуинформација и политички инспирисаних написа о наводно отровном млеку

Покрајински секретар за пољопривреду Горан Јешић ових дана задовољно трља руке. Својим помпезно – патетичним наступима у јавности окренуо је наглавачке млекаре и сточаре и натерао, ионако већ очајне сељаке, да из протеста проливају и испијају млеко на излизаном степеништу Бановине. У тренутку када смо помислили да је у секретаровом водвиљу коначно све речено, он се неустрашиво појављује са „још горим“ резултатима, лицемерно истрајавајући на причи која српску пољопривреду и даље гура у катастрофу банкрота и зеленашке приватизације.
Али, покрајински секретар Јешић очигледно потцењује здрав разум овдашњи, а прецењује моћ аутентично режимских медија. У свом упорном обмањивању јавности, у чему су му подршку давали челници Викторија групе, покрајински секретар је једноставно пропустио (ни у ком случају намерно!) да укаже на неколико врло значајних чињеница које би (ненамерно) знатно умањиле значај његових иступа па и само помињање афлатоксина у млеку.

ОНО ШТО ЈЕШИЋ НИЈЕ РЕКАО Да кренемо редом, као што је познато, и као што смо писали афлатоксин је продукт једне врсте плесни под латинским називом Aspergilus flavus и Aspergilus parasiticus. Неугледне плесни најчешће се налазе у кукурузу, кикирикију, памуку, пиринчу, пистаћима, бадему, семенкама бундеве, сунцокрета и сушеном воћу, зачинима.
Поменута плесан не напада директно нити млеко, нити месо већ се токсин ствара путем спора у зрнима биљака. Уколико се животиње или људи хране таквом храном може доћи до тровања, које се иначе последњи пут догодило негде почетком шездесетих година прошлог века, а жртве су биле ћурке на једној фарми у Енглеској храњене брашном од кикирикија . Даље, токсин те несретне плесни није ограничен на само један тип, раскошна мајка природа подарила је тој гљивици чак шест типова отрова. Највише се помиње афлатоксин Б1, а и покрајински секретар Јешић га је уредно спомињао у својим наступима о канцерогеним својствима млека. Међутим, афлатоксина Б1 у млеку нема! У млеку и месу животиња храњених зараженом храном појављује се измењен облик тог токсина под називом М1 и тај продукт одговора организма на присуство Б1 токсина сматра се да има 10 пута мање ефекте на људе и животиње од изворног токсина. Без обзира на то, ниво афлатоксина оба типа у ЕУ је ограничен 0,025 микрограма по килограму, у Србији на 0,05, а у САД на 0,5 (колико је било и код нас до пре три године).
Да бисте предочили себи која је то количина, потребно је мало више маште. Замислите кафену кашичицу до врха пуну, а поред те кашичице супертанкер носивости 200.000 тона до врха пун! Е, то је дозвољени однос афлатоксина у млеку!

ЈОШ НЕШТО НИЈЕ РЕКАО Покрајински секретар за пољопривреду Горан Јешић је такође прећутао брљотину претходног министарства пољопривреде. Прозивајући сточаре и произвођаче млека потпуно је (случајно ваљда) превидео произвођаче сточне хране и цењену му Викторија групу. Иако од 2010. важе прописи по којима је дозвољен ниво афлатоксина у млеку 0,05 (а који су донети тобож ради заштите домаћих произвођача од безобразних америчких произвођача млека у праху) нова регулатива се није ни дотакла сточне хране! Дозвољени ниво афлатоксина у кукурузу у ЕУ је 10 микрограма , а за кукуруз намењен кравама музарама је 5 микрограма, међутим, код нас су остали стари прописи па је дозвољен ниво афлатоксина 50 микрограма по килограму кукуруза за тов, и 10 микрограма за музаре! Презабринути произвођачи сточне хране стриктно се држе апсурдних прописа, а сточари у незнању хране своју стоку оваквим, пред законом исправним хранивом и доспевају на тапет покрајинског секретара за пољопривреду који је још једном доказао да политика није место где ће се ценити морално и одговорно понашање већ манипулација, лицемерје и патетика.
Битно је размотрити и одговорност трговаца у овој ујдурми. Посебно великих. Још 2011. године у Луци Бар заустављен је брод са готово 800 тона жита, погађате, зараженог микотоксином. Жито је стигло из Хрватске али је брже-боље додато да је жито пореклом из Србије. Зато је веома битно напоменути да биљке могу бити заражене плеснима на пољу, али афлатоксине развијају тек у складишним условима, односно ако услови у складишту погодују настанку токсина. Где је то жито коначно завршило није познато. Експорт, реекспорт, хиљаду тона онамо, тисућу тона овамо и тако неколико пута и нико више неће знати шта је од кога стигло!

ТЕК ОВО НИЈЕ РЕКАО Зарад монопола једне групације секретар Горан Јешић био је спреман да гурне у пропаст хиљаде сточара и произвођача млека, али зато никако да се досети својих инспиратора и камарада из партије. Његовом оштром оку не промиче „катастрофална“ количина афлатоксина од 0,051 микрограма у млеку, али му извесно промиче афера величине танкера заглибљеног у палићком муљу. Секретар покрајински пољопривредни уредно прећуткује да је по важећим прописима и даље дозвољен увоз коштаног брашна у Србију што његов покровитељ Викторија група уредно користи и производи храну за псе и мачке коју пласира на тржиште Србије. Бар тако они тврде, мада, према истраживањима из 2009. године око трећине тестиране сточне хране имала је састојке анималног порекла.
Да подсетимо. Сећате ли се болести „ЛУДИХ КРАВА“? По откривању узрочника (који није ни вирус, ни бактерија, већ модификована беланчевина!) који мозгове крава претвара у сунђер (и не само крава) и да је потпуно немогуће отклонити ову беланчевину из тела животиње Европска унија је потпуно забранила употребу хранива са анималним пореклом, пре свега коштано брашно, како би у потпуности избацила из ланца исхране заражене продукте. Синдром „лудих крава“ је неизлечив, инкубација болести траје од 10 до 70 година, а добија се конзумацијом зараженог организма.
Министарство пољопривреде под вођством камарада и војника партије Саше Драгина никада није донело одговарајућу одлуку о тоталној забрани употребе коштаног брашна за било шта у Србији, али имајући у виду списак његових активности, уступака, протежирања и услуга Викторија групи током његовог министровања и брљања по српској пољопривреди то никако не би требало да чуди.
Стога свака „забринутост“ Горана Јешића за здравље народа пада у воду. Једино је очигледно његово лицемерје док га челници Викторија групе и Европске банке за обнову и развој подмећу и гуркају пред камере док они тихо подривају не само пољопривреду већ и сам живот у Србији. То је оставштина за будућност грамзивих лицемера из ДС-а.