Адем Зилкић, реис-ул-улема Исламске заједнице Србије: Помирење муслимана је политичка подвала

Разговарала Наташа Јовановић

Шта се крије иза платформе помирења исламских заједница коју је у Београд донео министар спољних послова Турске? 

Tурска долази са дипломатском иницијативом везаном за помирење завађених исламских заједница. Нико не спори да је пут мира, пут којим би сваки верник требало да иде. Ипак, индикативно је мешање ИЗ Босне, ИЗ Турске и санџачких политичара, и чињеница да нико из ИЗ Србије не учествује у изведби те платформе, каже у разговору за „Печат“ Адем Зилкић, реис-ул-улема Исламске заједнице Србије.

Посета шефа турске дипломатије Београду, рекли сте, пролази у знаку старе дипломатске иницијативе помирења исламских заједница у Србији. Да ли је реч о истој иницијативи са којом је Ахмет Давутоглу упознао јавност прошле године?
На основу незваничних информација које провејавају, а које се могу чути у јавности, ради се о истој иницијативи која је била актуелна и прошле године, с том разликом што су сада изведба и начин на који би требало да се имплементира промењени. Сада су промењене улоге кључних играча. Ту иницијативу сада не води официјелна дипломатија, већ верска заједница Турске. Није познат званичан повод Давутоглуовог доласка у Србију, али оно што је познато јесте да се званично најавио да ће у петак обавити молитву у Барјакли џамији, и да је због тога муфтија ишао у званичну посету амбасади Турске, како би утаначио протокол. Свакако, ми ценимо да Давутоглу долази са намером да званично преговара са представницима наше власти о стварању уједињене исламске заједнице Србије.

Мислите да је ова влада спремна да репризира грешку претходне, којој је замерено не само то да се као секуларна држава меша у верска питања, већ и да је сама иницирала Турско мешање у ово питање?
За спроведбу платформе која је донесена у Анкари носећу улогу има Расим Љајић који, вршећи притисак на политичке факторе у држави, ствара амбијент за оснивање треће исламске заједнице, а тиме и „брисање“ Ријасета и Мешихата. Уколико би актуелна власт прихватила његове захтеве, то би значило да држава Србија не жели добро муслиманима Србије и директно би нарушила аутономност Исламске заједнице као и ускраћивање њихових права. Подсетимо да је Министарство 2007. године грубо кршећи Закон о црквама и верским заједницама (чл:15 и 19) у поступку уписа у Регистар отворило могућност за оснивање регионаланих исламских заједница и формирање истих по националном и политичком основу. То је узроковало ускраћивање права Исламској заједници у вези са питањем реституције (враћања одузете вакуфске имовине и др.) и наношење материјалне штете у висини два милиона евра. Очекујем од државника да буду доследни чињеници да је ова држава секуларна и да се не мешају у ово питање. Од државе се очекује да буде медијатор, али свако директно мешање у верска питања је непримерено и не доводи до жељених резултата, па било да у томе учествује Србија или Турска. Сматрам да такво мешање може довести не до помирења, већ да може продубити поделе и још више усложити и искомпликовати ситуацију.

[restrictedarea]

На преговорима око помирења исламских заједница који су прошле године вођени приметно је изостало присуство ИЗ Србије. Да ли су тачне спекулације да измењена иницијатива коју је Давутоглу донео подразумева и вашу смену са места реиса?
Тачно је. Но, реиса бира Сабор као највиши орган Исламске заједнице Србије, а не политичари или одређена група са својим менторима. Међутим, није битан мој статус већ то што се оваквим радњама руши уставни поредак ИЗ и чини насиље над њом. Ако они кажу да хоће помирење, ми одговарамо: Ми заговарамо и промовишемо мир са свима, све време. Но ако се иде ка помирењу посредник не сме да буде интересна страна. Они који заговарају мирење покушавају да узму функције од нас, а да притом нико није питао ништа ни Мешихат ИЗ у Србији, нити Ријасет ИЗ Србије. Овде изостаје свака нормативна, демократска или било каква друга процедура. И овога пута чујемо да процес обједињавања не подразумева србијански и прешевски Мешихат, већ третира искључиво Мешихат Санџака. То би имало смисла кад је у питању Санџак , али је неприхватљиво да се регионално решење устројства Исламске заједнице преноси на државни оквир, а да се они муслимани који живе изван Санџака не питају о судбини своје Заједнице.

Да ли постоји трећи пут помирења, који би био неконфликтан?
Свако помирење искључује конфликт. Али помирење значи решавање проблема, сукоба, неспоразума између две стране дијалогом и компромисом, а не наметањем готових решења. Самим помирењем не могу се потрети ни устројство Ријасета, ни устројство Мешихата, а ни њихова инфраструктура, нити кадрови које поседују. Помирење мора бити увод у уједињење по принципу преклапања чешља у чешаљ. Трећи пут значи да се ствара нешто ново што нема утемељење ни у легитимитету ни у легалитету. Поставља се питање који је то образац? Ми смо понудили три принципа у вези са преговорима око уједињења. Први је правни основ, други шеријатски, а иза тога као трећи миритељи који би хармонизовали и у дело преточили виђења обеју страна. За исламску заједницу је кључно да се испоштује њен континуитет и правни субјективитет предвиђен законом ради деловања и остваривања својих права. Овакво решење искључује могућност устројства ИЗ по националном основу и вољи политике.

Да ли би нова, тако устројена ИЗ могла да буде увод у нове сукобе верника једне и друге заједнице, и ко би у том случају сносио кривицу?
Мислим да су политичари из Санџака проценили да је сада повољан тренутак да Турска активира стару иницијативу. Како она није утемељена на реалним основама, те подразумева брисање Ријасета и Мешихата, и као таква се жели наметнути,
не значи да ће бити и прихватљива. Ових дана у јавност је процурела вест да ће почетком фебруара доћи до помирења и уједињења Исламске заједнице у Санџаку. Иницијативу о помирењу и уједињењу, наводно, води Турска, преко групе коју чине два имама, два професора медресе и два вероучитеља. Ова група је 26, 27. и 28. децембра 2012. боравила у Анкари где се сусрела са турским реисом, а кажу да их је примио и турски премијер Таип Ердоган.
За спроведбу платформе носећу улогу има Расим Љајић. На жалост мешање политике у унутрашње ствари Исламске заједнице, као и мешање Исламске заједнице у политику, још од 1996. године увукло је Бошњаке у сукоб који траје све до данас. Резултат таквог односа је неколико изгубљених живота. Не смем ни да помислим да би овакве активност могле донети нове сукобе.

Да ли можемо да посматрамо помиритељску улогу министра спољних послова Турске ван „Стратегијске дубине“, концепта неоосманизма чији је он аутор?
Дипломате су људи који су персонификација политике једне земље. Оно што чине дубоко је укорењено са стремљењима државе коју представљају. Ја се не бих бавио тим питањем али је сигурно да Исламска заједница Турске жели да увеже ИЗ-е у регион. Оно што је евидентно јесте мешање ИЗ Босне, ИЗ Турске на начин који оспорава право ИЗ Србије на аутономност. ИЗ Србије је као аутономна ушла у интеграцију са осталим исламским заједницама са простора бивше СФРЈ. Све ИЗ-е разградњом Југославије без оспоравања су сачувале своју аутономност са којом су ушле у тај интегративни процес, једино се ИЗ Србије, не знам из којих разлога, то оспорава. Таква политика је у прошлости хранила сукобе и била неприхватљива. То би морали знати сви.

Да ли најављена смена са места муфтије Зукорлића носи са собом решавање или радикализовање санџачког питања?
Муамер Зукорлић је дошао до одређених висина и када је осетио да му тло подрхтава, покушао је да националном реториком успори свој пад. Он је стално тренирао вернике у жељи да искорачи са верског на политички терен. Амбијент у којем је настао Мешихат ИЗ Санџака баштинио је силу, бахатост и искључивост. Он је истрајавао на том континуитету све до скора. Верници су видели да његова реторика није била израз забринутости за права Бошњака, већ средство да дође до одређених позиција и личних интереса. Нико у Санџаку није спреман да следи такво схватање и деловање. Кључно питање за стабилност у Санџаку је економско питање и видљиви кораци у решавању тог питања. То не значи да су сва национална питања Бошњака апсолвирана до краја, напротив.

Решавање економских питања у Рашкој тренутно су у рукама Турске. Нису ли сва улагања у овај регион одраз политичког експанзионизма и територијалних претензија Анкаре?
Не би улазио у њихове намере, али са економског аспекта то је добра ствар. Турска је једна од две, три водеће земље у свету која има здрав капитал и тај новац би требало искористити, пре свега јер то није државни, већ новац привредника који желе да га умноже. Ако инвестиције долазе од стране земаља које су бацале бомбе на нашу земљу , зашто не би прихватили и инвестиције Турске.

Каква улога је у новом концепту уједињене ИЗ припала ИЗ Бујановца, Прешева и Медвеђе?
Албанци су као народ у овом делу националне заједнице јако хомогени и углавном ослушкују Приштину. Они су распустили три фракције унутар те једне организационе јединице, са намером да 19. јануара распишу изборе. Ти избори се нису десили, јер је ИЗ Косова хтела да на нивоу Председништва Косова бира органе за Мешихат ИЗ Прешева, Медвеђе и Бујановца, што је класично мешање Исламске заједнице и политичара из Приштине. То је доказ да тамо где је ИЗ оптерећена националним претензијама, ситуација није стабилна.

Да ли санџачки сепаратисти имплементацију споразума Београд-Приштина везану за административне прелазе Брњак и Јариње доживљавају као подстицај својим тежњама?
Муслимани ако остану доследни учењима ислама не могу бити реметилачки фактор. Као реис-ул-улема могу да кажем да ИЗ, онаква какву ми заговарамо у сваком делу ове државе може бити само фактор стабилности, и отуда је наша жеља да целу територију Србије институционализујемо и да имамо организациони простор како бисмо по сваком питању имали контролу, али и сносили одговорност. Затварање у посебне атаре слаби реализацију идеје, Божанске мисије исламске заједнице, а свако издвајање је супротно начелима Ислама.

Недавно је у Сарајеву конституисан Свјетски бошњачки конгрес. Шта стоји иза новог пројекта Муамера Зукорлића и Мустафе Церића?
То је НВО која апсолутно нема моћ. Босна има институције старе преко 100 година, и кроз њих је могуће реализовати све националне интересе. Бошњачки народ је мали и ако преко њега под националном или било којом другом емоцијом неко покуша да задовољи личне интересе, то је злочин.

Да ли вехабије представљају реалну претњу у Србији и региону, и каква је поетика вехабизма?
Вехабизам је начин приказа вере ислама који су стране силе злоупотребиле како би створиле сталне, дежурне кривце. То је изнуђена ствар. Не искључујем да има фундаменталиста, али фундаментализам није само исламски. Лично осуђујем сваку врсту тероризма и екстремног фундаментализма. Мислим да вехабије нису претња ни за Србију, ни за Балкан, бар у оној мери у којој поједини аналитичари то представљају. Вехабизам, не спорим, требало би контролисати и то се може само кроз институције. ИЗ Србије у својим нормативима гарантује да се ништа тако не може укоренити, за разлику од устројства ИЗ у Србији који је вехабизам и довео у Санџак. И иницијатива помирења заснива се на тези да су се Бошњаци поделили по идеолошкој основи, на вехабије и суфије, и да је задњи час да дође до уједињења. Када погледате ко су носиоци заставе миритељства, видите да је један представник суфизма, а други вехабизма. Дакле они који га баштине сада у њему виде опасност. То је још једна подвала, национална и политичка.

[/restrictedarea]