У ЧЕТВРТАК О ВИЗАМА

БРИСЕЛ, 08. јануар 2013. (ФоНет) – Комитет за правду и цивилне послове Европског парламента ће у четвртак да гласа о увођењу заштитног механизма за безвизни европски простор, што практично значи да ће, уколико прође гласање парламента, на сцену ступити мера привременог стављања ван снаге безвизног режима за државе Западног Балкана, јавља Глас Америке.

“Чујемо много критика европских чланица, посебно њих пет-шест, да су безвизна путовања за све грађане држава Западног Балкана озбиљно угрожена”, изјавила је известилац за безвизни режим Европског парламента Тања Фајон.

Према њеним речима, цифре су веома забрињавајуће, а само у пет европских држава је 2012. године забележен пораст лажних азиланата више од 60 посто у односу на годину раније.

Министар за миграције и политику азила Шведске Тобијас Билстром изјавио је да је за ту земљу ситуација “веома, веома важна”, јер много оних који траже азил долази у ту земљу, а слично се дешава у осталим државама.

“Данас девет европских чланица прима чак 90 посто потражилаца азила у Европи. Мислим да ово тражи већи усаглашени приступ свих европских држава, посебно Европског парламента са којим још нису закључени преговори по овом питању”, нагласио је Билстром.

Најинтересантнија дестинација је, ипак, Немачка. Тамо је, због дуге процедуре и материјалне помоћи какву у току процеса утврдјивања права на азил имају придошлице са Балкана, према непотпуним подацима, за прошлу годину забележено више од 33 хиљаде захтева. Предњаче они који долазе из Србије и Македоније, а опасно им се приближавају и Босанци и Херцеговци и Албанци. Немачка хоће да реагује, само проблем је у томе да поновно увођење визног режима није решење, оценила је Александра Штиглмајер из Европске стабилизацијске иницијативе, која сматра да је потребно одузети бенефиције због којих људи иду у Немачку.

Од свих балканских националности, скоро нико више не добија азил зато јер тамо нема више политичких прогона. Нема разлога да се даје азил и то значи да је реч о лажним азилантима. Али, у Немачкој се може током процеса тражења азила провести преко пола године: добијаш смештај, добијеш храну, одећу, добијеш медицинску бригу и уз то се сада још даје џепарац од 420 евра за четворочлану породицу, подсетила је она. Према њеним речима, пре је то било мање, а реч је о судској одлуци Уставног суда из јула месеца и то је разлог

зашто су сада људи навалили на Немачку. Европска комисија тражи бољу сарадњу са чланицама ЕУ, или да се проверава ко излази из државе, али то је јако велики проблем зато што се већином ради о Ромима и ако би сада Србија или Македнија почела скидати Роме са аутобуса, то би била етничка дискриминација, ситакла је Штиглмајер. По њеном мишљењу, решење је у ЕУ јако једноставно, а то је да се државе Балкана прогласе земљама сигурног порекла и да се радикално скрати цела процедура.