Raški pesnik Slobodan Rakitić

Piše Matija Bećković

Umesto četrdesetodnevnog pomena, Srpska književna zadruga se prošlog četvrtka, od svog predsednika Slobodana Rakitića (1940 – 1. januar 2012) oprostila novom knjigom Đorđa J. Janića posvećenom preminulom velikom pesniku i njegovom delu, kao i rečima sećanja na Rakitića koje su ovom prilikom govorili akademik Matija Bećković i Rade Vojvodić.
Književnik Dragan Lakićević, glavni urednik SKZ-a, kazao je da sada kada više nema pesnika, urednika, esejiste, političara, velikog čoveka jedne epohe Slobodana Rakitića, dolazi vreme da se veća pažnja posveti njegovom delu. „Igrom slučaja Janićevo delo sa ogledima o Rakitićevoj poeziji ‘Vreme i utemeljenje’, u izdanju ‘Hrišćanske misli’ i ‘Partenona’, koje je trebalo on prvi da vidi, stiglo je posthumno, i ovo je prvi prilog njegovom novom iščitavanju“, rekao je Lakićević.

Slobodan Rakitić je raški pesnik. Izgledao je „kao da je sišao s freske“ i pisao kao freskopisac. I pred njegovim likom bi se neki budući Sveta Mandić mogao upitati: „Da l’ umre mlad taj pesnik ko Miljković il’ star i grešan kao Jovan Dučić?“
Upoznao sam ga davno, kao studenta medicine. Družio se sa Miodragom Juriševićem. Priređivali su književne tribine na kojima su više čitali i tumačili Miljkovićeve stihove nego svoje.To je bilo neposredno po tragičnom kraju prvog i jedinog srpskog pesnika koji se ubio, kad su Miljkovićevi stihovi, pošto su plaćeni glavom, zazvučali drukčije nego za pesnikova života, kad je ceo pesnički naraštaj za tili čas bio pokošen i ozračen patetikom njegovog uma i jezika.Taj period naše mladosti mogli bismo nasloviti: Vatra i ništa!
Slobodan Rakitić je bio jedan od onih pesnika čiji su pesnički i životni planovi računali na dugi rok. Smrt je i njemu i nama pomrsila račune. Ostali smo mu dužni i pravu reč i istinsko priznanje.
Lirik kome su nedostajale mane da bi bio lakše uočen i jače osvetljen, pisao je vezanim stihom, ali se u zrelom dobu katkad poslužio i slobodnim stihom dolazeći i do slobodnije reči. Naročito mi je ovih godina upala u oči jedna Rakitićeva parafraza Borhesove pesme „Kad bih se ponovo rodio“.
Bio je podesan čovek, pouzdan prijatelj, ozbiljan sagovornik, požrtvovan nacionalni pregalac, savestan urednik časopisa i književnih tribina, skrupulozan kritičar i esejista, pesnik suštinski i formalno pismeniji od većine sabraće.
Autor je važne i veoma uspele „Antologije poezije romantizma“, u koju je mirne duše mogao uvrstiti i sebe sama.
Slobodan Rakitić zaslužuje produbljeniju reč od one koju u ovom času i za ovu priliku izgovaram u ožalošćenoj Srpskoj književnoj zadruzi.
Raški pesnik Rakitić u savremenoj srpskoj poeziji zauzima slično mesto koje Raška oblast danas zauzima u Srbiji.Ali to mesto već sutra neće biti onakvo kakvo je danas!
Slava i hvala Slobodanu Rakitiću!
Reč Matije Bećkovića
u SKZ-u, 14. 02. 2013. godine

Jedan komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *