Pečat nedelje

HOLIVUD

Zbog dodele Oskara nepravedno je u senci tog događaja ostao susret premijera Srbije Ivice Dačića sa holivudskim glumcem Majklom Medsenom. Nije reč o tome da je neko prevideo razmenu srpske „Stare dobre sokolove rakije“ za Medsenovu knjigu poezije „Goreti u raju“, jer to je detaljno zabeleženo, već o činjenici da je, po svemu sudeći, Medsen preneo specijalnu poruku, svojevrsno pismo o namerama, Bena Afleka. Osokoljen time što je njegov holivudski filmčić o kidnapovanju i oslobađanju američkih obaveštajaca u Iranu ovenčan Oskarom, Aflek je rešio da snimi film o kidnapovanju Slobodana Miloševića. Film će biti za Holivud zanimljiv žanrovski eksperiment. Umesto stvarnog i tragičnog Miloševićevog kraja, film će se završiti zanimljivim i dvostrukim hepiendom: sreća zbog američkog uspeha u operaciji kidnapovanja i likvidacije, i opšta sreća koja je obasjala sve one koji su pretekli i koji i danas uživaju. Ne treba ni reći da je ovaj projekat sa velikim odobravanjem prihvaćen i da su mnoge uloge već podeljene. Što na filmu, što u životu.

PROSVETA I ILUZIJE

Milan Jevtić, profesor, potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, nedavno je na sajtu Unije objavio analizu pod naslovom „Koliko koštaju iluzije?“ U njemu je pokazao da je od 2009. do 2012. država Srbija svom Ministarstvu prosvete dala preko 100 miliona evra ( uglavnom kredita od Evropske investicione i Svetske banke ). Umesto da je za te pare sagrađeno pedeset novih škola, ili stotinak fiskulturnih sala, novac je išao na tako bitne delatnosti kao što je unapređenje „razvoja metodologije za strateško planiranje ulaganja u obrazovanu infrastrukturu“. O tome više u narednom „Pečatu“.

[restrictedarea]

Ne može mu niko ništa

Pošto su se proslavili, a i učvrstili svoj kredibilitet prognozom da će Boris Tadić u drugom krugu prošlogodišnjih predsedničkih izbora ubedljivo poraziti Tomislava Nikolića, Srđan Bogosavljević i njegova agencija „Ipsos stratedžik marketing“ nastavljaju da uveseljavaju aktuelnu vlast procenama njene popularnosti. Samo što to više nisu Boris Tadić i Demokratska stranka, već Srpska napredna stranka, Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i Ivica Dačić. U najnovijem istraživanju, ova renomirana agencija navodi da SNS podržava čak 41 odsto birača u Srbiji, da 80 odsto građana smatra da Aleksandar Vučić zaslužuje svoju funkciju, Tomislav Nikolić 71 odsto, Dačić 66 odsto. Ipak, najzabavniji rezultat ankete koju je sproveo Srđan Bogosavljević – po anketi sprovedenoj u redakciji „Pečata“ – jeste onaj koji pokazuje da se na listi najpoštenijih političara, posle afere s Bananom, Ivica Dačić izjednačio sa Vojislavom Koštunicom.

NEPRAVDA

Zbog tuče sa američkim marincima srpske vlasti i mediji tragaju za Urošem Mišićem. Ne saopštavaju se nikakve pojedinosti o tome kako je došlo do ovoga sukoba, ko ga je izazvao i ko je tu izvukao deblji kraj. Sve se može pročitati sem šta je sa američkim marincima. Jesu li teško povređeni? Gde vidaju rane? Gde im je i da li im je ukazana lekarska pomoć? Da li bi se govorilo o tuči da su oni nekoga prebili? Šta i da su prebili nekoga kada oni ne bi odgovarali jer Srbija se, kao i mnoge druge zemlje, obavezala da ne sme da procesuira bilo kog američkog državljanina. Zašto američki marinci nisu bili zaštićena lica i od strane policije pod stalnom pratnjom? Da li je reč o našem nemaru? Da li je njihova predstava o našoj gostoprimljivosti narušena? Hoće li ovaj događaj da sugeriše i da su američki marinci slabo pripremljeni i neobučeni, te stoga može da ih prebije svaki navijač Crvene zvezde? Šta sada da rade navijači drugih klubova i kako oni da se iskažu? Da li su srpski policajci jureći Uroša Mišića stvarno tukli nedužne, kako tvrde neki mediji? Hoće li za ovaj incident biti optužena neka politička stranka? I koja? Da li se može dogoditi da ovaj incident i kažnjavanje srpskih učesnika tuče bude jedan od razloga da Srbija ne dobije datum za EU? Da li će ovaj napad na američke marince biti razlog da nas nikada ne prime u NATO?
Ima i vesti da su američki marinci avionom hitno otputovali (sklonjeni) iz naše zemlje, što pak nameće zaključak da bi bilo mnogo bolje da u Beogradu i Srbiji imamo američke baze pa bi tako bilo mnogo više marinaca, a i imali bi se gde skloniti u nevolji.
Nikada kraja pitanjima i za to je potpuno opravdan komentar nekada uglednog i najstarijeg lista u Srbiji koji nosi naslov: Pravda za marince! Ma šta to značilo.

ODLIKOVANJA

Neophodno je da predsednik Tomislav Nikolić odlikuje Narodnu skupštinu Republike Srbije. Razloga za to ima dosta, ali u ovom slučaju to bi trebalo učiniti i hitno. Ako se to, naime, dogodi možda će se pred skupštinskim odborom za Kosovo pojaviti i premijer Srbije i predstavnici njegovog kabineta. Mogli bi tom prilikom i da podnesu izveštaj o svojim Briselskim pregovorima, jer to bi bila njihova obaveza upravo po Rezoluciji koju je donela ova skupština.
Razlog upadljivog izostanka premijera i ministara je u tome što su, kako se navodi, prezauzeti i imaju zgusnut radni program. A ne vide, uostalom, ni razlog da parlamentu bilo šta kažu! Za podnošenje izveštaja Narodnoj skupštini nemaju vremena ni razloga, ali je evidentno da za davanje intervjua Odlikovanom B92 vremena uvek imaju. Odlikovani B92 kao da je i programski i kadrovski potpuno preuzeo ulogu Javnog servisa, a da ne govorimo o tome koliko je on nesumnjivo miljenče današnjih vlasti.
Ako bi parlament Srbije bio odlikovan možda bi Vlada Srbije našla vreme za dolazak u parlament i uopšte poklanjanje pažnje ovom cenjenom domu.
Kad je o odlikovanjima pak reč mora se pomenuti da su ukazima odlikovane sve članice-države bivšeg SSSR-a i njihovi predsednici, pa su se tako u istom društvu našli Vladimir Putin i Mihail Sakašvili. Za Sakašvilija je inače pre neku godinu Putin rekao da bi ga „trebalo obesiti za mošnice“. Evo prilike da se preko naših odlikovanja izmire i primire.
Ali ako su već bivše države SSSR-a, poput Rusije, od Srbije – kao bivše države Jugoslavije odlikovane, šteta je i veliki propust što je odlikovanje mimoišlo Mihaila Gorbačova i Eduarda Ševardnadzea. Ta se nepravda mora što pre ispraviti.

Klub otpadnika

Donedavni potpredsednik Demokratske stranke Dušan Petrović, koga je Dragan Đilas izbacio iz svoje stranke, napravio je u Skupštini Srbije poslanički klub „Zajedno za Srbiju“, koji zasad ima 6 članova. Istovremeno, nastavljen je i žuti raspad: SMS porukom raspušten je Petroviću lojalni Gradski odbor DS-a u Šapcu, da bi potom većina šabačkih odbornika DS-a najavila učešće u formiranju nove Petrovićeve stranke. Prema nezvaničnim informacijama, o mogućnosti da postane predsednik ove (Petrovićeve) stranke pregovara se sa još jednim sveže izbačenim funkcionerom DS-a, Vukom Jeremićem.
A kad smo već kod otpalih DS-ovih kadrova, i bivši premijer Zoran Živković nastavio je, ove srede u Novom Sadu, sa promovisanjem svoje nove stranke, Nove stranke. Kao da je, zaista, pobegla iz Agencijskih vesti našeg Pavla Ćosića, vest o novosadskoj promociji Nove stranke kaže i da se njen osnivač (i, osnovano se sumnja zbog domišljatosti u izboru imena, kum) Zoran Živković založio da se Srbija okrene „svojim tradicionalnim saveznicima“, Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i Francuskoj. Hoće li i Berlin zahtevati da se priključi ovom savezu Zorana Živkovića sa Vašingtonom, Londonom i Parizom, videćemo.

[/restrictedarea]