Дмитриј МИНИН: НАПАД ИЗРАЕЛСКЕ АВИЈАЦИЈЕ НА СИРИЈУ: ПРВИ ЧИН „КРАЈА ПРЕДСТАВЕ“?

На Форуму министра одбране у Минхену руководилац војног надлештва Израела  Ехуд Барак је најзад признао оно, о чему већ данима трубе све информационе агенције света: војно-ваздушне снаге Израела су фактички почеле  војне операције против званичне владе суверене Сирије и на тај начин појачале сумње о томе да се можда приближава крупна војна интервенција против те земље.

Истовремено је Ехуд Барак признао, двосмислено, како то обично и чини, те тако оставио простор за свемогуће шпекулације о теми о којој је реч… Он је дословно изјавио: „Не могу да кажем више од онога што сте прочитали у новинама у вези са оним што се десило у Сирији пре неколико дана. Али и даље тврдим потпуно отворено оно, о чему смо већ говорили… А ако ми нешто кажемо, онда ми то мислимо озбиљно… Ми смо рекли да, по нашем мишљењу, пошто у Сирији падне режим Асада, не треба да се дозволи предаја савременог оружја Либану, „Хезболаху“

[1].

Оваква изјава сама по себи довољно јасно приказује општи карактер кампање која се води против Дамаска, у којој осим директних војних  убода, постоје и значајни елементи информационо-пропагандног рата са својим недореченостима, замагљеним алузијама, па и отвореним подметањима. Њен смисао је да се противник деморалише, да изгуби вољу за пружањем отпора и остацима међународне подршке.

У складу са већ добро прорађеном линијом, у почетку је саопштавано да су израелске војно-ваздушне снаге ноћу 29-30.01. напали објекат у близини Дамаска, који има везе са производњом хемијског оружја. Ту верзију је брзо прихватила сиријска опозиција којој је то омогућило да лакше објасни народу зашто њој помаже историјски противник Сирије. Опозиција се и даље придржава ове верзије. Свету је испричана другачија прича: 4 одељења од по три авиона су упала у бришућем лету  преко планине Хермон у Сирију, бомбардовали су заједнички логистички центар Сирије, Ирана и „Хезболаха“ у коме је чувано „високотехнологично“ оружје које је било намењено овим последњим, заједно са  противавионским ракетама.  Чак је на сиријско-либанској граници бомбардована и колона у транспорту, што је одмах затим, одбачено зато што није било доказа.

Званичне власти из Дамаска су изјавиле да је 30.јануара Израел напао научни центар који се бавио истраживањем области војног  пружања  отпора   и самозаштите. Као резултат ваздушних напада  срушена је зграда, погинула су два сарадника института и још петоро је рањено. Владе Сирије и Ирана су 31.јануара објавиле да себи дају право да одговоре на напад Израела. За сада Сирија није одговорила на тај израелски  напад, очигледно зато што не жели да прошири фронт у условима када у земљи траје грађански рат коме се крај не види.

Сиријски амбасадор у Бејруту Али Абдул-Карим Али је изјавио да ће његова земља наћи време и могућност за „неочекивани узвратни ударац“ али није прецизирао шта то тачно значи.

Међутим, општи карактер војне активности на граници Израела са Сиријом и Либаном у великој мери превазилази величину изолованог удара по одређеној тачки и тако можда представља први чин „краја представе“ који се очекује. Лондон се, на пример, присећа, да је тачно један дан пре тог напада командант војно-ваздушних снага Израела, генерал-мајор Амир Ешел, изјавио: „Сирија се цепа на делове, и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан“.

Такође, Ешел је подвукао: „Рат можда неће почети баш сутра, али ми смо спремни на сва могућа изненађења“.

Либански медији су ујутро 3.фебруара саопштили да ратни авиони израелских војно-ваздушних снага раде на моделу напада у различитим деловима јужног Либана. У бришућем лету авиони пикирају над Набатијом, Марџ-Ајуном, Ал-Хиамом и другим насељеним местима. У ратном распореду авиони израелских ВВС врше у ваздушном простору Либана различите маневре. Констатује се да ни либанска армија, ни јединице против-ваздушне одбране „Хезболаха“  не реагују на то.[2] Министар иностраних послова Либана Аднан Мансур је позвао на  међународни бојкот Израела. „Напад на Сирију – то је истовремено и напад на Либан, јер авиони ВВС Израела  скоро свакодневно упадају у наш ваздушни простор“, – изјавио је Мансур.

Сазнало се да су почев од 25.јануара оружане снаге Израела, укључујући и војно-ваздушне,  стављене у степен највише готовости. Независни аналитичари су скренули пажњу да су неочекивано  том броју прикључене  и три батерије система противракетне одбране („Гвоздена купола“) на северу Израела. На граници са Либаном где су смештени миротворци УН,  преко пута места Јарун, војници ЦАХАЛ-а (Армије за одбрану Израела) поставили су препреке од жице и потпуно пришли линији границе, мада је за сада нису прелазили, – извештава телевизијски канал „Ал-Манар“. У Израелу је почело да се прича о хитној потреби да се према Сирији  направи „тампон-зона“ дубине 16 км и да се ради њеног обезбеђења тамо пошаљу две дивизије и још  један батаљон на окупирану Голанску висораван. Међутим, експерти претпостављају  да уколико дође до спољне интервенције већих размера  против Сирије, главни задатак ЦАХАЛ-а ће у првом реду бити либански правац и „Хезболах“. Уопште не треба сумњати  да то није тајна за „Хезболах“  и да он активно припрема контра-мере. И либанска армија је стављена  у потпуну бојеву готовост. Рекло би се да она, као и у време последњег конфликта на њеној територији, неће директно да се сукоби са Израелом, али неће у томе ни да спречава јединице „Хезболаха“.

Уколико дође до сукоба, 60 хиљада ракета и ракетних пројектила које је „Хезболах“ различитим шверцерским путевима већ отпремио у Либан (три пута више него у време суоба 2006.г.) за Израел ће постати заиста права главобоља. У Израелу се посебно плаше да ће у руке „Хезболаха“ доспети нове количине најсавременије ратне технике и оружја из Сирије, посебно уколико дође до распада Сирије. Ради се најпре о зенитно-ракетним комплексима које је Сирија набавила у Русији, на пример СА-15, СА-17, који могу да уништавају и авионе који лете на малим висинама. По речима експерта тел-авивског Центра  за стратешка истраживања Ифтаха  Шафира, уколико  „Хезболах“ успе да се договори са сиријским властима, Либанци ће највероватније да се одлуче за мобилније и једноставније за експлоатацију  –  против-авионске ракете СА-8. Израелске власти се такође плаше да део оружја којим располаже сиријска армија, на крају крајева може да се нађе у рукама не само „Херзболаха“, већ и код џихадиста, повезаних са „Ал-Каидом“.[3]

Према законима ратовања – звецкање оружјем прате најснажније акције информационог прикривања, чак и највишег нивоа. Израелски медији су, на пример, већ проширили информацију да кабинет Израела само што није добио „зелено светло“ за ваздушне нападе, и то и од Вашингтона, и од Москве. Конкретно, истражни центар DEBKA, који је близак војној обавештајној служби (АМАН), саопштио је да је шеф АМАН-а генерал-мајор Авив Кохави 22. јануара посетио Белу кућу, где је лично упознао председника  Обаму  са детаљима предстојеће операције и од њега добио одговарајућу дозволу.  Истовремено је Москву посетио секретар савета за националну безбедност Израела Јааков Амидрор,који је, како се прича, руском руководству саопштио управо речено. Али у Москви ти планови, ето, нису одобрени, а о њима није информисан ни Б.Асад, због чега се овај нашао у чуду.[4]  При том се, из других  извора, између осталог и из центра DEBKA, сазнаје да су у Москви Израелци у ствари само поновили своју изјаву која је већ свима позната да „неће дозволити да хемијско оружје  доспе у руке „Хезболаху“, не износећи при том никакве детаље.[5] Смисао оваквог  варања је јасан: да се сопствени поступци озваниче лажним прихватањем од стране великих држава, а што се тиче Москве успут и да се поткопа поверење у њу у арапском свету, у који спада и Дамаск. Међутим, овакве маневре који су засновани на злоупотреби поверења (тешко је поверовати да израелски државни органи немају везе са тврђењима DEBKA) Москва је свакако констатовала. И није случајно да је реакција Москве на учињени ваздушни напад била врло оштра: „Уколико та информација буде потврђена, то значи да се ради о потпуно неиспровоцираним ударима по циљевима на територији суверене државе, чиме се грубо крши Статут  ОУН, због чега се учињено не може прихватити, без обзира на мотиве којима би се правдало“  –  каже се у изјави Министарства иностраних послова Руске Федерације.

Врло је необично на оно што се догодило одреаговала Турска: турски министар иностраних  послова Ахмет Давутоглу је искритиковао  то, што Сирија није одговорио на напад. „Зашто сиријска армија, која већ 22 месеца врши нападе на сопствени народ уз помоћ тенкова, авиона и артиљерије, не реагује на израелску агресију? Зашто Асад није бацио бар каменчић према  Израелу, чији авиони мирно лете изнад његовог двора?“ – рекао је Давутоглу.[6] После тога Израел је са разлогом закључио  да би за турске вође рат између Сирије и Израела био она оптимална варијанта која би их растеретила потребе да се сами укључе у војна дејства против Асада и која би им истовремено дозволила да се после тога појаве у Сирији као „миротворци и ослободиоци  од исконског непријатеља“.

Истовремено Израелце све више хвата страх од тога у шта то земљу увлачи Нетањјаху. Како јављају крајње десне новине „Маарив“, дипломате и високи чиновници и Министарству иностраних послова Израела изјављују:   „У стратешком положају Сирије  последњих недеља није дошло ни до какве промене, те нема никаквог објективног разлога за панику и гласне изјаве као што је она шта ми чујемо, а шта не чујемо“. Последњих недеља у Сирији је статус-кво и вероватноћа да ће оружје за масовно уништење  доспети у руке терористичких организација остаје на ранијем нивоу“.

Како сматрају дипломате и функционери, које су наведене новине анкетирале, Нетањјаху свесно ствара напрегнутост, покушавајући да на тај начин формира што ширу владу „националног јединства“. „Најједноставније је да, пошто се створи атмосфера страха и претње  по безбедност земље, позову партије да буду „одговорне“ и да се после тога формира онаква  влада, каква одговара Нетањјаху“.[7]

Много је у Израелу оних, који сматрају да операције које се врше нису добре баш за јеврејску државу. Локални аналитичари поштено пишу:  „Израел није заинтересован за пад Асадовог режима, али и нехотице потпомажу његово слабљење, приказујући свету колико је крхка сиријска противваздушна одбрана. То може да убрза инострани упад у Сирију, а ноћни кошмар  неконвенционалног оружја које се отргло контроли  може  да постане јава раније него што се то очекивало“.[8]

 


[2] http://www.zman.com/news/2013/02/03/144392.html

[3] http://cursorinfo.co.il/news/novosti/2013/01/29/voennaya-razvedka–hizballa-gotovit-razrushitelniy-udar-po-izrailyu/

[4] http://www.debka.com/article/22734/Obama-green-light-for-Israel-to-strike-Iranian-Syrian-Hizballah-military-links

[5] http://www.debka.com/article/22722/Syria-Israeli-jets-strike-Jamaraya-arms-depot-near-Damascus-leaving-casualtie

[6] http://cursorinfo.co.il/news/novosti/2013/02/02/turki-zapodozrili-tayniy-sgovor-asada-s-izrailem/

[7] http://cursorinfo.co.il/news/novosti/2013/01/29/v-mide-rezko-raskritikovali-netaniyagu/

[8] http://mignews.ru/news/analitic/world/030213_113802_20074.html

Извор: “Фонд стратешке културе” (srb.fondsk.ru)

Један коментар

  1. Kako sejes tako ces i znjeti. Pa ovi se ponasaju kao siptari na kosovu. Pa ispada da zbog naoruzanja koje ce neko navodno da ukrade ubijajau civile. Ako je tako sto se onda destabilizuje i rastura jedna suverena drzava. Neznam gde ce da se isele ako arapima dozlogrdi, to nemoze tako doveka

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *