Ima u Srba znanja i pameti

Piše Dragomir Antonić

Pročitajmo šta piše u našim knjigama. Šta naši vredni ljudi, obično nepoznati široj javnosti, pišu i stvaraju. Ima u tim knjigama mnogo poučnog i razumnog. Treba samo čitati

Prošlo je deset godina ili 3660 dana od kako je Karla del Ponte uslišila molbu počivšeg premijera Zorana Đinđića i odvela dr Vojislava Šešelja, predsednika Srpske radikalne stranke u Hag „da ga više ne vrati“. Tako je pomenuta Karla napisala. Više hiljada prisutnih u Domu sindikata i oko njega, u nedelju 24. februara 2013. okupilo se da pruži podršku zatočeniku sa najdužim pritvoreničkim stažom u Evropi. Bez rešenja o pritvoru, bez presude, bez ikakvih prava. Ljudskih, građanskih, civilizacijskih. Čovečanskih. To je pravda evrounijatske organizacije koja nema alternativu, zbog koje sadašnja Vlada nastavlja putem prethodne, da prodaje dušu i telo Srbije, samo ubrzanim tempom.

NARODNA PEDAGOGIJA Do Đurđevdana da prodamo, za Vidovdan da priznamo. Zatim Datum proglasimo za pobedu. Uhvatimo se za uši i nemačku polku odigramo. Sve u špilhoznama. Model tregera možemo sami da izaberemo. Nemačka nas uvažava. Nije Srbija mačiji kašalj. Uzgred možemo i Šešelja za sve okriviti, jer da on nije kasnih osamdesetih počeo da se bavi politikom sve bi nam bilo bolje. Da li verujete poštovani čitaoci da je Vojislav Šešelj kriv za današnje stanje u državi Srbiji? Petar iz Adaševca, tehnološki višak „uspešne“ privatizacije strugare iz Šida, nezaposlen, Dušan, student iz Beograd, Radmila iz Banovaca, nezaposlena, Jovan iz Aranđelovca, na prinudnom odmoru…i drugi koji su u nedelju šetali ne veruju.
Narod je pravilno shvatio da bez brige o sebi i svojima ne može biti ni one dalje brige o drugima. Bez svoje snage, svoga zdravlja, svoje pameti i svoje kuće ne možemo se starati ni o drugima. Ove reči je zapisao još u 19. veku Jovan Miodragović u knjizi „Narodna pedagogija u Srba“. Srbi su oduvek znali da prvo o Srbima i Srbiji se mora brinuti, a onda i drugome pomoći. Sijaset narodnih mudrosti, poslovica i izreka sabrano je i po raznim knjigama objavljeno. Danas, kad nas sa svih strana zasipaju raznoraznim uvezenim i domaćim praznoslovnim poštapalicama nije zgoreg se podsetiti i ponovo pročitati neke od narodnih izreka, koje bez obzira na protok vremena zahvaljujući mudrosti koje u sebi nose postaju dugovečne. Navešću ih bez određenog redosleda. Sebe moraš ne samo poznavati nego i poštovati. Ko hoće da ga drugi poštuju valja najpre sam sebe da poštuje. Ko sobom može da vlada ovladaće i drugima. Ko sobom može da ovlada najveći je junak. Svoj je bliži nego tuđin. Tuđinu se pohvali, a svom požali. Ko ne ljubi svoga brata, toga tuđa biju vrata. Tuđa majka rane ne zavija. Svaka tica svome jatu leti.

[restrictedarea] Navedene srpske izreke (tuđin ih koristi, a mi se stidimo) utkane su, u izjave stranih moćnika ( Angela Merkel, Dejvid Kameron, Kevin Rud…) u kojima se poništava ideja „multikulturalizma“ i daje prednost isključivo sopstvenom narodu, sopstvenoj naciji, sopstvenoj konfesiji. Zašto ne reći, iako je to tabu tema za mnoge „demokratske“ i „evropske“ političare i mislioce: sopstvenoj rasi. Briga o svom je važnija od brige za stranca. Da li je moguće da smo zaboravili izjave gospođe Merkel date i objavljene u jesen 2010. godine? Šta činiti kad kancelar velike i evropske Nemačke gospođa Angela Merkel izjavi da eksperiment „multikulturalnog društva nije uspeo u Nemačkoj“ i još doda da su šezdesetih godina dvadesetog veka Nemci mislili da će strani radnici doći, izgraditi Nemačku, a onda se vratiti odakle su i došli. Šta ćemo sad poštovane evrounijate i ostale „džirlo devojke“ zagovornici multi-kulti društava i ostali ljubitelji eksperimentalnih kurta-murta zajednica? Hoćete li osuditi gospođu Merkel i proglasiti je neznalicom, zadrtim nacionalistom, rasistom, huliganom, primitivcem, klero-fašistom ili samo običnim para-fašistom. Hoćete li joj suditi ili makar pripretiti medijskim linčom?

LAKO JE VELIKIMA Logično, ništa od toga nećete uraditi, ponašaćete se kao da za navedene izjave niste ni čuli, ali ćete svojima u Srbiji probijati uši govoreći o „evroentuzijazmu“, „multietničkom društvu“ „lepoti evrounijaćenja“, „ pravednosti i ravnopravnosti među evrounijatama, bez koga nam života nema“ i sve nam to saopštiti na: bosanskom, bošnjačkom, crnogorskom, hrvatskom jeziku.
Srbi, Srbija, intelektualci i svi građani, bi trebalo da iz ovog slučaja izvuku nauk. Na Vladu i njene kadrove se više ne može računati. Oni su odlučili da predaju Kosovo i Metohiju. Opredelili su se za nešto drugo, a ne za Srbiju.
Zato, kao prvo nemojmo se radovati što je nakaradno shvaćen multikulturalizam doživeo, po ko zna koji put, poraz. Kad je nekom loše, ne znači da će nama biti bolje. Drugo, prihvatimo činjenicu da i veliki ,evropski narodi mogu da pogreše pogotovu kad ih predvode ljudi skromnih intelektualnih moći koji nekritički prihvataju sve što im dođe sa druge strane Okeana. Kad oni mogu da greše onda mi ne moramo sve što iz Evrope ili Amerike dođe kod nas, bezuslovno da prihvatimo. Nije svaka njihova ideja, rečenica, predlog ili naredba ćilibarska mudrost isceđena iz suve drenovine. Uzdajmo se malo i u sopstvenu pamet. Saslušajmo i nju. Školovali smo je da nam pomogne. Pročitajmo šta piše u našim knjigama. Šta naši vredni ljudi, obično nepoznati široj javnosti, pišu i stvaraju. Ima u tim knjigama mnogo poučnog i razumnog. Treba samo čitati. Neke izreke iz prošlosti sam naveo.
Lako je velikim i snažnim da prave greške. Ispraviće ih topuzom. Malobrojnim narodima je teško i bez grešaka opstati, zato sebi ne smeju dozvoliti da ih prave. Srpska pamet vodi računa o svojoj državi i svome narodu. Veliki će se već izvući.

[/restrictedarea]

Jedan komentar

  1. Sve Vlade od dolaska DOS-a na vlast su bile samo veliki skupovi gramzivih ulicnih politicara koji sa svakim mogu uci u Vladu jer im programi stranaka ne predstavljaju ništa što se ne može pogaziti – ako je dobra pljacka na vidiku. Pljackanje države i naroda je prvi i fakticki jedini posao naših politicara, bilo da su opoziciji ili na vlasti. Evropske obmane,sve su to tragične zablude, a u političkom smislu kolosalne obmane građana Srbije, koje će imati dalekosežne razarajuće posljedice. Srbija bukvalno daje i otpisuje Kosovo i Metohiju čija je ekonomska vrijednost skoro jedanaest hiljada milijardi dolara. Kosovo i Metohija su bogate lignitom,ugljem za eksploataciju tokom sledećih 500 godina,kao i molibdenom za vasionske programe,koga ima još samo u Južnoj Africi. Kosovo i Metohija jednostavno nema svoju cijenu u svakom smislu, ekonomskom, moralnom, materijalnom i duhovnom. Rijetko ćete gdje u svijetu naći sličan primjer, da vlast žrtvuje po prirodnim resursima najbogatiji dio teritorije svoje države i to zarad virtualne ulaznice za jedan savez (EU), koji je praktički već pred kolapsom i raspadom.Kosovo i Metohija je temelj svih srpskih zemalja.Glupo je davati ključeve svoje kuće/Srbije,svoju suverenost i očekivati da će mu tudjin i okupator napuniti frižider i da će tada domaćin živeti u komforu. Problem Kosmeta za Srbiju je rešiv. To nije država niti ce ikada biti, vec leglo mafije koja nema kapacitet da od te naše pokrajine stvori državu u kojoj ce postojati vladavina prava i zakona jer se to krši sa osnovnim principima delovanja mafije. Kosovo i Metohija je Srbija, i tamo još vrijedi Ustav Republike Srbije, i da, ako već treba da se traži neko rješenje, ono mora da se traži u skladu s Poveljom UN, Rezolucijom 1244 i pod hitno da se ovo pitanje vrati u Savet bezbednosti UN .
    Globalizacija nije ništa drugo do druga reč za sprovodjenje kolonijalne politike udruženim snagama bivših kolonijalnih gospodara pod zastavom NATO kako bi povratili zajedničkim snagama sve ono što su pojedinačno, u predhodnom stoleću, izgubili.Globalizacija se nije nametnula da bi Srbija dobila suverenu vladu, već da bi dobila takvu koja radi u prvom redu u interesu globalista, a njihov interes sigurno nije prosperitet srpskog naroda i jaka srpska suverena država već nasuprot tome, slaba kako bi se lakše njom vladalo odnosno sprovodile smernice za podčinjavanje slabijeg da bi sproveli novu kolonizaciju. U Globalizamu više nema mesta za emocije,poeziju,filozofiju, da bi se čovek razvio kao umno i osećajno biće,već samo za robotizovane nakaze poput Ramba i raznih terminatora koje nam nudi Holivudska filmska industrija,sa ciljem da se stvori masovni idiotizam.Na glavnim elektronskim medjima nema ni jedne ozbiljnije i temeljnije diskusije o problemima čoveka,zato i postoje sve te televizije u kojima je 99% emisija zabavnog karaktera,kojima je glavni cilj da zaglupe i idiotizuju čoveka,a s’druge strane život na planeti u svim državama polako nestaje,priroda se nemilice zagađuje,čovek stalno ratuje i sa sobom i sa drugima, tako da je glavna poenta svih tih televizija ta,da u momemtu kada čovek oseti nezadovoljstvo sve gorim i gorim životom,ne uključi um da razluči šta je šta i da tako pokuša da nađe rešenje za svoje probleme,već da po “munjevitoj” robotizovanoj refleksnoj navici, pritisne taster na daljinski,i tako uđe u virtuelni svet raznih televizija gde će samo naći utehu i kompenzaciju za svoj već unapred prihvaćen život gubitnika….. Srbija ima sve što je potrebno jednom narodu za visoki standard života samo nema suvereniteta koji je neprekosnovani, osnovni uslov za bolji život naroda Srbije! Nije ulazak u EU odlučujući faktor za bolji standard našem stanovništvu, već korišćenje resursa i mogućnosti koje Srbija ima, a po tome je njen državljanin najbogatiji u EU. Ni jedna država EU nema toliko plodne zemlje, prirodnog i rudnog bogatstva po glavi stanovnika, koliko ga ima državljanin Srbije! Zapad svoj lažni antikomunizam zamenio danas školskim primerima antipravoslavlja, na srpskom primeru što je uvertira u sutrašnji anglosaksonski udar na Rusiju .Nismo li se svi zakleli prije šezdesetak godina,”nikad više”? … Nedaj čoveče božiji da ti se sa strane u tanjir pljuju, stresi sa sebe ropstvo i sram!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *