Сабахудин може постати Динко, али какав је то Грухоњић човек?

Пише Миодраг Попов

Данас је лако тући по Зарковићу! Нарочито онима који неће или не могу да га разумеју. Он о криминалу, они о крвним зрнцима. Ударио Зарковић по Грухоњићу и братији по неделу. Мисли да су они независни, а они организовани, ко нико и нигде. Не зна Зарковић да су они у Војводини заштићенији од Националног парка Фрушка Гора. Чак и у заштићеном парку природе у случају велике нужде можеш да се олакшаш, али да критикујеш Динка/Сабахудина и Недима, та национална блага Војводине, то су неопростива и озбиљна срања.
Може Динко да пише: „Још од времена када су први досељеници умирали од маларије, Војводина није била у грознијем стању“. То није говор мржње, ни атак на крвна зрнца, то се зове политичко скењирање стања. Или скенирање срања!
Годинама Динко овако пише:
„Од критизерства и вечитог кривљења `Београда` за све ружно што нам се дешава очигледно нема велике вајде, ма колико то проклето тачно било. И ма колико тачно било да `Београд` Војводину и дан-данас, 92 године од `уједињења` посматра као колонију и као ратни плен. Али, невоља с колонијама је у томе што, пре или касније, желе да се ослободе империјалистичког господара. Другим речима, уколико желимо децентрализацију, уколико желимо слободу, онда за њу морамо и да се паметно изборимо. Будите сигурни да нам је никад нико неће испоручити на златном пладњу, а поготово не они који су нам је одузели. Добро дошли на освежену `Аутономију`! И позивамо вас да сви заједно радимо на `нашој ствари`…“
Ко је и када истинским Лалама Динку/Сабахудину, Недиму, Курти и Мурти одузео Војводину, па се они боре до последњег крвног зрнца?! И која је то њихова „наша ствар“? Има ли неко други право да, за разлику од њих има „своју ствар“? Или бар као Зарковић и још понеки у Србији „своју ствар“, па да њихову „нашу ствар“ стави на „ону ствар“?!
Докле више Динко, Недим и слични да цепају и тргују туђом крвљу у име својих крвних зрнаца?! Ко оспори Динка угрозио је темеље аутономије Војводине, Недима, Курту и Мурту и „њихову ствар“. Увек где има Динковог дима – има и Недима (није увреда, само рима, да не буде: што пропусти Стари Вујадин, то дочека Дели Радивоје, превише је просрпски). У вишенационално осетљивој равници приватно Независно друштво новинара Војводине воде Сабахудин и Недим. Камо Пера, Лаза, ма ни Ђока бар као национални украс.
Ништа! Чак ни Пишта.
Немам ништа ни против Сабахудина, ни Недима, као људи друге вере, већ као битанги који људе деле и вређају, неистомишљенике називају фашистима, зликовцима, злочинцима… Шта су све о новинарима писали, права је ситница у односу на:
„…библиотека у Аранђеловцу се зове ‚Свети Сава‘, по Растку Немањићу, кога је новокомпоновани светац Николај Велимировић, ни кривог, ни дужног, поредио с Хитлером. Или боље рећи, Хитлера са Савом“, пише Грухоњић. Да ли би икад о џамији поред пута или о пророку Мухамеду смео да прави такве циничне коментаре?

Или:
„Прва асоцијација коју у мени буди Република Српска је – смрт. Мислим да је то заправо и једина асоцијација на то бесмислено име. Па се онда питам: какви су то људи који славе смрт?“
Тако ће овом изјавом мр Грухоњић ући у анале војвођанског новинарства и постати анални новинар број један.
Пазите овај бисер:
„Како је могуће да ратни злочинци из деведесетих сада хапсе `криминалце` из двехиљадитих? Зар смо ми баш тако убога земља да нема нигде никог ко би `апсио по реду величина злочина? Ево, нека Вучић ухапси Дачића и истовремено Дачић Вучића. Овако је, да парафразирамо посланика Српске радикалне странке Александра Вучића, Влада Србије постала сигурна кућа за напредњака Александра Вучића и демократу Дачића.“
Схватих Динка: у данашњој Србији нема крвних зрнаца – све сами крвници! И наставља:
„Србија је, тако, земља контраста. И било би још и лепо да је тако. Аман, Србија је земља у којој је беснило деведесетих мутирало у лудило двехиљадитих.“
Јадан Динко у каквој одвратној земљи живи. Он, коме је тако тешко у животу, животу без материјалне и друштвене моћи. Он: Динко/Сабахудин: председник приватног Независног друштва новинара у „мутираној Србији“, у исто време и члан НУНС-а, предавач мр Грухоњић на Филозофском факултету Новог Сада „у земљи лудила“ где будућим генерацијама новинара сервира овакве мисли о (својој) „кретенастој“ земљи где живи, ради и пљује. Да ли су то и ставови Филозофског факултета у Новом Саду, Одсек за медијске студије, где дели лекције? Динко је у „земљи беснила“ и шеф новинске агенције „Бета“ за Војводину, он је и новинар Радија „Дојче веле“ за Србију, као и сива готово црна еминенција РТВ „Војводине“… Све то у лудој „земљи“ која све то трпи и награђује га друштвеним функцијама и материјалним добрима.
Куку и леле, где њега и његове критиковати, ма то нису крвна зрнца, то је, бре, машина… Машинерија за млевење противничког меса! Куд на њега/њих/их!
И желим јавно да кажем о нечему што ми је мрско и одвратно. Свако има право на име и презиме. И да га мења како хоће. Као и ставове, жене, животне и туристичке дестинације и нације… Међутим, када Динко напише др Војислав Калашњиков, то је демократска зајебанција, дозвољена увреда, а када неко за Динка напише Сабахудин, то је пребројавање крвних зрнаца. Има разлике: Калашњиков је цинизам, а Сабахудин, изгледа истина. Зашто је Сабахудину/Динку дозвољено да се игра и спрда туђим именима, а Зарковићу није да укаже на везу имеђу имена, дела и недела.
Није проблем у имену, може се човек звати како хоће – проблем је у намерама и какав си човек. Сабахудин може постати Динко, али какав је то Грухоњић човек?
Мени Миодрагу Попову нису заиста Сабахудин/Динко, Недим, Курта или Мурта у Србији/Војводини пребројавали крвна зрнца. Не, они су ме секли медијским ножем, черечили без права на одбрану. Та господа су били присталице да се у Србији људи (новинари) стрељају без суда (са мојим именом на списку), да се називају фашистима и зликовцима без иједног јединог доказа, аргумента.
Пошто су ми више пута забијали нож у леђа и душу, ја сам једва успео да сачувам већи део крвних зрнаца, без иједног гласа заштите. Стигле ме године, стигао ме неки страх, да ми овог пута не почну чачкати и хемороиде, па сам решио да као Динко/Сабахудин променим не само име, већ и презиме. Да још више скратим то скраћено презиме и будем Поп(ов), а име ћу због политичке ситуације и новог времена тотално да променим, одлучио сам да се зовем… Шиме. Од данас је Миодраг за све њих Шиме. Беху Сабахудин и Миодраг, сад су Динко и Шиме. Да и мени сване, да и моја крвна зрнца имају неке вајде. Зашто све Динку, Сабахудину, Недиму, Курти, Мурти… Нека мало и Попу Шими.

 

Поп Шиме
Крвних зрнаца бб
Блад Београд

 

3 коментара

  1. Sve ce oni promeniti,citavu istoriju Srba i Srbije.
    Jedino ne menjaju svoju zlu cud.

    Deca vec u Hrvatskoj uce da “Vojna krajina”,nije srpska,vec hrvatska,da su ONI imali zadatak zastite “hriscanske evrope”…pri tom ne objasnjavaju da su tu Srbi,hriscani,”autohtoni”…ne,po njima tu i nisu bili Srbi,nego Vlasi…sprdaju se,nazivaju nas ili Vlasima,ili cetnicima,ako je “savremena istorija Srba”,u pitanju.
    Ne primecuju zlocin i genocid,etnicko ciscenje…

    U Bosni,isto.Republika Srpska je obavezno,po NATO vokabularu,”genocidna tvorevina”,zbog Srebrenice,ili Prijedora,sto vole da kazu…A Sarajevo?To nema veze,to nije genocid???

    Taj Sabahudin,koga RS asocira na krv,”pegla” istoriju,jer svi oni imaju “veliko spremanje”,pa ne vidi da je RS zastitila srpski narod od genocida,ponovljenog.
    U Bosni se ne izgovara rec Srbin,kaze se ili cetnik,ili “pravoslavni Bosanac”.
    Kada sam jednom muslimanu to rekao,i potsetio ga da kada Seselj kaze da postoje Srbi islamske veroispovesti,oni ga utamnice,ali zato,Srbe ce mo zvati,legalno i OBAVEZNO,pravoslavni Bosanci?
    Ako to ponavljamo koju deceniju,eto dobre navike.
    Hrvatski mediji i bosanski takodje,obavezno prave razliku izmedju Sba,ako ih vec pomenu,i Srbijanaca.
    Cilj je po svaku cenu izdrobiti i u prah pretvoriti Srpsko ime i bice.Pri tome su oni svi Hrvati,a ne Bunjevci…svi Albanci,svi Bosnjaci,i u “sandzaku”.Svi oni se ujedinjuju,samo Srbe treba podeliti?
    Zatiru nam ime,poreklo…
    Menjaju srpsku istoriju,ona Curuvijina Prpa,je dovodila u vezu samog Kaadjordja sa genocidom???
    Ja bih je pitao,tu Curuvijinu Prpu,a kako to niko ne osudjuje spansku kraljicu Izabel Katolicku,koja je posle 7 vekova najurila Mavare,i nema nikakvih enklava,nikakvih “sandzaka”,nema “mostova”saradnje…a Spanija je samo na severu ,malim delom,bila slobodna.Sedam vekova???A Karadjordje je za osudu?
    Po njima,Srbi nisu bili ni u Dubrovniku,ni u Boki,ni u Bosni???

    Tako sada Svetog Savu stavljaju na gej plakate…tako sada Cara Lazara stavljaju u skeceve,neukusne…sve srpske lidere,osim njihovog Djindjica i njihovog Tadica,osim njihovog Djilasa i njihovog Pajtica…bacili su u duboku tamnicu ili u duboku grobnicu…svakako u duboku ilegalu,da ne smeju da pisnu.

    Nocas su pretukli sina pravoslavnog svestenika u Vukovaru.Danas ih je 20.000 Hrvata,napaljenih ustaskim pesmama Tomsona,trazilo da Srbi ne mogu da pisu svojim pismom???Cirilicom.
    A Sabahudin na devet jezika pljuje po Srbima,samo sto kilometara istocno od Vukovara?
    Srbi u Vukovaru su nocas,5 vekova vraceni u nazad!!!

    Tako su stigli i do Aleksandra Vucica,sve hoce da izvrgnu ruglu,sve da promene,sve da “resetuju”.
    Sabahudina nije sramota “devedesetih”,kada su muslimani trazili nasilno secesiju,sve sa srpskom zemljom u Bosni?
    Kada su imali plan,ako pobede,ako naprave novi genocid,da nasele 4 miliona Turaka,sto je Alija planirao?
    Ko treba da se stidi “devedesetih”?

    7
    1
  2. ne zna im se broja,drsko,biti protiv srbije u srbiji to mogu samo zasticeni placenici,sve su to deca sonje liht i natase kandic pravljena u braku sa djavolom i sismisima,na putu ka eu bez srba a sa srbijom,u celo ili na komadice,onu zamisljenu sljivu posaditi na kraj srbije na granici bugarske,to oni hoce

    4
    1
  3. Poštovani gospodine Šime Pop ! Pre će zora(n) biti sabah(udin), nego što će taj megafon srbomržnje promeniti svoje namere ! On će i dalje gospodinu Popu Šimi zavideti na slobodi i poput hijene jurišati na sve koji se ponose srpstvom u AP Vojvodina.

    6
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *