Pečat nedelje

JAHJAGA I ĐILAS

Odavno nije bilo takvog političkog saglasja, dozivanja, odazivanja i dopunjavanja kakvo se moglo čuti 24. marta ove godine na godišnjicu NATO agresije na SR Jugoslaviju i Srbiju posebno. Akteri su, a ko drugi nego lider Demokratske stranke Dragan Đilas i „Predsednica Kosova“ Atifete Jahjaga.
Gradonačelnik Beograda, pažljivo izbegavajući (a možda i zbog izvesne tupavosti koja ga krasi i prosto izbija iz njega) da kojim slučajem ne pomene svoje političke gazde sa Zapada i da im šta ne zameri kaže: „ … i danas 14 godina kasnije, može da se postavi pitanje zašto je Srbija bombardovana?“
Pošto je čula i videla da Đilas pojma nema šta se to zbilo 1999, u pomoć mu je nesebično pritekla Atifete Jahjaga i prosto se izrimovala sa gorepomenutim i kratko opisanim Đilasom rekavši:
„Godišnjica NATO napada na srpske ciljeve jedan je od najvažnijih dana u istoriji Kosova i njegovoj borbi za slobodu i nezavisnost. Na ovaj dan Severnoatlantski savez pokrenuo je vazdušne napade na specifične ciljeve u bivšoj Jugoslaviji…Slavni rat OVK probudio je savest sveta i prizvao odluku o humanitarnoj intervenciji. Velika hvala NATO-u koji je doprineo da se zaustavi genocid prema jednom narodu“.
Nema šta, mogli smo čuti pravi žuto-šiptarski šlager i pratiti karikaturalnu i farsičnu verziju Bora i Ramiza, samo sada uz uvažavanje rodne ravnopravnosti. Boro i Ramiz imali su iste ciljeve u nekadašnjoj borbi, a tako je i u slučaju Jahjage i Đilasa danas.
Cilj borbe im je zajednički – nezavisno Kosovo.
Pojavila se u međuvremenu i svojevrsna reinkarnacija Adema Jašarija i Ise Boljetinca u liku visokog funkcionera URS-a i predsednika Skupštine, nekadašnje srpske prestonice, grada Kragujevca Saše Malenića. To čudo reinkarnacije je izjavilo: „Da je Srbija vršila genocid nad svim narodima bivše Jugoslavije i da NATO nije izvršio agresiju, nego oslobodio Srbiju“!

CRKVA

Kiparska pravoslavna crkva ponudila je deo svoje imovine kao pomoć u spasavanju kiparske države od bankrotstva. Predlog, kao što je poznato, nije prihvaćen nego je EU posegnula za otimanjem ruskih milijardi koje su bile na računima kiparskih banaka.
Istog časa kada je obznanjena ova velikodušna pomoć Kiparske pravoslavne crkve u medijima, mahom stranim, koji deluju u Srbiji je otpočeo napad na našu Crkvu koja bi, prema ovim viđenjima, da bi se dokazala kao narodna, morala da sledi primer svoje sabraće sa Kipra. Oni koji su krenuli u napad namerno su smetnuli s uma činjenicu da bi se SPC-u prvo morala vratiti sva ona oteta imovina (po zakonima o restituciji mora im biti vraćena), pa tek onda otpočeti eventualna diskusija o nekakvoj prodaji te imovine kao pomoći državi. Ne bi trebalo zaboraviti da se sve to odnosi i na imovinu na Kosovu i Metohiji.
Da ovde nije reč ni o kakvoj brizi za narodno dobro videlo se već sledećeg dana kada je nastavljen zajednički zločinački poduhvat, te se na udaru po ko zna koji put našao vladika vranjski Pahomije zbog svojih navodnih sklonosti ka seksualnom uznemiravanju. Prizvan je izvesni N.I. koji je još 22. februara ove godine uhvaćen i osumnjičen za višemilionsku krađu Crkve. U nepočinstvu u kojem se našao on se navodno seća događaja od pre devet godina, a o kojima je svih ovih godina, sve dok nije prijavljen zbog krađe novca, ćutao. O svemu tome nije obaveštena ni policija, ni tužilaštvo nego je ulogu tužioca, a i sudije, po ko zna koji put preuzeo odlikovani B92, ističući tu temu kao centralni naslov svojih informativnih emisija, a sve na način da bi se olakšala i medijski prikrila eventualna kapitulacija na Kosovu. Potrebno je naime radi daljeg nadiranja šiptarskih elemenata pročistiti put na jugu Srbije i u tu svrhu kompromitovati pravoslavne velikodostojnike.
Da je reč o krajnje sinhronizovanoj akciji može se videti i po žestokim napadima na vladiku Lavrentija, episkopa šabačkog, i njegovo satanizovanje i kriminalizovanje navodnim saučesništvom u zločinu ubistva.
Da ne bi bilo neke zabune naši mediji i priličan broj naših političara, a posebno šiptarskih vođa u stvari provode dobijenu Direktivu koja glasi: „… potrebno je što brže završiti sa popovima i religijom. Popove bi trebalo hapsiti kao kontrarevolucionare i sabotere, streljati nepoštedno i svuda. I što je moguće više. Crkve podležu zatvaranju. Prostorije hramova zapečatiti i pretvoriti u skladišta.“
Direktiva je data 1. maja 1919. i potpisao je Vladimir Iljič Lenjin.

[restrictedarea]

 

ŠVAJCARSKI LIST O NATO AGRESIJI

Nedeljnik „Pitanja vremena“ (Zeit-Fragen) u broju od 25. marta 2013. posvetio je punih osam stranica (formata beogradske „Politike“) tekstovima o agresiji NATO-a protiv Srbije i Crne Gore (SRJ) izvršenoj pre 14 godina. Na naslovnoj i potonjim stranicama objavljen je intervju sa bivšim ministrom za inostrane poslove SRJ, predsednikom Beogradskog foruma za svet ravnopravnih Živadinom Jovanovićem. Tu su i tekstovi pisma poznatog nemačkog političara (CDU) kancelaru Gerhardu Šrederu, od 2. maja 2000. godine, poruka francuskog majora Pjer-Henri Binela srpskom narodu, i završni dokumenat Međunarodne konferencije održane u Beogradu 23. i 24. marta 2009. godine povodom desete godišnjice agresije, kao i prikaz knjige „Sumrak Zapada“ u izdanju Beogradskog foruma za svet ravnopravnih. Tekstovi su ilustrovani fotografijama porušenih mostova.
List „Pitanja vremena“ koji se štampa na tri jezika (nemački, francuski, italijanski), a elektronsko izdanje na pet i distribuira u 75 zemalja svih kontinenata izdaje istoimena zadruga nezavisnih švajcarskih, francuskih i nemačkih intelektualaca. Rad u redakciji, uključujući i rad prevodilaca je volonterski. List je otvoren za intelektualce iz čitavog sveta i u njemu se ne retko mogu pročitati članci autora iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i drugih gradova Srbije.
Redakcija „Pitanja vremena“ nedavno je prevela studiju akademika pok. Mihaila Markovića o Kosovu i Metohiji (45 stranica) na više jezika i o njoj organizovala javnu tribinu u Švajcarskoj, uz učešće intelektualaca iz više evropskih zemalja.
Intelektualci okupljeni oko nedeljnika i zadruge „Pitanja vremena“ izrazili su spremnost da učestvuju u programu obeležavanja 15. godišnjice agresije NATO 2014. godine, kako u Srbiji, tako i u svojim zemljama.

Progon Srba ne jenjava

Svirepa haška nepravda nije zaobišla Stojana Župljanina i Mića Stanišića, funkcionere Republike Srpske iz doba njenog uspostavljanja i vatrenog krštenja devedesetih, koji su u Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju prvostepeno osuđeni na po 22 godine zatvora, na kraju postupka započetog septembra 2009. Predsedavajući Veća, sudija Barton Hol, u obrazloženju ovakve presude – moguće samo zbog toga što je reč o srpskim, a ne hrvatskim ili muslimanskim optuženicima, za kakve su izgleda rezervisane samo oslobađajuće odluke – u obrazloženju je ponovio čitav niz prostački plitkih, jednostranih tvrdnji, kao preuzetih iz protivsrpske propagande od pre dve decenije:
„Zamisao o velikoj Srbiji ima dugu istoriju. Ova zamisao sastoji se u proširenju Srbije na one delove Bosne i Hercegovine i Hrvatske u kojima srpsko stanovništvo živi u velikom broju. Cilj ovih radnji bio je uspostavljanje srpske države, što je moguće etnički čistije, uklanjanjem bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata. Stvoren je zajednički plan. Cilj plana bio je uklanjanje bosanskih muslimana i Hrvata vršenjem zločina deportacije i prisilnog premeštanja kao zločina protiv čovečnosti.“
Zanimljivo je da su vodeća beogradska glasila uglavnom izbegla da u većem obimu prenesu Holovo zlokobno obrazloženje, kao i da su uz vest o kazni objavila vrlo neprikladnu fotografiju uslikanu pre izricanja presude, na kojoj su i Župljanin i Stanišić nasmejani prilikom pozdravljanja sa osobljem sudnice.
Mićo Stanišić, koji se dobrovoljno predao Hagu još 2005, bio je ratni ministar unutrašnjih poslova RS, dok je Stojan Župljanin, uhapšen u Pančevu i isporučen Tribunalu juna 2008, bio načelnik regionalne policije u Banjaluci.

TROJKA KRALJA ALEKSANDRA

Redovno školovanje ima bezbroj mana. Znanje opterećuje, obavezuje, vezuje ruke i ograničava. Ostavlja tragove po školskim dnevnicima, indeksima i diplomama koje završavaju u arhivama. Tako je u Narodnoj biblioteci sačuvan razredni dnevnik sa ocenama budućeg srpskog kralja Aleksandra Karađorđevića koji po njega nije baš laskav, jer je „na primer iz istorije imao trojku, a 26. novembra 1905, recimo, nastavnik srpskog jezika upisao je: ‚Odgovor nedovoljan, pažnja slaba‘.“
Kralj Aleksandar je posle toga morao popravljati tu trojku iz istorije na bojnom i državnom polju pobedama u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. A posebnu pažnju je usmerio na junačko Oslobađanje Kosova.
Kod dobrog dela naših današnjih vlastodržaca nema tih problema. Slabašni su tragovi, sudeći po njihovom političkom delovanju, da su ikada išta iz istorije učili i naučili. A često i nema tragova po školama i fakultetima, baš kao što nekada nije bilo ni kod Broza. Sudeći po posledicama kosovske i kulturne politike imali su iz istorije i srpskog čistog keca, i nemaju nameru da ga poprave. Kec juče – kec danas. Ili su i juče baš kao i danas pobegli sa časova istorije i srpskog jezika.

[/restrictedarea]