Šef poslaničke grupe DSS Slobodan SAMARDŽIĆ: Rezolucija – makaze nad koncem

Kad se čita obrazloženje, odnosno platforma, vidi se da tu postoji takav broj maksimalističkih zahteva da je njih nemoguće ostvariti. Ali, ne znam kome hoćete da bacate prašinu u oči. Srbima na Kosovu nećete! Nećete moći jer se radi o njihovoj koži i oni tačno znaju šta radite sa njima i zato su tako složni

Tomislav Nikolić je sa platformom bio upalio neko svetlašce. A sada je to svetlo neko utulio! Da li sam predsednik, da li neko drugi – to nije bitno. Danas smo saznali da je to jedinstven stav i ja u to verujem i neću da ulazim u to ko je zapravo vratio stvar na početak

Siguran sam da će ova rezolucija biti usvojena sa većim brojem glasova nego što ima vladajuća većina… A danas smo prisustvovali svađi ljubomore, kompeticije, zavisti.

EU je jedna struktura koja punom parom radi na otimanju Kosova od Srbije i utoliko je veći apsurd ova svađa među predstavnicima Vlade i jedne opozicione stranke oko 1 amandmana. On je, u krajnjoj liniji, povučen, a mi smo morali da slušamo svađu.

Ova rezolucija, koja je dobila epilog u ovoj besmilsenoj raspravi od 5 sati nije ni mogla bolje da prođe. Mi smo je čekali 6 meseci, najavljena je krajem jula. U međuvremenu, Vlada je gurala po svome bez nekog državnog dokumnta nove vlade i nastavljala je, kako oni to kažu, politiku prethodne vlade jer je, Bože moj, bila prinuđena na to. Ona je zapravo htela da se drži fer pleja pa da prema međunarodnoj zajednici ne ispadne kao država koja neće poštovati obaveze prethodne vlade.

Da se razumemo – to nije glavni razlog što je Vlada vodila takvu politiku.

Glavni razlog je u tome što je Vlada odlučila da po svaku cenu nastavi evropski put. Iz toga je prozilazila obaveza vlade da primenjuje one sporazume koji su po državu krajnje nepovoljni. Dakle: ne iz neke apstraktne potrebe za fer plejom, već stoga što se opredelila da po svaku cenu – i po cenu Kosova – ide u EU. Iz tog razloga je morala da sprovodi sporazume.

Dakle, Vlada je obavila mnoge poslove dok smo čekali platformu i rezoluciju.

Skinula je tekst sa zvezdice Kosova. Igradila je carinske i ove druge punktove na integrisanom graničnom prelazu. Nastavila razgovore sa predstavnicima tzv. nezavisne države Kosovo.

Sve vreme smo čekali rezoluciju. Ona je najzad došla, govorim o tom fenomenu kao potpuno patološkom elementu u našem političkom životu. Dakle, dobili smo predlog platforme u kome je predsednik republike pokušao da u mračnom tunelu upali neko svetlašce, da pomeri politiku sa te užasne determinante u kojoj Srbija samo gubi, u kojoj ne može da dobije ništa u pogledu evropskih integracija – pa ni datum, ako ne preda Kosovo.

To je bilo očigledno iz nekoliko stavova platforme i to je zaista bila promena i pomak.

To svetlo je neko utulio! Da li sam predsednik, da li neko drugi – to nije bitno. Danas smo saznali da je to jedinstven stav i ja u to verujem i neću da ulazim u to ko je zapravo vratio stvar na početak.

Potom smo dobili rezoluciju sa vrlo čudnom strukturom i zbog toga što je tako bilo – DSS je odlučila da uloži amandmane na tekst onako kako ga je pročitla.

Sećate se, posle prvog razgovora sa predsednikom Srbije DSS je najavila jedan amandman. Našla je dovoljno razloga da prvobitni tekst predsednika republike smatra dobrim početnim korkom ka promeni samoubistvene politike Srbije. Kad smo videli da od toga nema ništa, kad smo videli promenjeni tekst, uložili smo onoliko amandmana koliko smo smatrali za potrebno – 8.

Nijedan nije prihvaćen, i to mi je razumljivo.

Ali, nije reč o amandmanima nego o temama i aspektima sa kojima se ne slažemo, jer se njima srlja u skorašnju prošlost gde je bilo odlučeno da se zarad nekog dobitka u EU i sa EU žrtvuje Kosovo.

Svaki stav u rezoluciji koji ponavlja da sve što se čini – čini se radi evropskih integracija, da čak i razgovore treba voditi tako da doprinese evropskim integracijama, u situaciji kada EU posreduje u razgovorima i kad EU pomaže nezavisno Kosovo – svaki takav stav je morao da se briše, po našem amandmanu. Potom, svaki stav koji kaže da treba da se nastave razgovori koji su počeli pre godinu dana i koji su doveli do obaveze Srbije da korak po korak, rapidno, ubrzano priznaje Kosovo, da ti razgovori moraju da stanu – onako kako je to bilo formulisano u prvobitnom nacrtu predsednika republike.

Potom, postoje amandmani o položaju Srba na KiM. Ima jedan stav u ovoj rezoluciji preko koga se može dobro testirati šta Vlada misli sa Srbima i u vezi srpskog pitanja na KiM. Ona je u tom stavu napisala da srpska zajednica i ostale nacionalne zajednice treba da napreduju, razvijaju se na KiM.

Mi smo se pobunili pritiv izraza „srpska zajednica“ jer je on zloslutan za položaj Srba na KiM. On je vesnik politike koja će Srbe na KiM tretirati kao zajednicu ili manjinu na nezavisnom Kosovu. Doduše, koja će dobiti velike nadležnosti autonomije na tom Kosovu o čemu govore obrazloženje i deo platforme, ali će ostati to što sama reč kaže: srpska zajednica.

Naš amandman kaže da treba te ljude nazvati imenom što oni jesu u ustavnom sistemu Srbije: građani Srbije. Ako se ne kaže „građani Srbije“, onda se oni pravno odeljuju, izdvajaju iz kategorije ljudi koji nose državljanska i građanska prava Srbije.

Amandman je odbijen!

Platforma u članu 1 pokazuje o kakvim je teškim kompromisima unutar vladajuće strukture bilo reč kada se formulisala. Član 1 je čudan: da Skupština treba da donese rezoluciju koja će utvrditi principe na osnovu platforme o političkim razgovorima. Dakle, potpuno je pobrkan red poteza kakav je trebalo da bude.

Logički se podrazumeva da Skupština treba da donese rezoluciju sa principima na kojima će se bazirati platforma. Potpuno obrnuto od onog što piše!

Mi smo amandmanom hteli da uvedemo red u taj galimatijas reči i pojmova koje niko neće razumeti. I on je odbijen.

Tema zakona o suštinskoj autonomiji koji smo predložili i za koji smo prvobitno mislili da će biti naš jedini amandman: Srbija je po Ustavu dužna da donese takav ustavni zakon, ali se radi o nečemu važnijem nego što je ustavna obaveza.

Znate da su PIS proglasile nezavisnost Kosova 17. februara i u svim mogućim razgovorima sa Beogradom definisale svoje polazno stanovište da je Kosovo nezavisno. Srbija ima stanovište: nećemo priznati nezavisno Kosovo i to piše u ovoj platformi. Međutim, to je defanzivna taktika.

To nikoga ne uzbuđuje, ni Albance ni EU, jer Srbija može da ne prizna bilo koju državu na svetu pa se niko neće uzbuđivati.

Ono što je Srbija morala da uradi jeste da definiše svoj pravni odnos sa Kosovom, kako ga vidi, u jednom političkom jakom stavu. E, taj odnos je trebalo regulisati u ovom zakonu o suštinskoj autonomiji. Jer, preambula Ustava kaže da će Kosovo imati status suštinske autonomije, a drugo što Rezolucija 1244 utvrđuje suštinsku autonomiju Kosova. Dakle imamo dva jaka pravna razloga.

A imamo i politički razlog da posle proglašenja nezavisnosti Kosova kažemo celom svetu, a pre svega EU koja je naša pozicija u pogledu statusa Kosova. Bez obzira što znamo da se razgovori o statusu Kosova možda neće ni voditi. Ali, ako se ne vode, možda će se voditi jednoga dana kad situacija bude povoljnija za te razgovore.

Ako smo krenuli u EU po svaku cenu, razume se da razgovora o statusu neće biti zato što je za 22 članice i EU problem statusa rešen za svagda.

Prema tome, mi smo kapitulirali jer nismo hteli da donesemo zakon koji deluje benigno, pa čak i pravno suvišno, a ima jednu jaku političu funkciju.

Danas je bio predlog premijera da se taj zakon donese pošto se obave razgovori sa prištinskom delegacijom i pošto se oni završe. Razgovori o statusu se nikada neće dobiti u ovoj konstelaciji, znači da nikada nećemo dobiti ovaj zakon.

Vaš manevarski prostor, kad ste rešili da radi datuma date Kosovo, ostaje jako skučen.

Albanci su i u pregovorima pod okriljem UN imali lagodan pristup jer su imali jaka leđa – SAD, NATO i EU. Mi smo učinili šta smo mogli, ali smo tokom tih meseci vremenom dobili jaku podršku. Naša podrška je u SB UN proishodila jula 2007. čvrstim stavom Rusije da neće prihvatiti promenu Rezolucije 1244 planom Martija Ahtisarija. Kina, kao druga država, bila je za to i veći broj nestalnih članica SB.

Tu poziciju Srbije u međunarodnim odnosima, koja je teškom mukom izvojevana, i koja je mogla biti garant sasvim druge pregovaračke situacije posle godinu, dve ili tri, potonja vlada od 2008 bacila je pod noge, u vodu.

Vi u Skupštini čujete da se radi o međunarodnoj zajednici u vezi tih pregovora. Ljudi, to nije tačno! To je eufemizam!

Radi se o SAD i EU, koje su samo deo međunarodne zajednice, a sa protokom vremena – sve slabiji deo međunarodne zajednice. Znači, ako imate ozbiljnu strategiju da sačuvate Kosovo sa onim sa čim raspolažete na terenu – nećete ulaziti u razgovore tako da EU u njima posreduje, jer nije nepristrasna i to svi znamo.

To, u krajnjoj liniji, nije pitanje stava EU već jakih država članica. A ako hoćete – stvar se svodi na Nemačku koja našim delegacijama podnosi pod nos papir sa sedam tačaka od kojih je sedma da sa Kosovom treba napraviti pisani sporazum o međusobnim obavezama.

Tu je, razume se, i onaj stav da Kosovo i Srbija ne smeju da smetaju jedno drugome na putu evropskih integracija. To je mišljenje Evropske komisije iz oktobra 2012. Gospodo, to sve dobro znate i čitate, a uporno vodite politiku koja je politika gubitka Kosova.

I to ne gubitka usled istorijskih nepogoda, što je jači zajašio na Kosovu. To smo imali u zadnjih 500-600 godina. Više puta je jači zjašio, pa se skinuo sa Kosova. Ali, nikada Srbin koji predstavlja ljude, narod Srbije, nije to prihvatio – a ovim se to radi!

Ovde se radi o tome da Srbija prihvati ultimatum EU da sama povuče potez – ne da puca sebi u nogu nego da puca sebi u slepoočnicu! I vi to radite kad je reč o državi! A nemate pravo da to radite!

Imate jasnu mogućnost da branite Kosovo i u međunarodnoj zajednici i na Kosovu. Na Kosovu smo imali kontrolu nad 15 odsto teritorije i to smo ostavili vladi koja nas je nasledila. Šta je učinila? Raspustila je lokalne organe vlasti koji joj se nisu svideli, a svi zajedno su sprečili da se obave lokalni izbori na Kosovu. Jel“ tako bilo? Raspisali ste, ali niste hteli da sprovedete (sem u dve opštine koje su po zakonu to mogle). Eto, to je to povlačenje o kome govorim.

I, sad, jel’, predsednik Vlade kaže: mi smo učinili nešto protiv paralelizma institucija. A  ne! Uništili ste naše institucije tamo! Zajednica srpskih opština je formirana krajem juna 2008. na bazi loklnih izbora u 24 opštine Kosova. To su te naše institucije: opštine i zajednica. Ona više nije mogla da funkcioniše ako te opštine nemaju više izbornu legitimnost. Izgubili su je 2012. Mi smo rasformirali institucije, a sad ćemo na pregovorima da dobijemo neku savršenu autonomiju?

Pa, molim vas, nije niko naivan!

Kad se čita obrazloženje, odnosno platforma, vidi se da tu postoji takav broj maksimalističkih zahteva da je njih nemoguće ostvariti. Ali, ne znam kome hoćete da bacate prašinu u oči. Srbima na Kosovu nećete! Nećete moći jer se radi o njihovoj koži i oni tačno znaju šta radite sa njima i zato su tako složni. Njima na prvom mestu  treba podrška Srbije kao građanima Srbije.

Tu se lomi stvar: da li ćete ih pustiti niz vodu! Ili ćete ih zadržati kao građane Srbije! Sa kategorijom „srpska zajednica“ vi ih puštate Hašimu Tačiju u nadi da će on prihvatiti tu veliku autonomiju. Pa molim vas lepo: nije – nego!

Znači, bez obzira što ovo deluje kao propala stvar, samo je DSS protiv EU ne zato što mrzi Uniju nego zbog Kosova. DSS izvlači najjasnije konsekvence iz poteza Vlade i o tome govori javnosti. Dakle, državljani na Kosovu koji priznaju svoju državu drže se o koncu, a ova rezolucija – ako se usvoji – biće makaze koje se nadnose na taj konac, kojima ćemo otkačiti i taj mali delić kojim ih držimo i pustiti u ruke kosovskim institucijama i Hašimu Tačiju.

2 komentara

  1. Samardžić je apsolutno tačno naveo glavne razloge zbog kojih je ova vlada pristala na kapitulaciju. Svevišnji razlog – ulazak u EU – dokaz je političke i istorijske neobaveštenosti ove vlade i njenog predsednika. Ponižavajuće je za sve misleće Srbe da ima vladu koja je spremna NA SVE, pa čak i na izdaju sopstvenog naroda i njegove istorije, zarad jednog krajnje neobavezujućeg obećanja na mogućnost pristupanja EU. Čak i da je Srbija sređena država, koja bi imala šta da unese u EU, nijedna od značajnih članica EU ne želi nove članove sa Balkana. Da li je moguće da je Nikolić do te mere neobavešten? Ono što me čudi u Samardžićevom članku to je da je DSS sada iznenađena ishodom Nikolićevog predsednikovanja. Pa ovo je bilo sasvim predvidljivo; Nikolić je dokazao da mu lojalnost nije jača strana, sada po drugi put. I pored svih obećanja Koštunici, zahvaljujući čemu je dobio i glasove Koštunicinih birača, Nikolić se dosledno opredelio za vlast i za one od čije podrške njegov opstanak na vlasti zavisi.

  2. Stara Srbija je u problemu od nastaka Jugoslavije gospodo.
    Hajde da krenemo od Dušana Čkrebića i sad sa Nikolićem. Ko je bio
    u boljoj poziciji da reši pitanje Kosmeta. Ja tvrdim Čkrebić i
    Milošević bili su u boljoj poziciji od Koštunice, Tadića a Nikolić
    je nasledio najgore stanje, koje su mu ostavili ovi koji su pre
    njega bili vlast Srbije i Jugoslavije to je istina. Srpska politička elita kasni sa rešenjima problema koji se moraju rešiti
    a odlagani za gora vremena koja su nastala.MI NISMO IZGUBILI MOŽEMO SAČUVATI SAMO U SLOZI I JEDINSTVU SVIH NA SVIM NIVOIMA!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *