Амерички конгрес забранио приказивање холивудских класика

Вашингтон, 15. 01. 2013. године (Бе92) – После жучне расправе која се подигла око изазивања насиља везаним за филм, а нарочито за ново Тарантиново остварење „Ђангова освета“, група америчких конгресмена учинила је све да се Тарантину забрани снимање филмова. Међутим, нису добили већину због, како је навео Џорџ Бенсон (један од иницијатора ове идеје) јаког холивудског лобија.
Ипак, као сатисфакцију, Конгрес је изгласао други предлог ове скупине, а то је да се забрани приказивање холивудских класика из тридесетих, четрдесетих, педесетих, шездесетих, па и седамдесетих година прошлог века због пушења. У образложењу ове забране стоји да људи у тим филмовима толико бескрупулозно пуше цигарете, луле и цигаре као да је то нешто сасвим нормално. У већини филмова који су чак награђивани „Оскаром“, главни протагонисти, дакле не негативци, дуване чак и у затвореним просторијама. Наводи се пример филма Френка Капре „Догодило се једне ноћи“ из 1934. Године, у којем Кларк Гејбл и Клодет Колбер пуше кроз цео филм, а врло често у хотелским собама, док у једној сцени Гејбл пуши чак и у кревету.
„Око овог питања ипак су сви морали да се сложе“, навео је Бенсон „јер испада да је пушење нешто сасвим нормално и младима би могло да послужи као узор уколико им случајно падне на памет да гледају неки од ових филмова који су пиратски доступни за гледање на Интернету. Уколико се догоди да на нечијем хард-диску пронађемо неки од филмских класика, власник ће одговарати као за поседовање дечје порнографије.“ Према важећим америчким законима, запрећене казне се крећу од шест до петнаест година затвора.

[restrictedarea]

Ђилас побркао себе са Хитлером

Београд, 16. 01. 2013. године (Бе92) – На прекјучерашњој конференцији за новинаре градоначелник Београда и председник Демократске странке Драган Ђилас жалио се што га многи пореде са Хитлером и навео већину злочина које је овај нацистички вођа учинио током свог бурног живота. Успут је тужио и лист „Курир“, један од ретких дневних листова који се не налазе у његовом власништву, што га пореди са Хитлером.
Поводом овог догађаја огласио се и власник „Курира“ Александар Родић изјавом: „Ђиласе, не можеш нас поткупити“, навевши све малверзације које је урадила Ђиласова фирма „Дајрект медија“ везане за покушаје куповине овог дневника.
Међутим, истом приликом, данас се огласила и група грађана „Нећемо Ђитлера“ саопштењем у којем се наводи да нико нигде Ђиласа није поредио са Хитлером, и да то ни он сам никако не може да докаже.
„Ђилас је вероватно погрешно прочитао бројне написе на блоговима, ‚Фејсбуку‘, ‚Твитеру‘, коментарима у слободним медијима и слично, где га сви називају Ђитлером, а не Хитлером. Аутор овог надимка није познат, као што није познат аутор већине вицева, народних пословица, песама, загонетки и слично. Ауторство се традиционално у тим случајевима приписује народу. „Сваки политичар на овом свету има неки надимак у народу, па тако и Ђилас, и не видимо шта ту има спорно“, каже се у саопштењу ове групе грађана.
У наставку прогласа истиче се да није чудо да се баш Ђилас буни што има свој надимак, јер је управо он тај који је најосетљивији на слободу јавног мишљења. Чак су и диктатори имали своје надимке кроз историју, али им није падало на памет да се због тога потежу по судовима. И Тита су звали Бравар, Ћопави и слично, данас Дачића зову Коферче, Ђелића – Мики Маус, Тому Николића – Тома Гробар и слично.
„Замислите кад би сви они тужили непознате ауторе својих надимака… На шта би то личило?“, закључује се на крају саопштења.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Kao i uvek kada je upitanju americka politika, nista nije onako kako izgleda.
    Iza ovakve i sličnih agendi se krije nešto drugo.
    Ako ste gledali Djangovu osvetu jasno vam je da se Abu graib i Gvantanamo nisu slučajno desili. Metode iživljavanja su otkri
    vene i razrađene nekoliko vekova ranije, i to od strane predaka momaka koji su ih primenjivali.
    Tarantino i njegovi filmovi nas samo na to podsecaju i to je razlog zbog kojeg Tarantina hoce da ucutkaju.
    Kada ste poslednji put gledali film o vremenu ropstva u SAD?
    Tarantinov film je fenomenalan. U jednom dijalogu doktor, Nemac, prepoznaje u crnom Amerikancu germanskog junaka Zigfrida i to mu saopštava. Samo zbog ovoga je Tarantino, inace i scenarsita filma, zaslužio poštovanje.
    KOngresmeni mogu da se puše, sve zajedno sa Obamom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *