Зашто је Земан победио Шварценберга

Пише проф. др Рајко Долечек, Острава, Чешка

Министар Шварценберг је против воље већине народа и председника Вацлава Клауса, без одобрења парламента и против воље његовог Комитета за иностране послове, признао независност псеудодржаве Косово

Поводом пете годишњице самопроглашења независности псеудодржаве Косово (17. фебруара 2008) протестовала је повећа група Чеха са српским и чешким заставама, и великим транспарентом „КОСОВО ЈЕ СРБИЈА“. Манифестација је била одржана на главном месту за такве прилике, на Вацлавском тргу (намјести), у самом центру Прага. Псеудодржаву Косово је више-мање преваром у име Чешке признао губитник на недавним председничким изборима, министар иностраних послова Карел Шварценберг, 21. маја 2008, уз велику осуду већине Чеха. Оштетио је тиме традиционално српско-чешко братско пријатељство, а тај „грех“ био је и један од многобројних узрока његовог пораза на изборима за председника Републике ове године.

АУСТРОУГАРСКЕ ВЕЗЕ У Чешкој је у другом колу председничких избора 25. и 26. јануара 2013. убедљиво победио кандидат левице, инжењер Милош Земан са 54,8 према 45,2 одсто гласача за његовог противника Карела Шварценберга, садашњег министра иностраних послова Чешке.
Министар Шварценберг је против воље већине народа и председника републике Вацлава Клауса, без одобрења парламента и против воље његовог Комитета за иностране послове, признао независност псеудодржаве Косово.

[restrictedarea] Шварценберг се, иначе, изјашњавао и против декрета бившег председника Чехословачке Едварда Бенеша, по којем је после Другог светског рата, 1945-1946, у договору са водећим савезницима, из Чешке исељена већина Немаца (као, на пример, и из Пољске). У једној изјави Шварценберг је чак рекао да би данас, због тога, свет Бенеша као криминалца послао у Хаг.
Министар је родом из старе, богате католичке племићке породице, са аустро-угарским коренима. Због тога је недвосмислено противсрпски настројен, као повампирена Аустро-Угарска. Седамдесет петогодишњи министар спољних послова чешки не говори баш најбоље, има чешко и швајцарско држављанство (тамо је углавном и живео), и председник је врло десничарске странке ТОП 07, чије министре народ понајвише мрзи због њихових крајње антисоцијалних мера и претеране штедње, која, како се показује, штети и економском развоју Чешке.
Шварценберг је, као председнички кандидат, имао ванредну подршку медија – већина чешке штампе је у немачким рукама. Једнострана подршка „Телевизије 1“ и 24 његовој кандидатури била је скоро мучна. Самозвана „народна елита“ (многи глумци, књижевници, научни радници и спортисти) пунили су анкете, говорили преко телевизије и радија, агитовали у штампи да се Шварценберг изабере за будућег председника. Залудели су део омладине, тако да су чак и понеки гимназијалци агресивно наговарали гласаче да изаберу Шварценберга иако знају да садашња влада, чији је он потпредседник, намерава да натера студенте да плаћају школарину (сада студенти универзитета школарину не плаћају), али да ће за то да добију зајам, који ће почети да отплаћују чим се осамостале. A банке ће опет да зараде.

ЗЕМАН И НАТО АГРЕСИЈА Велику подршку кандидату левице Земану дао је, иако десничар, досадашњи председник Чешке Републике Вацлав Клаус, иначе велики пријатељ Срба. Подршку су му дали и синдикати, удружења ратника и антифашиста, социјалдемократска и комунистичка странка. Велику улогу у победи Земана је свакако одиграло и то што је Шварценберг повезиван са судетским Немцима, што штити њихове интересе – њихова „људска права“ – а познат је и као пријатељ Немачке, члан групе Билдерберг и тзв. Трилатерале, као и да брани договор између садашње десничарске владе и разних цркава (углавном Католичке), према коме би држава требало да врати црквама преко 134 милијарде чешких круна (око 5,5 милијарди евра) за имовину коју им је одузела (национализовала) претходна комунистичка власт. Католичка црква би, тако, постала највећи „капиталиста“ у земљи. Земан је, с друге стране, критиковао величину планиране реституције у време када држава највише штеди на социјално најслабијима у народу (пензионери, инвалиди, незапослени, породице са децом) и све више демонтира досадашњу бесплатну здравствену службу у Чешкој.
Милош Земан био је председник чешке владе када је земља била примљена у НАТО (12. марта 1999), 12 дана пре НАТО агресије против Југославије 24. марта 1999. аутору је Земан причао да је НАТО од чешке владе затражио дозволу за прелетање бомбардера из Немачке тог 24. марта преко чешке територије. Чешка влада је одуговлачила са својим одговором, и кад је затражила још нека објашњења, НАТО бомбардери већ су летели преко Чешке да бомбардују Србију, уз обећање да ће се бомбардовати само циљеви строго војне природе. Стотине уништених цивилних кућа, школа, здравствених установа, фабрика, топлана и хиљаде мртвих и осакаћених цивила у Србији доказ су њихових лажи.
Земан је за сарадњу са Европском унијом, али напомиње да Чешка неће слепо слушати оно што тражи Брисел, ако је то против интереса Чешке. Инаугурација Милоша Земана за председника Републике предвиђена је за 8. март 2013.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Ognjen Pudar

    Ako je to tako priznanje se vrlo jednostavno stavi van snage, a ne stavljaju ga niti imaju namjeru da ga stave. Ovo mi malo previše liči na ono “Babi se snilo što joj je milo”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *