ТАБЛИЦА МНОЖЕЊА

Пише АЛЕКСАНДАР ЂАЈА

Како да помножимо ЕУ са Србијом, а да се као резултат, наша окупирана јужна покрајина, у обличју „главне премије“опет врати под наш територијални и национални суверенитет? Каква „таблица множења“ може у томе да нам помогне, кад је очигледно да у тзв. преговорима са Шиптарима и ЕУ множимо „бабе и жабе“?

Уз извињење што тешку тему почињем вицем, он гласи овако: дошао на трафику припадник једне наше, по статистичким подацима најслабије образоване националне мањине и каже продавцу: „Здраво, брате, да м’ даш један лоз, ал’ да се завршава на „64“ “… Зашто баш на „64?“, пита продавац… „Сам’ ти мени дај и не брини“… Пронађе њему продавац такав лоз и овај оде кући… Кад, за неколико дана, ето ти купца опет на киоск. Његов лоз извукао главну премију!… „Ево ти, брате, сто евра, да т’ частим за овај добитак!“… Продавац пресрећан узме паре и пита: „Хвала ти, брате, али, како си знао да ће главну награду да добије баш срећка која се завршава бројем „64“?… „Вид’ да ти кажем. Те сам ноћи сањао дивну пешчану морску плажу и на њој 7 прекрасних коња, а на коњима 7 прекрасних девојака.“… „Па, шта?“, пита продавац… „Па – помножи!“

ОКУПАТОРИ ИГРАЈУ „МОНОПОЛ“ Како да ми помножимо ЕУ са Србијом, а да се као резултат, наша окупирана јужна покрајина, Косово и Метохија, као „главна премија“ опет врати под наш територијални и национални суверенитет? Каква „таблица множења“ може у томе да нам помогне, кад је очигледно да у тзв. преговорима са Шиптарима и ЕУ множимо „бабе и жабе“? Да они нуде „ништа“ за све, док ми покушавамо да то „ништа“ претворимо у „ишта“ – док „све“ и даље остаје – све.

[restrictedarea] За то време, „међународна заједница“, односно, окупатори Косова и Метохије: Америка, НАТО и ЕУ – са нашом територијом као да играју „монопол“ – нудећи свакојака решења, која, по свему судећи, бескрајно забављају њихове дипломате и служе им за покриће њихових баснословних месечних примања. Јер, у мору предлога који стижу са свих страна, не могу се наћи, чак ни два слична, што доказује да је проблем нерешив, или нам они не дају да га решимо. На пример…
Британски дипломата Ајвори Робертс, још средином прошле године тврдио је да је одржавање међународне конференције на којој би се утврдило ново разграничење на Балкану „једино логично решење“ како би се дугорочно стабилизовао цео регион. „Потпуно је јасно да је север Косова одвојен од Приштине, и да са њом нема никакве везе. За Приштину је то и безбедносни проблем. Њој је потребно међународно признање. Мислим да су се већ суочили са чињеницом да Русија и Кина неће признати Косово, а тиме је њихов улазак у УН трајно онемогућен.“
Дејвид Кенин, професор Универзитета „Џон Хопкинс“, каже: „Косово јесте проблем за Србију, јер јој је илегално одузето и Београду није прихватљива његова једнострана декларација о независности. Оно што сада обе стране раде, то је настојање да реше неке проблеме, замрзавајући ово основно питање“, каже овај доскорашњи аналитичар ЦИА… Благо нама, кад нас ЦИА анализира!
Бивши координатор Пакта за стабилност југоисточне Европе Ерхард Бусек, пак, сматра да би коначно решење за излазак из косовског чвора, могло бити подела Косова. „Београд и Приштина су, у суштини, за то и само би требало убедити Брисел да се још једном мењају границе на Балкану.“… Што рече један коментатор на интернету поводом ове изјаве: „Ма ко је овај да тако прича? Никакве поделе, јер, то је оно што то ј… ваше коке, а није петао! Прво покушавају као проглашење самосталност, али не иде, па као ‘ајде потом на признавање, ако мислите у „ЕУ, али не иде ни то, па сад ‘ајде као подела, ма, поделио бих ја тебе…!?“

ТРИ РЕШЕЊА Али, најзад „шлаг на торту“: Демократски фронт за национално обједињење (ДФНО), са седиштем у Тирани, тражи од Сједињених Америчких Држава да такозвану Прешевску долину, југ централне Србије, одузму од Србије и на тај начин онемогуће Русију да гради канал Дунав – Морава – Вардар“. У писму упућеном бившој америчком државном секретару Хилари Клинтон, Фронт сугерише да САД „Прешевску долину“ одузму од Србије тако што ће је прогласити својом прекоокеанском територијом, по принципу Панамског канала (?!)… А, како би било да ми Тирану одузмемо од Албаније и прогласимо је „резерватом за ретке животињске врсте“?
Заправо, када се подигне косметски „седми вео“, види се да је ово питање „болно крваво“, али и „болно просто“. Јер, у Србији се често многа драматична дешавања прво претворе у трагедију, да би на крају завршила као фарса!… Слушајући пре неки дан групу тинејџера у парку како о томе дискутују, готово сам помислио да бих могао сасвим да прихватим њихове резоне. Јер, по њима, постоје само три начина да се реши питање Косова и Метохије. Први, да се повуку окупационе снаге Америке, НАТО и ЕУ које „шатро“ одржавају мир, те да се српске и шиптарске снаге међусобно обрачунају , па ко победи – тај ће да одлучи! Други, размена територија и повлачење нове границе. Трећи, сеоба, односно, размена становништва, док границе остају исте. Све ово што се до сада радило и представљало народу као покушај решавања проблема, јесте продавање магле!
Неозбиљно?… Јесте ли сигурни? Имате ли ви боље решење?… Или – да помножимо!

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Kako da pomnožimo 7 sa 7 pa da dobijemo 64? Teško. Mi za to nismo sposobni, jer smo učili neke pogrešne škole. Škole o međunarodnom pravu, teritorijalnom suverenitetu, nepromenljivosti granica u Evropi, itd, itd… A, u stvari, danas je na snazi samo jedna pravna “klauzula” – atomska bomba! Mi nju nemamo, prema tome, za nas pravo i pravda u svetu ne postoje. Pa, ka je već tako, besmisleno i jeste celo ovo natezanje sa EU, pogotovu što ona nema nikakvu perspektivu. Treba da se okanemo te naopake “tablice množenja”, baš kao što Aleksandar prefinjeno i metaforično sugeriše i da spasavamo sami sebe. A, to znači, Kosovo jeste Srbija i to zauvek mora i da ostane!

    • Ne treba mi više ništa da “množimo” sa EU i Zapadom, jer smo za ovih proteklih par decenija sa njima pomnožili sve što se dalo pomnožiti – i na kraju, uz žmurenje na oba oka “pijanog Jeljcina” dobili bombe! Ali, sada je situacija sa Putinom i Rusijom potpuno suprotna i treba prena njima i Istoku sasvim da se okrenemo, uz, naravno, i nastavak saradnje sa EU. Ali, ako za to treba dati Kosovo, onda, doviđenja! Lažna je zamena teza da je EU više potrebna nama, nego mi njoj, verujte. Uskoro će se dokazati sasvim suprotno!

  2. Sve što mogu jeste da se složim sa autorom teksta, koji kao i uvek pogađa prave stvari i da podvučem da je ono “klinačko rešenje” koje daje na kraju teksta (koje se ne vidi ovde, nego u štampanom izdanju) jedino pravo. Svi ovi pregovori se ne vode zbog Srba i Šiptara, nego zbog EU – a kojoj ne pada ni na pamet da nas primi, ni za dvadeset godina! Ako od nje tada uopšte nešto i bude,što je malo verovatno. Znači,jedino Srbi i Šiptari mogu da se dogovore kako da žive na srpskoj zemlji Kosova i Metohije, a da oba naroda budu ravnopravna. Ali, Šiptari nikada ne smeju da zaborave da oni nisu tu teritoriju oteli svojom hrabrošću i svojim oružjem, nego NATO bombama. Oteto – prokleto!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *