Косметски пелцер за Секељфелд

За  „Печат“  из Будимпеште ВЛАСТИМИР ВУЈИЋ

Амбасадор Мађарске у Букурешту Оскар Фузеш изјавио је да Будимпешта подржава територијалну и етничку аутономију Мађара (који себе из историјских разлога називају Секујима) у Трансилванији, и затражио измену првог члана Устава Румуније по којем би она била проглашена „вишенационалном“ уместо „националном“ државом, као што је сада

Скидањем мађарске државне заставе (на којој је био незванични грб, грб Секуја) са Градске куће у Мадару (мађарски Чикмадарашу), у жупанији Харгита у Румунији, уз новчано кажњавање градоначелника Ласла Бироа казном од 950 евра, и уклањањем „секујске заставе“ из просторије у којој је заседао окружни префект Ковасне (који је представник централне румунске владе), 7. фебруара избио је скандал чији је ехо, јачином атомског удара, одјекнуо у Будимпешти. Са Кошутовог трга одмах се огласио државни секретар у Министарству иностраних послова Мађарске Жолт Немет, који годинама политички подржава идеју територијалне аутономије Мађара у Карпатском басену (Немет је познат по изјави из 2008. да је „Косово пример, и то врло јасан пример, да ако једна заједница жели самоуправу, ту своју намеру мора сасвим јасно да искаже“), који је рекао да ће двотрећински владајући Фидес у Мађарској предузети све потребне дипломатске мере против Румуније због забране стављања заставе Секуја на званичним зградама у тој држави. Још је додао да ће Букурешт „зажалити“ што је повео „рат симболима“, и да ће се у првом кораку на њега одговорити тако што ће у читавој Мађарској бити истакнуте заставе Секуја из Румуније. И те заставе почеле су да се каче, прво у Будафоку, па Шиофоку, будимпештанским квартовима Ержебетварошу и Пештержебету, а планинар Жолт Ерош у поход на врх Канчендзонга, висок 8.586 метара, 26. марта поред мађарске понеће и секујску заставу да их, како је рекао, „као њему важне националне симболе на крову света пободе једну уз другу“…

[restrictedarea]

 

РАТ СИМБОЛИМА Званични Букурешт на то је реаговао муњевито и – врло оштро. Премијер Виктор Понта Неметову изјаву окарактерисао је „правим безобразлуком“, и на седници владе нагласио да Букурешт „неће дозволити да му се соли памет“ и да му неко дели лекције из иностранства. Представницима медија после владине седнице достављено је и писмено саопштење с образложењем да су „заставе у окрузима Харгита и Ковасна скинуте у складу с румунским законима, а њихови прекршиоци кажњени“.
И као што су многи аналитичари и претпостављали, „рат симболима“ био је само иницијална каписла, увод у бој за који се Будимпешта припрема више од две деценије – за територијалну аутономију Мађара у Румунији.
Прву команду, ону за „јуриш“, изговорио је још истог дана, 7. фебруара, амбасадор Мађарске у Букурешту Оскар Фузеш. Узбудио је тамошње духове отвореном изјавом да Будимпешта подржава територијалну и етничку аутономију Мађара у Ердељу (назив који Мађари користе за румунску Трансилванију) „ако је то њихов захтев“. У том смислу, он се изјаснио и у погледу „потребе“ да се први члан румунског Устава промени(?!), и да се у њему румунска држава не дефинише као „национална“ већ – „вишенационална“! Овај дипломатски демарш, иако оцењен као непримерен, поновљен је више пута чак и у директним амбасадоровим наступима на румунским телевизијским каналима. Амбасадор Фузеш је ступао у дијалог, одговарао на питања, био ироничан. Коментатори су се чудили, па чак били и запрепашћени када је Оскар Фузеш изричито говорио да „поступа према инструкцијама добијеним од свог министарства у Будимпешти“!
Намах су поједини дискутанти формулисали идеју да би он требало да буде проглашен за „персону нон грата“ и избачен из Румуније. У тим идејама предњачио је познати националистички лидер Вадим Тудор, председник странке „Велика Румунија“ и члан европарламента. Он се на каналу „Романија ТВ“ директно свађао са мађарским амбасадором. Када је Министарство иностраних послова Румуније позвало на разговор амбасадора Мађарске Оскара Фузеша, он им је само још једном децидирано поновио исто: да у целости подржава захтеве Мађара – Секуја о територијалној аутономији и о измени првог члана Устава. Шеф дипломатије Румуније Титус Корлацеан потом је изјавио да амбасадор Мађарске „крши основне норме и правила дипломатије“ и да „ко греши на дипломатском плану, у Букурешту не може наставити свој мандат“. Румунска телевизија „Антена 3“ истовремено је пренела да се министар иностраних послова Мађарске Јанош Мартоњи у потпуности сагласио са својим амбасадором: „Мађарска влада већ 22 године има јасно дефинисан став да ако једна историјска заједница, у овом случају мађарска, захтева аутономију, и то исказује на демократски начин, већински народ мора да узме у обзир ту потребу и уважи је.“

МАЂАРСКА АУТОНОМНА ОБЛАСТ Те изјаве биле су врхунац препуцавања двеју престоница, започетог изјавама и непримереним претњама државног секретара у мађарском МИП-у Жолта Немета… Ескалација је почела другим доласком на власт десничарског популисте Виктора Орбана на парламентарним изборима у Мађарској 2010. године (прву владу имао је у периоду 1998-2002). Од тада, поједини лидери румунских Мађара, на подстицај Будимпеште, интензивно траже да се званично призна постојање „Секујског краја“, који обухвата територије трију административних округа са већинским мађарским живљем (Харгита, Ковасна, Муреш), да се том „крају“ (који административно не постоји) да „пуна територијална аутономија“, односно да се обнови некада постојећа „Мађарска аутономна област“, основана одмах после Другог светског рата, а коју је Николае Чаушеску укинуо… Тако су, на „историјским коренима“, настали „секујски грб“, „секујска застава“ и нека друга знамења која румунски Мађари сецесионисти до дана данашњег свуда истичу и постављају, па и на званичним местима и објектима, иако то законом није дозвољено. Зато су Румуни дефинитивно решили да константном кршењу закона стану на пут. И сваки прекршај Мађара кажњавају.
Наравно, појавили су се и они који истичу да „не би требало падати у мађарску замку“ (јер је иста таква постављена и у српској Војводини, јужној Словачкој, украјинским Закарпатима), да би на целу ствар требало гледати трезвеније, а ситуацију стишавати. Давана су и образложења за овакве „ексцесе“, који имају извесну цикличност. Наводно, у Мађарској је већ увелико почела предизборна кампања и тамошњим екстремистима неопходно је вештачко надувавање атмосфере. С друге стране, у Румунији се у овој, 2013. години, предвиђа нова административно-територијална подела земље на шире области, онако како то императивно тражи ЕУ од својих чланица. Планира се да их буде осам. Оне ће бити тако скројене да се три округа, у којима је претежно мађарско становништво (у самом центру државе), нађу у истој области заједно са још три већа и густо настањена „румунска“ округа. Тако ће Мађари опет бити у мањини, и опет неће имати директну границу са Мађарском. То румунским Мађарима никако не одговара, и отуда жесток притисак Будимпеште и политичара који њиме руководи – Фидесовог челника и актуелног премијера државе Виктора Орбана.

СЕКУЈИ

Десетине венаца украшених тракама у црвеној, белој и зеленој боји, бојама мађарске заставе, лежи у подножју споменика Револуцији из 1848. против хабзбуршке власти у парку, у граду Сфанту Георгеу (дубоко у унутрашњости Румуније), а само на једном венцу стоји плаво-жуто-црвена трака која асоцира на заставу Румуније. Нова година се овде дочекује два пута, прво у поноћ, а затим сат времена касније, када поноћ откуца у Будимпешти. Када је Косово и Метохија самопрогласило независност од Србије, неколико хиљада овдашњих Мађара изашло је на градски трг да покаже да то подржава, али и да укаже на сопствену тежњу за аутономијом.
Појавиле су се и нове, знатно радикалније политичке групације које предводи Мађарска грађанска странка – као највећи ривал Демократском савезу румунских Мађара, који је део естаблишмента у свим коалиционим владама од 1996. до данас (коју је председник Ердељског Националног савета Мађара, ултрадесничар Ласло Текеш, недавно оптужио да је интересе румунских Мађара свих 16 година у власти „продавала“).
Поводећи се успехом косметских Албанаца, Секуји (уз све већу подршку Мађарске) не одустају. То и те како изазива озлојеђеност Румуна, који кажу да као мањина у овом делу своје матичне земље – имају мања права од Мађара који су мањина у Румунији. Та област, иначе, насељена је претежно Мађарима, чија је престоница Сфанту Георге некад била погранична област мађарског краљевства, а Секуји су били задужени за његову одбрану. После Првог светског рата Секуји су се нашли у средишту Румуније, на неколико сати вожње од Букурешта на север преко Карпата.
Мађарска мањина нигде није бројнија и гласнија у захтевима за стицање веће самосталности него у Румунији. Од 22 милиона становника Румуније, Мађара има око милион и по. Не чуди онда што Румунија, иако чланица ЕУ и НАТО-а, одбија да призна самопрокламовану независност Космета. За разлику од косовско-метохијских Албанаца, Секуји траже аутономију унутар Румуније, препуштајући спољну политику и одбрану државе властима у Букурешту. Секељфелд би заузимао површину од 10.000 квадратних километара и у њему би живело више од 800.000 становника, од чега чак три четвртине Мађара… Држава у држави. И уз то још – национално потпуно хомогена. Више него довољно за почетак.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *