Протест подршке – то је за неверовати

Пише: Бошко Ломовић

О језику роде ти појем, о језику телевизије мој роде…

Мали екран је прво изједначио значење неких речи, а онда једну од њих потиснуо из употребе. „Ваздушне струје са Средоземља најављују значајно наоблачење“ – слушам, тако или слично, свакодневну временску прогнозу. А колико пута сам већ слушао о значајним количинама рода пшенице, о оствареном значајном (sic!) губитку неке компаније. Реч је, наравно, о величинама које се изражавају системом мера за количину (литар, метар, тона) и уз које иде прилошка одредба за количину (квантитет). Она је, током „модернизовања“ језика потпуно нестала, а гласи – знатно. Дакле: знатно наоблачење, знатне количине пшенице, знатни губици. Значајно (важно) је прилог за каквоћу (квалитет) и не може се трпати где му место није. Примери: Он заузима значајно место у српској књижевности; Добар снег у зиму је веома (а не пуно или јако) значајан (важан) за успешну пролећну сетву. Ваља уочити појмовну разлику: У „Металцу“ су знатно (у динарима или проценту, дакле, количини) повећали зараде, што ће бити значајно (раст куповне моћи, дакле, каквоће, квалитета живљења) за животни стандард радника и њихових породица. Знам да се поједини лингвисти неће са овим сложити; наиме, сматрају да прилог „значајно“ и придев „значајан“ могу да стоје уместо „знатно“ и „знатан“. Ако погледамо речи са истом основом: значај, значити, значење, сви ћемо се сложити да оне означавају само квалитет. Зашто би, онда, „значајно“ и „значајан“ изневерили!
„…и још увек трају преговори између…“, обавештавају ме у главној информативној емисији једне телевизије. Да ли сте још увек ту? – хтедох да питам водитеља; вероватно би ми одговорио: Јесам, још увек сам. Или сте још или сте увек? – било би моје следеће питање. Јесте, та два прилога који су временски, а први још и количински, значењски се разликују у томе што још упућује на краће трајање и, свакако, временско ограничење док увек подразумева неограниченост, каткад и до бесконачности, поготову са префиксом: заувек, одувек. Међутим, неко их је, у већ поменутом маниру „опуштено“, спојио и сад је то постало „правило“. Посве је непотребно, а свакако погрешно, спајати још и увек и рогобатно је таман толико колико и према напред, мало много или много мало. Ако је још, онда није увек, а ако је увек, онда није још. Пријало би ми да ми неко каже „још те волим“, а поготову „увек ћу те волети“; кад би ми рекао „још увек те волим“, забринуо бих се, јер ми то звучи као претња да ме још увек може престати да воли.
Народе, то је за неверовати! „У центру Триполија је одржан протест подршке либијском вођи“. Протест (лат. protestari – противити се) је скуп, митинг, масован иступ против нечијег деловања које се сматра неправилним, изражавање негодовања. У наведеној вести је, напротив, скуп подршке, одобравања. Протест и подршка су две различите ствари. Новинар „протесту“ даје погрешно значење: окупљање, митинговање, а право значење је изражавање неслагања, негодовање. Да не објашњавам даље – или је протест или је подршка, нема трпања у исту врећу. И да се вратим почетку алинеје. Предлози иду уз именске речи, никако уз глаголе. Не ваља „то је за неверовати“, треба: то је за неверовање. И таман да завршим са овим, кад јавише, а освану и као наслов у дневним листовима, да је београдска дизајнерка створила колекцију сувенира „Београд за понети“ (а ја све мислио да је само бурек за понети). У духу нашег језика и правописа требало би: Београд за ношење, али то је смешно – бурек да, град немогуће.
Вековима уназад, момци су се женили, а девојке су се удавале. Благодарећи језику покретних слика са зрнастом структуром пиксела, и девојке су се почеле женити. Слушам како је у том свету џет-сета, фолка и гламура „овај оженио ону“, али се са тв-екрана мода пренела и међу народ, па је све чешће „Јован оженио Милицу“. Не знам само какви су то родитељи кад су пристали да им се кћерка ожени, осим ако није јединица у мајке и оца, па су довели зета у кућу… мада сам сигуран да су је и том случају удали. Елем, није он оженио ЊУ, него је оженио СЕБЕ, момак се оженио. И, исправљајући једну, не правите другу грешку, немојте рећи да се момак оженио с(а) девојком – оженио се девојком (није згорега проучити употребу и службу инструментала). Да закључим: момци, жените се(бе), а девојкама допустите да се(бе) удају!

[restrictedarea] Девојка крај лото бубња се представи као „ваша вечерашња домаћица“ и представи поименично троје чланова комисије; рече да су овде испред те и те установе. Загледах боље: седе на својим столицама, помало важни што су баш они именовани да буду испред, али позади њих не видех поменуту установу испред које би били. Седели су у просторији телевизије, леђима окренути зиду, дакле, испред зида. Онда сам схватио да је та тројка у име речене установе (будући да сви запослени у установи нису могли да стану у собу у којој се извлаче бројеви лото лутрије) како би контролисала правилност одвијања игре на срећу. Чак и у врло озбиљним емисијама, попут дневника, округлих столова и слично, неко буде представљен да је ту испред, а не у име државног органа, политичке партије, предузећа, позоришне куће итд. Наравно да сви они могу бити и испред својих предузеће и установа: Чекаћу те испред школе; Видећемо се испред банке. У истом смислу се на малом екрану греши и кад се чује да је неко зарадио преко милион динара, а неко други дупло мање. Може се зарадити само више од милион или упола мање. Јер, прелази се преко прага (прекорачује), прескаче преко ограде, а зарађује више или мање. Дупло значи двоструко више од нечега, па како онда нешто може да буде дупло мање ако је то само половина једнострукога!
Наставиће се

[/restrictedarea]