Дмитриј Седов: Хтели сте у ЕУ, сада сарађујте са НАТО-ом

Разговарала Наташа Јовановић

Зашто српски политичари који под притиском НАТО-а улазе у преговоре са Приштином личе на овнове који чекају пред вратима кланице

Желео бих пре свега да честитам читаоцима „Печата“ Нову годину и православни Божић. Свима вам желим добро здравље, истрајност и узајамну љубав у предстојећем времену, које ће, чини ми се, донети Србији много искушења. А сад о приликама на Балкану. Мислим да би међу многим аспектима пре свега требало у први план истаћи моменат духовности. Православне државе никада нису водиле освајачке ратове, јер су такви ратови у супротности са њиховим погледом на свет. У последњих хиљаду година, извори ратова у Европи увек су били или налети муслиманских хорди, или римокатолички експанзионизам, или међусобни сукоби међу отпалим од православља – римокатолицима и протестантима. Србија је о томе (и о другим стварима) упозната не само из прича. Србија је морала да преживи и турско ропство и варварски геноцид усташа римокатолика и „Римокатоличку Пасху“ 1999. године, каже у разговору за „Печат“ др историјских наука Дмитриј Седов.

Чини се да Запад веома пажљиво игнорише питање о томе каква врста духовности лежи у изворима међународне агресије.
Армија најамничких политиколога труди се да формира јавно мњење у којем се о овој теми уопште не говори. На пример, прилично невољно се спомиње савез нациста са Ватиканом. Мало ко зна да је „Света столица“ сматрала Хитлера за „очишћујућу силу у Европи“, као и да је римски папа благословио Немачку за освајање туђих територија. Уосталом, на каишевима војника Вермахта који су газили по туђим територијама писало је „с нама Бог“. Између осталих, папа је дао благослов и за Курску битку, но, то им није помогло. Сличне историјске околности се не смеју заборављати. Данас на Западу не можете наћи информацију о рушењу православних храмова и о геноциду над православним свештенством на Космету. Косовско питање је смишљено претворено у питање „независности народа“ иако се његова реална суштина огледа у свесном и разрађеном претварању косовског криминалног олоша у немилосрдног Франкенштајна, ради рушења српског православног света.

Ипак српски политичари су са Франкенштајном сели за преговарачки сто. Каква су ваша предвиђања, шта ти преговори могу донети Србији?
Српски политичари који под притиском НАТО-а иду на преговоре са тим Франкенштајном, подсећају на овце које воде на кланицу. Посебно су смешни њихови аргументи о томе да је „политика уметност могућег“. Као, требало би да се потрудимо да нас у кланици не закољу, него само пострижу. Овнови верују да их искрено желе у редовима ЕУ, али само „пажљиво пострижене“. А у стварности, све чињенице указују на то да је ступање у ЕУ само маневар у вишепотезној комбинацији на уништењу духовног непријатеља Запада – српског православног света. По мени ће се период „преговора“ одуговлачити све док сепаратистичко расположење на југу Србије – у Бујановцу, Медвеђи и Прешеву, не буде доведено до тачке кључања, а потом ће се пренети на Рашку област и Војводину. Западна агентура већ данас на томе активно ради. После ће уследити „привремени отказ“ Београду, јер у ЕУ не примају „државе са унутрашњом нестабилношћу“, и тиме ће почети завршни акт српске драме.
Са моје тачке гледишта, српски политичари који желе да се искрено боре за интересе свог народа, а не некаквих конкретних групација, не би требало да се заваравају: њима је неопходна храброст и издржљивост за неизбежни сукоб са Силама зла. Те силе се пројављују у складу са одавно познатом формулом:
– уски групни интерес, скривен од света;
– коришћење обмана и насиља у циљу достизања личних циљева;
– лаж и демагогија за објашњење сопствене политике;
– увлачење наивних у своју мрежу масовне обраде свести.
Пробајте доказати да САД и ЕУ не потпадају под те карактеристике. Уколико политичар није у стању да разликује сличне особености „партнера“ и верује у њихове „добре намере“, онда ће он, свесно или несвесно, радити у корист тих сила, а на штету свог народа. Због тога, питање духовног јединства, прикупљања сила око националне идеје са њеним православним језгром, јесте главни предуслов за независну будућност Срба. Уколико се српски народ буде удаљавао од православља и губио своју хомогеност под утицајем западних агентура, обмануће га и пустити растуреног низ матицу историје.

Колико за руске геополитичке, економске и војностратешке интересе има значај размештање америчких база на Балкану, посебно на Космету – као кључној тачки која повезује Европу са Азијом?
Требало би признати да су руске геополитичке позиције у последња два столећа суштински ослабљене и да долази време када се то одражава на нашу политику. „Бондстил“ на Косову пројектује војну силу на ширим суседним регионима и руској војсци ће бити сложеније да означи своје присуство у кризним регионима света у будућности, у случају такве неопходности.
Истовремено, требало би знати да је бојева способност НАТО-а у потпуности заснована на технолошкој супериорности и иза себе нема озбиљне идејне мотивације. То су показали многи војни конфликти последњих деценија. А најозбиљнији војностратешки ресурс јесте духовни ресурс – спремност народа да заштити своје интересе. Југославија је очигледан пример са својим герилским покретом за време Другог светског рата. Надам се да ће управо тај ресурс лежати у темељу нашег повратка на раније светске позиције, а да ће војнотехнички аспект као саставни део тог процеса временом расти. Данас руска влада на томе активно ради.

 

За време посете Београду Дмитриј Рогозин је предложио сарадњу у области наоружања, одбрамбеног комплекса и пољопривреде. Да ли опредељење Србије за ЕУ искључује могућност такве сарадње са Русијом?
Уверен сам да у Београду није на прави начин оцењен потенцијал узајамне сарадње са Русијом. Не ради се ту само о наведеним пројектима. Наша земља ће радо ући у брзо и продуктивно ширење односа у многим правцима. Онако како то она ради са својим најближим суседима.
Устав ЕУ формално не забрањује сарадњу земаља учесница са земљама које нису чланице организације. Али ви схватате како раде тихи механизми политике. Постоји оваква руска пословица: „Ко се у коло ухвати – тај мора играти“. Тако ће бити и са Србијом: хтели сте у ЕУ – тада пратите наше предлоге, укључујући и допунски програм војнотехничке сарадње са НАТО-ом. Тако је било и са другим земљама бившег социјалистичког блока. Узгред, Американци су са Пољском у тој области имали низ афера, брзо су склопили неколико послова, продавши јој између осталог застареле бомбардере по папреним ценама.

Постоји ли таква правна клаузула по којој чланство у ОДКБ, а Србија је већ добила статус посматрача, може да ојача њен територијални суверенитет?
Статут ОДКБ не предвиђа коришћење заједничке одбране за државе посматраче. За то је потребно пуноправно чланство. Но, статус посматрача ОДКБ сам по себи представља кандидатуру за суверену политику.

Ако је амерички разлог за подршку независности Космета, бизнис Клинтоновог клана са наркотрговином путем маршуте Афганистан-Косово-Европа, како објашњавате немачко залагање за промовисање независне државе Косово?
У претходном делу говорио сам о генетском памћењу Руса, но оно постоји код сваког народа, па тако и код Немаца. Немци су нација са империјалистичким амбицијама, која дуго време тежи ка доминацији у Европи. Сетите се Првог Рајха, Другог Рајха, Трећег Рајха… изгледало је да ће порази у Првом и Другом светском рату и денацификација окончати те тежње. Али авај…
Вероватно сте већ чули да се у данашњим судетским градовима у Чешкој редовно појављују банде мотоциклиста које током ноћи мењају чешке таблице на аутомобилима са немачким таблицама. Сва судетска привреда купљена је преко посредника од стране Немаца. То исто догађа се и у Шлезији. Тамо Немци такође желе да се осећају као домаћини. Уверен сам да активно укључење Немачке у косовску авантуру представља пројаву њене империјалистичке генетике. Она поново тежи да доминира у Европи и такав асистент попут косовског Франкенштајна јој је веома користан. Они српски политичари који верују либералној демагогији Берлина ризикују да се једног дана суоче лицем у лице са његовом жељезном песницом. Генетика представља нешто што се не исправља васпитањем.

Шта је по вама срж националне идеје Срба?
Националне идеје не ничу у тишини кабинета. Њих пише историја. Српском народу она је одавно написана: бити стуб православља на Балкану и самим тим се супротставити силама Светског зла. Она је то увек и радила и управо због тога је подвргнута необузданим нападима и покушајима раскола. Данас је гурају у туђу, антиправославну цивилизацију, где би она требало да нестане као носилац своје националне идеје.

Какво је значење православља, а какво евроазијства, у формирању нове идеологије РФ и може ли православно словенство постати алтернатива западном погледу на свет?
Потпуно је очигледно да у овом тренутку Русија улази у нову фазу развоја. Обратите пажњу да се руска влада после дугог периода уздања на „невидљиву руку тржишта“, са све већом одлучношћу окреће према државном регулисању привреде. Придржавам се тог мишљења да у Русији почиње стварање „четврте империје“ (термин „империја“ је услован, имајући у виду консолидацију велике вишенационалне државе под историјски пројекат).
Прва „империја“ била је Кијевска Русија, која је објединила и христијанизовала словенска племена европске територије будуће Русије. Друга је била царска империја Рјуриковича –Романових, која је проширила православље на Евроазију. Трећа „империја“ била је пролетерска империја СССР, која је тежила земаљском оваплоћењу Светог писма. Јер је комунизам схватан као – рај на земљи. Започети пројекат четврте „империје“ наследио је од свих својих претходника најважније – он има изворе у незамућеном православном поимању света. На пример, Русија не може оставити Сирију усамљену у првом реду због тога што је Русима апсолутно јасно да на Сирију наступа Светско зло. И они заузимају своје позиције.
Нажалост, сада православље у Русији нема – исто као ни у Србији – тако моћну уједињујућу улогу, коју би морало да има. Премда се осећа нарастање те улоге у друштву.
Но, упоредо с тим, постоје и друге озбиљне ствари, у првом реду историјско сећање или ако хоћете, генетско памћење народа. То је темељ за стварање новог сувереног светског центра моћи. Тај центар неизбежно ће постати ујединитељ свих у глобализацији повређених и опљачканих народа. И несумњиво ће у њему нарастати утицај православља, као основе за часну и праведну политику.

Да ли можете да нам објасните на које начине земље западног света користе идеологију људских права за разбијање националних држава?
На почетку требало би рећи да практично од своје појаве „људска права“ представљају само мит и инструмент политичке борбе. Хајде да се присетимо да Велика француска буржоаска револуција 1789. године, која је донела паролу „братство, слобода, једнакост“, није имала антифеудални карактер, већ је била средство борбе једне групације за власт. Крупна аристократија је још при Лудовику IV већ дубоко утонула у капиталистичке односе, а сељаштво је остварило сва своја неопходна права. Али је било других који су се желели докопати државног кормила – то су француски масони из редова финансијера и средње буржоазије. Управо они су постали аутори у историји рукотворене револуције. Занимљиво је да се већ тада користила технологија, која се и данас успешно користи. По сведочењу очевидаца, десетине масонских клубова широм Париза је као по команди почело са масовном антимонархистичком обрадом свести становништва. Ти клубови претворили су се у центре у које су људи долазили да чују истину, а одлазили су са рушилачким жељама. А на две недеље пред масовни излазак на улице Париза и Версаја, појавиле су се банде људи зверског изгледа, са пендрецима, који су нападали пролазнике и изазивали узнемирење народа због неспособности власти да casino заустави те баханалије. Тако су масони створили разјарено крдо и усмерили га на Версај, што се завршило гиљотином краља.
Историја која следи показала нам је да нова Француска није дала слободу својим колонијама или равноправност својим пролетерима, али су се у њој појавили нови властелини, за које је слобода представљала сведозвољеност у бизнису и финансијским махинацијама.

Од тада технологија обраде јавног мњења се усавршавала…
То је тачно, али је увек неопходно схватити да силе које су одједном забринуте за „људска права“ у туђој земљи, са друге стране имају у њој своје личне интересе.
Да ли знате колико је америчке корпорације коштала нафта после уклањања диктатора Садама Хусеина? Дуго је коштала 20 долара по барелу (при средњој цени на светском тржишту од 100 долара) и завршавала је у танкерима без икаквих аукција, о чему се сазнало тек из снимака спутника који су се појавили на Интернету.
Тајна ефикасног коришћења мита о „људским правима“ је једноставна. Тај мит се намеће циљаном аудиторијуму уз помоћ гигантских информативних и организационих ресурса. Другим речима, преко ефира и агентура, уз помоћ великог новца. Добро се сећам како је протицала „демонизација Срба“ пред агресију 1999. године. Сва западна средстава јавног информисања су се потчинила команди јединственог информативног центра у Бриселу, који је издавао тезе за ширење у светским медијским информативним каналима. За свако скретање са задате линије сарадници медија су жестоко кажњавани. Алтернативна средства независних држава се нису цитирала или су се гушила…
И свет је поверовао да Срби једу живу децу, а да је Слободан Милошевић „касапин из Београда“. И рат је могао да почне. Просечан човек у било којој земљи у свету није спреман да критички прихвати утицај таквог информативног таласа. То није у мањем ступњу својствено и српској јавности. Јер се десило исто тако, да се после жестоке и понижавајуће агресије на СРЈ у њој појавила политичка партија која је ратовала за њен улазак у ЕУ и НАТО.
А за оне који желе да схвате да су западна „људска права“ само блеф, требало би да се сете изворних ствари:
– У друштву у којем је главни привредни механизам камата кредита, то јест институционализована врста изнуђивања, није могућа економска праведност;
– У друштву у којем индивидуални егоизам представља камен темељац интересовања личности, није могућа социјална праведност;
– У друштву у којем закулисни новац дозвољава стварање закулисне инструменте власти, све приче о демократији и људским правима представљају само пуку представу.

У једном тексту Хашки трибунал сте упоредили са борделом, а рад судија практично свели на уличну проституцију, где макрое у вашој метафори представљају владари света из сенке. Да ли мислите да Србија сама може да се избори са овом немани или је неопходна помоћ шире светске заједнице, пре свега Русије?
Колико ја схватам ситуацију, питање МТБЈ посебно је осетљиво за српску националну свест. Овај неправедни суд понаша се увредљиво лицемерно и следи један отворени циљ – потпуно одузимање права Србима на било какву самоодбрану. Овде је уведена претпоставка кривице Срба као таквих. По мишљењу Запада, Срби не смеју да имају право на заштиту својих националних интереса и МТБЈ ту концепцију реализује са снагом парног чекића. Узгред, овакав став демонстриран је и приликом учвршћења базе „Бондстил“ на Космету. Американци су је саградили на туђој земљи, пљујући на мишљење власника те земље. А без тога не би било ни самопроглашене независности Косова.
Једном давно, имао сам на дипломатском пријему овакав разговор са америчким дипломатом:
„By the way, I was recently in Serbia.“
„Serbia? O, its somewhere in Europе.“
Они на Србију и Србе гледају кроз микроскоп. Мени се чини да управо МТБЈ и „Бондстил“ представљају главну поуку за Србе и посебно за српске политичаре, јер се у тим чињеницама огледа истински однос Запада према Србима као нацији. И не би требало веровати плаћеним најамницима из разних НВО који вам говоре како вас у ЕУ чекају рајски вртови.
Било како било, но они српски политичари који су предавали МТБЈ војне службенике, који су херојски штитили интересе Србије у рату са ОВК, не обезбеђујући им ни судску, ни пропагандну заштиту, дозвољавајући међународним детективима да шпартају Србијом тражећи нове оптуженике, не показују ништа веће поштовање према свом народу од Запада.
Рок за рад МТБЈ истиче и он ће ускоро бити распуштен. Но, он је успео да начини своје црно дело и данас је већ друго питање кључно – шта учинити да Запад не понови сличну праксу и у другим земљама? Јер, искуство МТБЈ сигурно надахњује Запад. У том смислу, мислим да је нужан активан рад како би се светској јавности разјаснила његова позиција, а могуће и одговарајући кораци у Савету безбедности УН.

Какво је ваше виђење будућности човечанства, имајући у виду да, када пишете о Првом и Другом светском рату, наговештавате и трећи светски рат?
Присталица сам тачке гледишта да Запад већ води трећи светски рат за прерасподелу света. Јер шта је у ствари политика глобализације? То је привођење свих народа у јединствен амерички поредак, у којем ће свима бити јасно ко представља стадо које даје вуну и месо, а ко је пастир. Због тих циљева се започињу ратови које НАТО води широм света, који кад се склопе у један мозаик, дају слику трећег светског рата. Једини начин да се то безакоње заустави – јесте рад на уједињењу антиглобалистичких снага у јединствену силу. Узгред, Самит несврстаних који је недавно одржан у Техерану, у којем је некада Југославија играла главну улогу, представља корак у потребном смеру. Сигуран сам да једино моћна међународна баријера може да заустави пожар трећег светског рата.

Да ли је могуће да бржом изградњом „Јужног тока“ Србија окрене вектор своје политике у природном смеру, према Истоку, одакле, како каже њен светитељ Николај Велимировић „долази мир души њеној“? И уопште, по Вашем мишљењу, да ли „Јужни ток“ може да представља ту кључну карику на путу српског препорода?
Све зависи од те оријентације коју има данашња владајућа елита у Србији. Мени је тешко судити колико они узимају у обзир да је Западу сужена територија за експлоатацију других народа, у резултату антиглобалистичких револуција.
Јер те земље, на конто чије је јефтине радне снаге и јефтиних сировина Запад процветао, пењу се на нове позиције. Време јефтине радне снаге и јефтиних сировина из Трећег света се завршава. Због тога је ЕУ, хтела то или не, принуђена да се окреће својој периферији у тражењу замене за некадашње позиције. Ако хоћете, нови чланови и кандидати за нове чланове, већ у старту се стављају у улогу донатора онемоћале европске привреде. У Европи не постоје за Србију спасоносни економски пројекти, зато се ствара јединствена Еуробанка која ће из ње исисавати сокове преко незајажљивих кредитних камата. И српска интелигенција ће добити широку могућност да приступи чишћењу клозета германском становништву.
Сарадња са Русијом може донети узлет српској привреди, јер је Србија наш природно-историјски партнер и плацдарм за ширење утицаја у Европи. То су нова прерађивачка предузећа са руским сировинама, то су нови инфраструктурни пројекти, то су нове етапе у развоју туризма. И нови пројекти у области војне индустрије.

Како би на ваш поглед, тако уникалан информативно-аналитички ресурс као што је руски сајт Фонд Стратешке културе (www.srb.fondsk.ru) који излази и на српском језику, могао на најбољи начин да допринесе даљем развоју и проширењу српско-руских односа?
Колико знам, српско информативно тржиште није баш богато издањима из Русије. За то су заинтересоване политичке снаге које воде Србију на Запад. Међутим, у Србији постоји огроман интерес према Русији. Ми смо увек доживљавали и увек ћемо доживљавати Србе као своју браћу, и нама нипошто није свеједно шта се догађа са вашом земљом. Због тога ја и видим Фонд Стратешке културе као један стабилан информациони канал о томе како Русија реагује на ваш живот. Надам се да ће се читалачки аудиториј међу Србима непрекидно ширити. И то ће бити добар допринос нашем пријатељству.

 

3 коментара

  1. Apsolutna ISTINA.Ovome se nema ništa dodati.To je to što i ja vidim i osećam.Dali to vide i političari.Verovatno.No mene fascinira ta potreba političara da učestvuju u REALIZACIJI ovog plana zapada.Kakva to magija vuče njih u ovu očiglednu ,tražim reč,nemam, iz koje se izlaz ni ne nazire.Ja se divim takvoj HRABROSTI ili……

    • Овакав интервју је грехота Божија не публиковати комплетног. Читао сам читав интервју, то је истински бисеран интервју и апел уредништву, поставите цео текст. Наташа, свака част на одабиру саговорника!

  2. Promene u Srbiji mogu doci samo sa ulica…..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *