ЕДВАРД ХЕРМАН, економиста и експерт за корпоративна питања – Медији су окосница глобалне идиотизације људи

Разговарала Биљана Ђоровић

Читав систем УН стављен је у улогу извршиоца политике, континуирано усмерене против Србије и Срба: српски генерали, председник, припадници естаблишмента, сви су изведени пред овај суд. Мислим да је то невиђени скандал. Систем институција међународног поретка узурпиран је од стране моћних интереса, а МКТЈ је слугерањски агент САД-а који оперише  преко НАТО-а

Да ли је човечанство заробљено у медијски и институционално произведеном Матриксу, без способности да се суочи са реалношћу која све више одговара негативним утопијама Франца Кафке и Џорџа Орвела? Због чега је против Срба покренута монструозна глобалитаристичка машинерија, читав арсенал институција и увезаних организација? Како је Хашки трибунал уништио и последњу наивну помисао да је у питању некакво истинско судско тело? За јубиларни број „Печата“ о овим и другим питањима говори Едвард Херман, један од водећих светских интелектуалаца, професор емеритус на Вартоновој школи економије и Аненберговој школи за комуникације Универзитета у Пенсилванији, изузетан познавалац деловања пропагандног модела у спровођењу политике моћи, експерт за корпоративна и регулаторна питања, политичку економију и медије, пријатељ и сарадник Ноама Чомског са којим је написао низ студија које су прецизно декодирале структуру, механизме, односе, узроке и последице система који почива на моћним интересима.

Како бисте описали свет у предвечерје уласка у 2013. годину? Да ли се човечанство суочава са најмрачнијим перспективама Џорџа Орвела и Франца Кафке?
Свет је постао ужасно место. Изгледа да се крупним корацима приближавамо најмрачнијим перспективама по човечанство. СССР је давно нестао са светске позорнице, а САД уместо да смањују војни буџет, непрекидно га увећавају пројектујући своју моћ на читав свет. Реторика којом је брањено упумпавање новца у оружје како би се Совјетски Савез спречио у освајању „слободног света“, показала се као потпуно лажна. Са нестанком СССР-а, САД су повећале своју војну моћ и отпочеле бескрајни рат. Ситуација је изузетно лоша, са још горим перспективама. САД уништавају земљу за земљом и стварају пропале државе на глобалној бази. Југославија је модел по којем се тај процес реализује; она је стајала на путу планова САД-а и Немачке. Као релативно независна и релативно социјалдемократска земља није смела да опстане, и стога је нападнута и уништена. У току агресије на Србију успостављена је фарсична и трагична агенда „борбе за људска права“ и „хуманитарне интервенције“, и, од тада, САД одабирају мете, једну за другом: Афганистан, Ирак, Либија, Сирија, а сада је на хоризонту и Иран.

Ви и Дејвид Питерсон недавно сте објавили текст у „Магазину за палестинске студије“ под називом „Иран као ‚претња‘ у кафкијанском свету“, који је моћна илустрација праве природе света у којем живимо…
Да, заиста је „претња“ каква је Иран одлична илустрација нашег света, који су Орвел и Кафка антиципирали. Америка успева и даље да представи Иран као велику претњу зато што би једног дана можда могао да дође до атомског оружја. Израел је значајна нуклеарна сила, а САД су највећа нуклеарна сила, обе ове земље отворено прете Ирану, а читав свет је убеђен у то да Иран представља некакву претњу. Иран није мрднуо изван својих граница током стотина година и функционише под окриљем уговора о нуклеарној пролиферацији који је Израел одбио да потпише, тако да је цела ова ствар оличење једне невероватне глупости, масовне лоботомије и страховите хипокризије. Ваши читаоци би требало да се сете да су САД 1953. наметнуле Ирану диктатора шаха Резу Пахлавија када су обориле демократску владу, и да су тада подржале његов нуклеарни програм, али да је, пошто је шах био смењен, нуклеарни програм дошао под невероватан удар и САД су ангажовале УН како би од Ирана направиле претњу.
Међународна агенција за атомску енергију поднела је 38 извештаја о својим инспекцијама у Ирану, у којима су тврдили да Иран не развија нуклеарни програм. А Израел, не само да је нуклеарна претња, већ је активно и непрекидно ангажован у етничком чишћењу. Сећате се ове синтагме, била је у невероватно честој употреби током ратова у Југославији деведесетих година прошлог века; њоме су карактерисане акције „тих одвратних Срба“ који „спроводе етничко чишћење“, док се у ствари у Југославији радило о узајамном етничком чишћењу. У случају односа Израел-Палестина, ради се о етничком чишћењу које искључиво спроводи Израел над Палестинцима, а да Израел то и не крије већ отворено тврди да им је земља потребна за њих – Јевреје. Један чланак из „Њујорк тајмса“ пре неколико година изнео је податке да је 40 одсто земље коју је Израел узео Палестинцима заправо отето од Палестинаца, власника те земље у отвореној акцији етничког чишћења.
У јавности, такође, никад није било речено да је реченица која је приписана Ахмединеџаду, да би „Израел требало збрисати са лица земље“, била погрешно преведена, али и да он никада није рекао да је Иран тај који би то требало да уради, већ је упоредио потенцијални нестанак Израела са урушавањем СССР-а који је нестао услед унутрашњих процеса. С друге стране, Израел свакодневно говори да ће напасти Иран, а САД имају разрађене опције и планове у том смислу такође. Читава интерпретација и процес су произашли равно из Кафке и Орвела, али САД успевају да се извуку, без обзира на то шта радиле и како монструозне планове реализовале.

То нас враћа на питање Србије. Институционални оквир за спровођење глобалитаристичке агенде успостављен је током рата, који против Србије као да још увек траје.
Да, САД користе све институције и интернационалне организације у циљу реализације агенде уништавања Србије, серијом ужасних манипулација, лажи и монтираних процеса. САД су створиле нелегални Трибунал; Повеља УН није дозвољавала Савету безбедности да створи судски орган, и тај нелегални суд који није ни смео да буде успостављен, служи како би институционализовао агенду коју су САД у ЕУ намениле за Југославију. САД су формирале овај Трибунал како би га употребиле против Србије и спречиле да се успостави мир, како је то показао изванредан правни експерт Мајкл Мендел у својој студији: „Како се Америка извлачи за убиства“. У ту сврху су САД спречиле потписивање Лисабонског споразума 1992. МКТЈ је омогућио да све те „ужасне“ Србе оптужимо, ухапсимо, судимо и осудимо. Читава ствар била је тотално нелегална и лажна. Против Срба је покренута монструозна машинерија: читав арсенал институција, мрежно повезаних организација, како би Срби били уништени. Корупција међународних институција и организација је потпуна.

Људи су условљени медијима који су потпуно паралисали њихово осећање за реалност. Медијима се реализује контрола ума, постиже масовна хипноза, спроводи инжењеринг ставова, уверења, очекивања. Ви сте један од најбољих познавалаца медија и њихове позиције у систему. Каква је шанса да се људи ослободе овог транса и покрену у циљу заустављања глобалитаристичког, тоталитарног похода на живот?
Људи су систематски и системски заглупљивани. Људски род не воли да се ангажује и замара озбиљним мислима. Доктор Семјуел Џонсон је, још у 18. веку, рекао да људи неће читати књиге уколико буду имали неки други начин да се забаве. А телевизор је водећи извор забаве. Људи могу да највећи део слободног времена проведу седећи испред телевизора, забављајући се и не размишљајући. А телевизијске компаније су под контролом рекламних агенција и оглашивача, заинтересованих за продају својих производа конзумерски оријентисаној популацији. Свакако да нико из тог система није заинтересован да омета војноиндустријски комплекс или било кога из слојева који одлучују о судбини народа и држава, као ни да замара људе непотребним дебатама о њиховој сопственој судбини, те тако читав систем представља савршено возило за одвлачење људи из сфере јавности.
Изгледало је да ће Интернет бити далеко кориснији човеку, будући да појединци сами контролишу своје деловање на индивидуалном нивоу, али се, нажалост, показало да није тако, јер појединац нема довољно основа у образовању да би могао да постави права питања и да зна где може да потражи информације. „Фејсбук“ и остале друштвене мреже се својим највећим делом реализују изван политичке и интелектуалне сфере, и оне су у великој мери контролисане од стране пословне заједнице. Интернет је тако постао још једно разочарање, у смислу ослобођења људи, њиховог образовања и организовања. Тачно је да Интернет отвара могућност едукације, али да би тако функционисао, неопходно је да знате шта радите. Ту се показује дуготрајни утицај који је на људе оставило институционално и ванинстуционално деловање моћне елите. Медији и посебно ТВ су деполитизационе институције, гледано у најширем смислу, а такође чине да људи постану више управљани и скројени по мери моћних интереса. Људи су постали субјекти сопствене контроле после овог инжењеринга којим су препарирани. Догодио се велики пад независних медија и организација које би требало да преиспитују успостављени поредак. Они су успостављени у страховито фрагментисаном друштву, у којем себични појединци усмеравају своје деловање искључиво на саме себе и своје интересе. У таквим условима људи престају да преиспитују рад моћне елите која континуирано присваја све више моћи.

[restrictedarea]

У недавном масакру у САД-у, извршеном у Основној школи „Сенди Хук“ у граду Њутауну, убијено је двадесеторо деце од пет до 10 година, и осам одраслих. Нападач, двадесетогодишњи Адам Ланза, извршио је самоубиство. Како ви објашњавате овај догађај?
У последњих тридесет година у САД-у се догодило 67 случајева масовних убистава, сличних овом које се одиграло у Конектикату, а само током протекле године било их је преко десет у којима је појединац кренуо да убија људе. У питању је, дакле, нешто што се веома често дешава у Америци. САД су веома насилничка земља. Свакако највиолентнија земља на свету, и тако је од самог почетка. Ми смо дошли на ово тле где смо, по речима хероја америчке револуције генерала Хенрија Нокса, првог министра рата у новоослобођеним америчким колонијама, „потпуно уништили све Индијанце у најнасељенијим деловима Уније“. Читав деветнаести век протекао је у уништавању Индијанаца, а у потом смо постали империјална сила која убија људе широм света. Људи су програмирани на насиље. Индустрија комјутерских игара, које су веома популарне у САД-у, филмска индустрија, Холивуд, нормализују насилно понашање. Компјутерске игре су простор у којем се увежбава масовно убијање људи. На томе се заснива принцип рада беспилотних летелица. Људи који навигирају ове системе само настављају да играју видео-игре, шаљући беспилотне летелице и испуштајући бомбе и до 10.000 миља далеко. И они су хероји у САД-у. Решење проблема путем насиља је попут пите од јабука за Американце, за које је нормално да се њихова земља налази у непрекидном рату. Економска и социјална криза такође погодују насилном понашању, као и наслеђе расизма који никада није престао да постоји у САД-у. Уништава се систем социјалне заштите, едукација постаје недоступна за већину, тако да многи млади мушкарци мисле да не могу да дођу до образовања, запослења и будућности због тога што су им Мексиканци и црнци конкуренција. Ради се, дакле, о традицији насиља, портретисању војних команданата ангажованих на убијању људи широм света као хероја: славних „ратника“ који даљински управљају беспилотним летелицама, а чак и полиција у САД-у постаје све насилнија и све боље наоружана. Ми можда нећемо имати новца да запослимо ватрогасце у школама, али свакако имамо довољно новца за наоружавање полиције. Полицајци су до зуба наоружани новцем који им обезбеђује федерална влада, која нема новца за добро образовање људи, али зато обезбеђује полицији хеликоптере и најсавременије врсте оружја. И у складу са свим тим, пре неколико дана поделио сам једно своје размишљање са својим пријатељима, којима сам изнео предлог да све те сумњиве људе, незадовољне и фрустриране, запослимо у војсци како би ишли и убијали децу по другим државама, уместо што убијају мале Американце. У питању је болесна шала, али добро погађа суштину.

Председник САД-а Барак Обама је, по званичним подацима, одговоран за убиство на хиљаде деце у осам земаља, беспилотним летелицама. Да ли је он икада пустио и једну сузу због смрти ове деце, као што је поводом убиства у Конектикату заплакао, изјављујући пред ТВ камерама саучешће породицама убијених?
Обама и читав систем је веома добар у рационализацији догађаја: у медијима ћете видети сваки детаљ који се односи на убиство недужне деце у школи „Сенди Хук“, али ни једно једино тело детета из Пакистана које је разнесено бомбом коју је испустила беспилотна летелица. Медији рачунају на емоције гледалаца којима се непрекидно сервира слика о Американцима као праведним и добрим људима, тако да, уколико људи и сазнају да Америка шаље беспилотне летелице по Пакистану, Афганистану и другим местима, они верују да постоји веома добар разлог за то. Такође, опште је мишљење да су војне операције усмерене само против војних снага тих земаља. Уколико медији објаве да су у нападима страдали цивили, и међу цивилима деца, онда се то назива „колатерална штета“. Хипокризија иде и даље од тога. Војни извештаји, у којима се све чешће појављују информације о убиствима деце, тврде да су мала деца ангажована од стране талибана како би обављала бројне задатке за њих. Тиме ту децу представљају као легитимне мете. Ми смо страшне децоубице. Сетимо се само Вијетнамског рата или рата у Ираку: ради се о милионима деце које смо убили. У Вијетнаму је рационализација била невероватна; убијали смо, по званичним интерпретацијама, вијетнамску децу како не би, када порасту, постали припадници Вијетконга. Такав је случај и са Афганистаном. Да бисмо извадили рибу из мора, ми морамо осушити море. А у мору је веома много деце. Хиљадама Американаца би морало да се суди пред судовима за ратне злочине, а многи од њих су умешани у ратове у бившој Југославији. Медлин Олбрајт је још увек национални херој у САД-у. А то је жена која је изрекла најстрашнију реченицу у историји америчког децеубиства, када је на националној телевизији отворено признала да сматра да је смрт пола милиона ирачке деце у Ираку оправдана. Можда ће Олбрајт поново постати државни секретар САД-а. То је свет у којем царују криминал и хипокризија. То је кафкијански свет.

Да ли и даље свакодневно пратите најзначајније штампане медије?
Готово да не могу више ни да читам штампу. Не могу да поднесем те двоструке стандарде, хипокризију и спиновање. Знате шта радим ујутру? Прочитам спортску страну, иако ме спорт ни најмање не занима. Барем није једна од ствари које представљају увреду за здрав разум. Медији су окосница идиотизације људи у САД-у и широм света. Када у медијима чујем интерпретацију онога што Обама и САД раде, хипокризија је неподношљива. Ових дана „Њујорк тајмс“ говори страшним гласом како сиријска армија „немилосрдно“ баца касетне бомбе на градове. Па касетне бомбе су омиљено средство рада америчког Ратног ваздухопловства, и САД су се агресивно супротстављале сваком покушају међународног законодавства и споразумима који би ставили касетне бомбе на листу забрањеног оружја. Хипокризија је дубоко уграђена у овај лудачки систем, у толикој мери да „Њујорк тајмс“ може себи да дозволи да држи лекције Асаду због употребе касетних бомби. И свакога дана се та хипокризија увећава: свакога дана се говори о хемијском рату који намерава да води сиријска армија. А ко је највећи лидер у употреби хемијског оружја у читавој људској историји?
Поводом злочина у Конектикату о којем смо говорили, у медијима се појављује серија текстова у којима се поставља питање: „Шта смо урадили америчкој деци“? Ја постављам питање: А шта смо урадили вијетнамској деци? Десет одсто вијетнамске деце убијено је током рата у Вијетнаму. Десет од сто. Пет стотина хиљада вијетнамске деце, по писању „Волстрит журнала“ од пре десет година, у тексту са насловне стране, рођено је са тешким деформитетима после употребе диоксина од стране војске САД-а у том рату. Да ли можете да замислите такво монструозно насиље? Али ви то никада нећете наћи у медијима у којима се тако брижно, темељно и са оправданом емпатијом описује масакр 28 деце и особља основне школе у Конектикату.

Начелник Генералштаба иранскe војскe упозорио је недавно НАТО да је стационирање Патриот антиракетне батерије на граници Турске са Сиријом припремило терен за избијање Трећег светског рата. Да ли је, по вашем мишљењу, оваква перспектива извесна?
Ми јесмо у светском рату. После распада Совјетског Савеза, САД пројектују своју моћ на читав свет и воде рат за ратом, уништавајући земљу за земљом. Рат између великих сила је мање вероватан сада, делимично због тога што су САД толико моћне да су још увек у стању да намећу своја правила игре. Обама не само да наставља са опкољавањем Русије, већ прети и Кини. Обама је најавио да ће послати трупе у Аустралију, да ће повећати број војника који прелазе преко њене територије, пошто им Аустралија омогућава бољи приступ Јужном кинеском мору, него америчке базе у Јапану и Јужној Кореји. Шеф америчке команде за Пацифик Роберт Вилард је изјавио недавно да је потребно распоредити снаге по широј територији до пловне руте која је „од виталног значаја за регион, САД и њихове партнере и савезнике“. САД континуирано провоцирају и Кину и Русију, и све чвршће стежу обруч око њих.
Мислим да постоји могућност рата САД-а и Израела против Ирана. Израел би волео да растури Иран, али тешко да ће се усудити на тај потез уколико не буде користио САД као продужену руку својих циљева. Израел је желео да се догоди рат у Ираку и САД су га водиле, Израел је желео више пута да нападне Либан и САД су стајале по страни и спречиле су УН да се умешају у агресију Израела на Либан. Сада Израел жели да њихов највећи ривал на подручју Блиског истока буде разбијен. Израел је више пута показао своју опседнутост овим циљем; САД нису рекле децидирано „не“, али оклевају. Напад на Иран би могао да води почетку светског рата између супротстављених земаља, али рат је наш бизнис, а бизнис је увек добар. Стварање неуспешних држава, њихово упропашћавање – то је наш бизнис. И увек га веома успешно реализујемо. У случају Ирана, САД оклевају. Верујем да би, да су републиканци победили на председничким изборима у САД-у, до тог рата свакако дошло. То, наравно, у мени нимало не улива поверење према Обами који је ужасан председник, но, он је неко ко у овом случају оклева.

Да ли мислите да је побуњеничка војска у Сирији (Ослободилачка сиријска армија) заправо ефективно већ објавила рат Русији, Украјини и Ирану, пошто је запретила да ће убити сваког Руса, Украјинца и Иранца? А будући да побуњеничка војска делује под патронатом Запада, можемо ли ову објаву видети и као опуномоћену објаву рата наведеним земљама?
И то је једна од изванредних потврда да живимо у кафкијанском свету. САД још једном, као што су то радиле у случају Афганистана, подржавају Ал каиду коју су и створиле да би се борила против СССР-а, а потом се окренула против нас. Дакле, боримо се против оних које смо спонзорисали у Афганистану. И босанска армија је увезла велики број припадника Ал каиде, око 5.000 муџахедина које смо ми подржавали баш као и у случају Сирије. Дакле, ми смо спремни на сваки компромис са ђаволом. Не верујем да ови побуњеници делују под стриктним наређењима САД-а, иако их финансирамо и тренирамо, укључујући и припаднике Ал каиде. У Либији смо се решили Гадафија да би тамо био успостављен хаос и исламисти дошли на власт. И шта ћемо урадити? Најпре смо бомбардовали Гадафијеву Либију, а сада бисмо могли да бомбардујемо Ал каидину Либију. Иста ствар се понавља у вези са Сиријом. Свет је постао лудница. Но, не верујем да је ова објава сиријских побуњеника диктирана од САД-а. Било би то исувише подло, чак и у случају земље каква је Америка.

Генерал Здравко Толимир, начелник Одељења за безбедност и обавештајне послове Главног штаба Војске Републике Српске током рата у Босни, осуђен је 12. децембра 2012. у Хашком трибуналу на доживотну робију за геноцид и удружени злочиначки подухват. Како разумете велики контраст између доживотне робије за генерала Толимира и ослобађајућих пресуда за Готовину, Маркача и Харадинаја?
То је заправо веома смешно, и представља још једну изванредну илустрацију рада Хашког трибунала, који је уништио и последњу наивну помисао да је у питању некакво истинско судско тело. У питању је чиста травестија, како је овај суд описао Џон Локланд. Страшно је што је још један Србин осуђен пред овим лажним судом, али је фарсичност хашких пресуда превазишла све границе и ушла у домен изванредне драме по чијем сценарију хрватски генерали, муслимани и косовски Албанци бивају ослобођени од страшних злочина које су доказано починили. Спектакуларна иронија је запањујућа. Харадинај је био ухапшен током суђења Слободану Милошевићу. Веома болестан, Милошевић није могао да добије дозволу да иде на лечење у Москву и то уз гаранцију Русије о његовом повратку када заврши са лекарским третманом, и три недеље после тога он је умро, док је у исто време Харадинају, осуђеном за ратне злочине, било дозвољено да се врати на Косово ради политичке кампање. Сада је Харадинај ослобођен, а Толимир осуђен на доживотну робију. Травестија се непрекидно обнавља, јер Хашки трибунал није никада био никакво судско тело, већ политички инструмент САД-а и НАТО-а. Фарса и трагедија, сједињени у случају ове травестије од суда, један су од водећих феномена нашег кафкијанског света.

Да ли се налазимо у ситуацији у којој је светска дипломатија заправо престала да постоји у суштинском смислу? Да ли можемо рећи да је међународно право престало да важи и шта се догодило са међународним институцијама, укључујући УН?
САД никада нису пристале на примену међународног права у сопственом случају. Оне су то одбиле. Међународно право не функционише у свету. Међународне институције и саме УН представљају сервис великих сила, углавном САД-а и њихових блиских савезника. То се најбоље може видети на примеру напада САД-а и Британије 2003. на Ирак. УН и њихова Повеља најстроже осуђују акт агресије, која представља највећи злочин. УН су једноставно прешле преко тога и дозволиле агресорима да управљају Ираком. То је такође било тачно у случају агресије на Југославију, који је представљао повреду Повеље УН. И УН нису прстом мрднуле да осуде ову агресију. Штавише, тужилац Хашког трибунала Луис Арбур је маја 1999. подигла отпужницу против Слободана Милошевића, и то у јеку НАТО агресије, када је бомбардована не Србија, већ цивилна постројења у Србији: национална телевизија, хемијска постројења, болнице… И та жена, главни тужилац Трибунала незаконито основаног од стране Савета безбедности, у јеку агресије и супротно Повељи УН, подиже оптужницу против Милошевића. Ето, то је чисти Кафка. Читав систем УН стављен је у улогу извршиоца политике, континуирано усмерене против Србије и Срба: српски генерали, председник, припадници естаблишмента, сви су изведени пред овај суд. Мислим да је то невиђени скандал. Систем институција међународног поретка узурпиран је од стране моћних интереса, а МКТЈ је слугерањски агент САД-а који оперише преко НАТО-а. Узурпирање међународних институција и формирање многих других, као део агенде моћи, видљиво је на свим примерима: Руанде, Ирака, Либије, Сирије. У питању је међународно право у свету Франца Кафке.
Србија је земља чији политички представници представљају продужену руку глобалитариста, радећи оно што је дијаметрално супротстављено интересу земље и народа. Људи су изложени заглушујућој медијској пропаганди и манипулацији, народ живи у паралелној реалности коју производе строго контролисани медији…
Ја сам у истом стању у којем је и већина Срба у погледу председника САД-а. Немам свог репрезента у том човеку, Обами, који је монструм. Он је још један у низу оних којима је место у правом суду који би судио ратним злочинцима. Сваки председник САД-а требало би да се нађе пред оваквим судом. Делатност председника САД-а припада ономе што ја називам структурном нелегалношћу и структурним криминалом, структурним вршењем ратних злочина. Они су наследили моћ ове велике империјалне државе, коју користе како би од првог дана чинили ратне злочине. Сви су они починили агресије и сви су одговорни за ратне злочине. Сви они су ратни злочинци и то је структурна чињеница.
Ни ја немам своје политичке представнике. Амерички народ је у истом броду у којем је и српски народ. Однос о којем говоре представници покрета „Окупирајмо“ можда није 1:99, већ 5:95 одсто, али добро илуструје да је амерички народ уништен од стране Владе САД-а, као и српски народ. САД су најбогатија земља у светској историји, а велики и све већи број људи су бескућници, велики број људи је незапослен и приход се непрекидно смањује, тако да имате кризу у САД-у, које не само да намећу погубну политику Србији, већ уништавају и сопствени народ.

[/restrictedarea]