Кипарски рецепт за Словенију

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина

Некадашњег „најбољег ђака“ из бивше СФРЈ, према проценама најбољих словеначких економиста, очекује брутално бриселско „нежно убеђивање“ да се горким одрицањима спасе банкрота и избегне „грчки сценарио“ – преко „кипарског рецепта“. Шта тек очекује Србију?

Заборавите на Кипар, Словенија је на реду. Када је новинар „Вашингтон поста“ Дилан Метјуз написао текст са тим насловом на врхунцу кипарске финансијске кризе, ни слутио није какву ће пометњу његова прогноза унети, не само у словеначку јавност. Јер, с обзиром на тренутно стање у Словенији и ЕУ уопште, није тешко поверовати у пророчанство срочено у четири речи – „Словенија да се спреми“ – јер управо је Словенија следећа држава из зоне евра која ће бити присиљена да замоли за финансијску помоћ ЕУ, уколико се не догоди неко чудо. Које није на видику.

ЕВРОПСКА ПРЕТЊА Иако се веровало да је Словенија умакла прошлогодишњим црним најавама банкрота, то је оповргла и најновија изјава холандског финансијског министра и уједно шефа Еврогрупе Јерона Дијселблома, који је 25. марта изјавио да би кипарски модел убудуће могао да буде применљив и за друге државе с евром које се нађу у шкрипцу, на пример Словенију.
Дијселбломове речи су у понедељак изазвале пад евра од један одсто (заједно са акцијама европских предузећа) и потрес на европским берзама. Моментално је поскупело и задуживање Словеније на светским тржиштима, где инвеститори за словеначке деонице сада очекују око шест одсто награде (уместо претходних пет).
Упркос чињеници да се Словенија из напредне технолошке државе (бар у екс-Ју оквирима) у непуних девет година боравка „под ЕУ капом“ претворила у земљу „која је на дну привредне лествице и више ништа не производи“ (оцена изречена у Јутарњем програму ТВ Словенија, 27. марта 2013. године), домаћи економисти покушавају да смире нервозу земљака тврдњама да „Словенија ипак није Кипар“, јер још увек извози око 70 одсто (преостале, скромне) производње. Проблем је, међутим, што су словеначка предузећа презадужена, а задуживање се константно повећава од 2008. Банкарски сектор, на челу са „Новом љубљанском банком“ (НЛБ), потонуо је у губитке који се мере у стотинама милиона евра и већ месецима је пред сломом, због чега није способан да сервисира потребе посрнуле привреде. Према проценама ЕУ, у Словенији се задуженост, почевши од 2007, повећала за 23,5 одсто, а нефинансијског приватног сектора чак за 40 одсто. Већину тих задуживања чине „лоши кредити“ које је претходна влада (а чини се и актуелна) пробала да скине с највеће државне НЛБ и пребаци на новоформирану „слабу банку“, како би НЛБ очистила баласта прошлости.
Није Дилан Метјуз открио ништа ново када је записао да три највеће словеначке банке више нису у стању да кредитирају словеначку привреду. То је чињеница која се у Словенији сматра рак-раном већ годину дана. И једнако дуго се тражи решење и политички консензус за спровођење велике државне преваре у виду „слабе банке“ која би, преко грбаче пореских обвезника, прогутала бреме никад враћених тајкунских кредита и других пропалих инвестиција. Кочница том плану су и разјарени демонстранти који су на улицама Љубљане и других словеначких варошица протеклих месеци демонстрирали намеру да не плате цену кризе, ни спасавања банака. И да не желе да дозволе актуелној политичкој елити, било да је на њеном челу Јанез Јанша или Аленка Братушек, нова премијерка, да цех кризе превали на леђа „обичних малих људи“. А то се управо сада одвија на Кипру. Дијселбломове речи откривају намеру ЕУ да исти диктат наметне и другима; Словенији, у првом реду.
Јесте претходна словеначка влада смањила јавни дуг за око 3,5 одсто, али то смањење постигнуто је уз велике резове у социјална давања и јавни сектор, а кресање плата и отпуштања довели су до масовних демонстрација на улицама словеначких градова. Према проценама ММФ-а, Словенији недостаје још око 3,8 милијарде евра, од тога трећина за „покривање“ дугова банака. А новца ниоткуда. Добра вест је само податак да депозити у словеначким банкама представљају свега 125 одсто БДП-а, а не читавих 800, као у случају Кипра. Али то је бедна утеха за 70.000 радника који су изгубили посао од почетка кризе и војску од око 140.000 незапослених, што је за двомилионску Словенију стресна бројка.
Бројке су неумољиве: словеначки БДП се још колико 2008. држао на 91 одсто просека у ЕУ, да би 2010. пао на око 84 одсто. И ту није крај. Камате на обвезнице су, због кипарске кризе, достигле ниво од шест одсто, што је тик уз „магичну границу“ од седам одсто, када финансирање дугова неке земље постаје немогућа мисија.

[restrictedarea]

 

ТАЛИЧНИ ТОМ Не би требало пренебрегнути ни тврдње професора љубљанског Економског факултета Јоже П. Дамијана, некадашњег министра финансија (у Јаншиној влади), аутора плана о „лошој банци“ која би требало да спасе НЛБ. Дамијан ватрено хвали одважан (и ништа мање опасан) план пљачке коју је на Кипру извела ЕУ Тројка, и не крије да би и у Словенији, ако настави садашњим путем, ускоро могло да се догоди оно што се десило Кипру. Он пише: „Сви који су читали Таличног Тома знају како изгледа ‚метод нежног убеђивања‘. То је када Џо, најмањи, најнервознији и најбистрији међу четири брата Далтон претуче највећег и најглупљег Аверела како би убедио преостала, средња два брата, да је у праву. Тако бисмо могли да опишемо и ‚кипарску лекцију‘ коју је Брисел и Словенији ‚очитао‘ решавањем кипарског проблема: Када је кипарски парламент одлучно и веома емоционално одбацио основни предлог ‚спасилачког пакета‘ Тројке, то је изазвало реакцију ЕУ, која је била неупоредиво гора од првобитног предлога Тројке. Сећате се – први предлог је био прилично благ. Кипарска влада је требало да прикупи шест милијарди евра властитих средстава, и то једнократним опорезивањем депозита у кипарским банкама. Предлог пореских стопа је био веома низак: 6,75 одсто за депозите ниже од 100.000 евра, и 9,9 одсто за депозите више од 100.000 евра. Одбацивши тај предлог, кипарски парламент је навукао себи на врат бес европских вођа, пре свега Меркелове… После новог круга мукотрпних ‚преговора‘ (које бисмо могли пластичније да опишемо као хватање за гушу) током викенда, Кипар је на крају морао да пристане на много горе услове; у другој највећој банци, ‚Лаики‘, своје депозите ће изгубити сви изнад гарантованих 100.000 евра, док ће у највећој банци, ‚Bank of Cyprus‘, улагачи са улозима изнад 100.000 евра морати да се ‚одрекну‘ 30-40 одсто свог новца… ЕУ је искористила ‚кипарску лекцију‘ да очита буквицу осталим државама. По узору на браћу Далтон, ЕУ је осталим државама ‚дала нежно до знања‘ шта их чека ако буду непослушне и уколико не буду довољно кооперативне приликом решавања кризе у својим државама. То је била очигледна и груба лекција и за Словенију. Уколико нова влада до средине маја не успе да убеди финансијска тржишта да јој позајме новац за рефинансирање старих обавеза (а почетком маја стиже на наплату још 1,1 милијарде евра обвезница), Словенија ће морати да се припреми на уцењивање Тројке, која већ сад може да захтева кресање плата у јавном сектору за још 10 одсто, додатно смањење броја запослених за 10 одсто, снижавање пензија за 10 одсто, као и приватизацију државних предузећа попут ‚Триглава‘, ‚Телекома‘, ‚Петрола‘ и ‚Енергетике‘, ликвидацију ‚Абанке‘ и тако даље. Али ни све то неће бити довољно. Све то би био само ‚стартни‘ предлог Тројке. Конкретан предлог (за решавање кризе) биће још бруталнији. Колико више влада или парламент буду пробирљиве и пробају да измишљају нове услове, толико ће бруталнији бити нови предлози Тројке.“
Према Дамијановим проценама, описани сценарио почеће већ за месец-два. Тврди да ту неће помоћи ни протести на улицама, ни гнев (у Словенији моћних) синдиката, јер Тројка има понуду која се не сме одбити. Једина алтернатива је банкрот.
Да је Словенија поново на ивици банкрота откривају и подаци које објављују словеначке „Финанце“. Однос нето дуга и профита нефинансијских компанија показује да је Словенија далеко најзадуженија привреда у Европи, а истовремено има најмању способност враћања дугова из текућег пословања; словеначки однос дуга и профита је 17,1, а то је много више од европског просека (3,6), док је у Немачкој исти фактор само 1,6. Другим речима, словеначка предузећа су без капитала.
Нема сумње да Словенију чекају велика искушења. Земљу – која је прва побегла из СФРЈ у којој је наводно била „искоришћавана“ и „угњетавана“ од стране јужнословенске браће, а нарочито „већинског народа“ (Срба), а коју су бриселски функционери њеној „балканској браћи“ годинама наметали као „узорног ђака“ – сада чекају тешке економске, европске батине. То је добар путоказ и за Србију, и управо ту лекцију би требало да има на уму и српска политичка елита, која се спрема да за обећани „датум почетка преговора о уласку у ЕУ“ de facto призна Косово као независну државу.
Не само да би Србија тиме „продала“ нешто непроцењиво за нешто потпуно безвредно, већ се таква трговина, како доказује и словеначки пример, не исплати ни на нивоу просте економске рачунице. Јер ако Словенију, која се утопила у ЕУ под фирмом уласка у нову, срећну „цивилизовану“ породицу, сада уместо солидарности и помоћи од стране осталих држава чланица Уније чека пуко суочавање са европском реалношћу, тачније „брутално нежно убеђивање“ од стране Немачке, најједнакије међу једнакима у ЕУ, онда нема ничег разумнијег од питања шта у том друштву чека тек Србију, која у „европски клуб“ улази са ореолом лошег ђака и не са придевом пожељног штребера, што је, све до сада, за Унију била Словенија.

[/restrictedarea] микрозайм онлайн займ суммузайм кредит плюсзайм на карту с плохой ки

5 коментара

  1. A ja naivan mislio da samo kod nas u Srbiji ima olosa i vucibatina a ono ih ima i u dezeli.

  2. Наравно да би ту лекцију нека поштена влада имала на уму. Али ова влада ради за газду и о Србији не размишља превише.

  3. Gospodo slovenci , hitno po pomoc kod svabe gensara , mislim da je jos ziv . On vam je pomogao da razbijete Jugoslaviju i sada ce vam poslati sleper pun evrica . Bilo je 90-tih godina slogan slovenaca mi gremo u EU , a vi u bedu i ratove . Vidite dragi slovenci kako vas dragi Bog kazni , sto ste previse verovali svojim mafijasima , oni se obogatise , a vi vracajte , ne samo vi vec generacije i generacije slovenaca . Nema vise zita iz Srbije za badava nekada ste prodavali psenicu , a sutra morate kupovati , nemati vi zita ni za tri meseca da prehranite stanovnistvo . Svaba genser je jos ziv .

  4. Činjenica da se u celoj Zapadnoj Evropi, u trenutku duboke krize ekonomije i ideologije liberalnog kapitalizma, višestruko povećala prodaja Kapitala i Komunističkog manifesta najbolje pokazuje da je Karl Marks i dalje aktuelan, kao i da je teorijski najbolje objasnio mehanizme, funkcionisanje i samu suštinu kapitalizma. Iako je prošlo više od 150 godina od prvog izdanja, Komunistički manifest nije zastareo niti prevaziđen jer su pitanja koja postavlja i teme kojima se bavi podjednako aktuelne. Kapitalizam je društvo otuđenja i eksploatacije kao i pre 150 godina, uprkos ogromnom napretku nauke, tehnologije i mnogim drugim promenama. Danas, kao i pre 150 godina, proleteri nemaju šta da izgube osim svojih okova, a mogu dobiti čitav svet.

  5. Padom komunistickog bloka nestao je strah od socijalizma.Alavi bankari i novi kapitalisti su ponovo u radnicima videli orudja koja govore.Smanjenje plata,izdvajanja za opste dobro itd dovelo je da se javi povecanje nezaposlenosti jer se seklo drvo na kome se sedi.
    Moj skromni predlog je da vlasnici uzmu izmedju 1 i 3 % od prometa firme ,a ostalo da ubace u obrtni i osnovni kapital uz garanciju radnicima da nema otpustanja bez lihvarskog zaduzivanja.videcete da izlaza ima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *