Njihovo pravo na naš džep

Piše Aleksandar Pavić

Treba li uopšte Miodragu Zarkoviću i „Pečatu“ moja ili bilo čija druga podrška u naravno kontrolisanoj i dirigovanoj – za to „javni mediji“ i njihova „strukovna udruženja“ služe, zar ne? – medijskoj histeriji koja je dignuta na njih povodom teksta „Di su naši TV novci“?
Ako je po neravnopravnoj brojčanoj zastupljenosti – na strani, razume se, napadača na državnim jaslama – onda je, naizgled paradoksalni odgovor: ne treba. Jer Zarković i „Pečat“ sigurno vrede više nego svi oni zajedno. I to ne samo ako imamo u vidu čuveni aksiom britanskog mislioca Edmunda Berka: „Jedan čovek sa uverenjem čini većinu.“ Nego zato što u vreme opšte potkupljivosti, trgovine intelektom, lojalnošću i ubeđenjima – njihova reč vredi mnogo više i nosi veću težinu od hiljade reči njihovih napadača.
Da ovome dodam i svoj lični pečat. Odrastavši i školujući se na Zapadu, kao poštovalac zapadnih vrednosti koje se danas na tom istom Zapadu sistematski ruše – ali samo o svom trošku i za svoj račun, gajim posebnu alergiju na sve nekadašnje titoiste, dakle pristalice i saradnike totalitarizma, koji su se u međuvremenu „snašli“ tako što su prešli prvo na budžet sve agresivnijeg i totalitarnijeg zapadnog sveta (dakle, međusobno su se prepoznali), a zatim se, u uslovima „meke“ okupacije, tiho vratili na jasle u međuvremenu tiho okupiranih države i naroda prema kojima gaje duboko i otvoreno neprijateljstvo.
Ne smeta njima, iako tako tvrde, „brojanje krvnih zrnaca“. Oni to rade, kako se iz prvog odgovora „Pečata“ i Zarkovića lepo vidi – redovno i divljački. Uhvatili su se za Zarkovićevo pominjanje „hrvatskog lobija“ – kao da on ne postoji, i kao da njegov više nego uspešan rad nije više nego očigledan. A u SAD-u je sasvim dozvoljeno da se priča o raznim lobijima koji su postali previše moćni – od vojnoindustrijskog, pa do raznih koji imaju nacionalni predznak (jermenski, grčki, šiptarski, izraelski, latinoamerički, crni, kineski, itd). I tamo je jasno – proverena odbrambena tehnika lobija „uhvaćenih na delu“ je zamena teza. Oni ne odgovaraju direktno na cifre koje se iznose u korist argumenata prema kojima oni koriste svoju finansijsku moć za postizanje svojih uskih ciljeva. Naprotiv: oni će, kao što sada rade i prozvani sa RT „Vojvodine“ i njihovi saveznici, pokušati da skrenu pažnju sa suštine na nešto sporedno. Nazvaće vas „rasistom“, „diskriminatorom“, „antisemitom“ itd. I – ako se samo zadrže na tome, znaćete da je kritika pogodila usred mete.
Tako i u slučaju orkestriranog, neototalitarnog napada na Zarkovića i „Pečat“, znamo: čim prozvani antinarodni rasipnici ne odgovaraju na glavnu, dobro argumentovanu optužbu da rade protiv naroda o narodnom trošku (precizno navedenom), već se žale na „brojanje krvnih zrnaca“ – Zarković i „Pečat“ su pogodili pravo u metu. I siguran sam da će tako i da nastave. Jer, znaju i sami: ako oni neće, ima ko hoće. Jer, dosta je bilo. Istraga stranih paćenika na domaćoj apanaži trebalo bi i mora da se otvori.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *