Зашто рећи НЕ

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

На шта Србија пристаје својим приступањем у СТО, ко је највећи покровитељ генетски модификоване хране, те како изгледа одмазда над земљама које се супротставе господару неолибералног тржишта?

Вишегодишњи процес „хармонизације“ наших закона са Светском трговинском организацијом улази у завршну фазу. Угледни стручњаци и активисти, противници увођења ГМО у Србију, добијају толико медијског простора да једва успевају да артикулишу своје аргументе, па се стиче утисак да њихово појављивање служи као демократски алиби за одлуку о увођењу ГМО у Србију. Забрињавајуће је што највећи део популације која ће платити данак после придруживања СТО, није добио ни најосновније информације о механизмима репресије господара либералног тржишта, нити је у могућности да сазна детаље о обавезама које ћемо преузети и последицама таквих одлука по националну безбедност.
У којој мери је Американцима стало да Србија прихвати ГМО схватили смо током састанка у Привредној комори Београда, са темом „ГМО храна – да или не?“ На запрепашћење присутних састанку је присуствовала представница америчке амбасаде, и упутила јасну поруку Србији да Америка „за наше добро“ очекује да прихватимо ГМО храну. Уколико то не урадимо неће бити подржане ни наше даље активности везане за прикључење ЕУ.

СТРАТЕГИЈА ОДМАЗДЕ Документарни филм Деборе Гарсија „Будућност хране (опасности од ГМО)“ садржи подробне информације о томе шта чека народе који „с ђаволом тикве саде“. Пратећи трагове заговорника генетске револуције и агресивни поход њеног најновијег чеда „Монсантовог“ БТ кукуруза (регистрованог као инсектицид), аутори дају реч директору компаније Филу Ејнџелу који изјављује да произвођачу не пада на памет да доказује вредност биотехнолошке хране и признаје да је њихов једини интерес „продати што више“. Питање безбедности је препуштено Агенцији за храну и лекове, чији посао омета Бушов Савет за конкуренцију – основаном ad hoc 1992. са задатком да олакша маневарски простор компанијама, како би неометано и ван сваке контроле производиле и пласирале на светско тржиште производе из биотехничког асортимана. Потписујући СТО потписујемо пристанак да нам оваква роба преплави тржиште, без права на реплику, а о димензијама дрскости и самовоље Бушовог Савета сведочи њихов одговор на примедбе научне јавности о неопходности претходних научних испитивања утицаја ГМО на здравље:„Не пада нам на памет да губимо време на доказивање исправности, желимо да будемо први који ће у свету продавати ову храну, и тако ће и бити.“
Пољска је једина земља која се усудила да каже НЕ кукурузу убици МОН810 (познат као БТ корн), пошто је ова житарица проузроковала помор пчела и слепих мишева (Colony Collapse Disorder). Ова одлука је шокирала америчку владу и Обаму лично, с обзиром на његове обавезе према произвођачу, обелодањене у „Монсантовом“ интерном часопису од 6. октобра 2000. године:„Пољопривредна биотехнологија ће идуће године имати подршку Беле куће, без обзира на то који кандидат победи на изборима“.

[restrictedarea] Обамина стратегија одмазде започела је модификацијом историје Другог светског рата и јавно изреченом оптужбом да је и Пољска одговорна за нацистичке злочине „зато што су се логори налазили на њеној територији“. Следи још једна ситна пакост: Леху Валенси је забрањен приступ у Белу кућу. А према извештавању Natural News Service – „бригу“ о пчелама преузима „Монсанто“, вештим маневром куповине „Билоџикса“, једног од највећих међународних предузећа посвећених студијама о заштити пчела.

ЗАВРШНА ФАЗА БИОИНЖЕЊЕРИНГА О судбини појединца, сукобљеног са силама ван домашаја закона, сведочи случај америчког фармера који је уместо заштите од биотех компаније добио писмени одговор од државног тужиоца да „није у духу њихове политике да се мешају у приватне тужбе“. Истовремено, тужилац пише писмо Врховном суду, тражећи да у оваквим споровима заштити интерес компаније. Овог услужног чиновника убрзо чека награда: „Монсанто“ га 2000. године номинује за политичког кандидата.
Наши кандидати за награде крију од јавности да Србија нема правне механизме да заштити (субвенционише) своје стратешке усеве, као што их нису имале Канада и Мексико, да би се – после суочавања са дискриминаторском политиком СТО – Канадска коалиција за здраву храну повезала са „Гринписом“, не би ли предупредила прљаве игре са ГМ пшеницом.
После пољске побуне, Обама се суочио са непослушницима из сопственог атара. Дакота је недавно донела одлуку о забрани регистровања фарми које нису у породичном власништву. Шокиран „Монсанто“ узвраћа претњама: повући ће сав новац уложен у истраживачке лабораторије (што је по мишљењу антиГМО активиста добра вест) и покренути тужбу против Дакоте „због антирекламе“.
С обзиром на то да с напретком берзе расту апетити компанија да присвоје институте – произвођаче семена, кључно питање заговорницима прикључења СТО гласи: које механизме предвиђају за заштиту наших института. „Монсанто“ је већ 1995. схватио неопходност преузимања индустрије семена, да би се данас у поседу америчке индустрије пестицида нашла комплетна индустрија семена. При том се не ради само о ГМ семену. Од 1990. у праксу улази и патентирање семена које није генетски модификовано, уз једини услов да није било раније патентирано. „Монсанто“ поседује око 11 хиљада патената, што му омогућава да их једног дана све повуче из употребе и наметне семе које замењује сва остала. Сличан сценарио чека и Србију, само што нам то још нико није рекао.
Револуција биоинжењеринга улази у завршну фазу, али Вандана Шива тврди да Индија има спремне одговоре. У књизи „Монокултура ума“ она предлаже свим слободним земљама света да, по угледу на Еквадор, уграде у Устав Права природе и заштите семе предака. У региону Хималаја је 1994. основана Навданyа фарма, у којој се чува 630 варијетета пиринча, 150 варијетета жита и на стотине других аутохтоних биљних врста.

ДИЈАЛОГ СА ЗЕМЉОМ У Србији се, без подршке државе, развија утицајан и делотворан покрет грађен на ентузијазму и самоодрицању људи који упорно настоје да пробију менталну и медијску блокаду, не би ли припремили и обучили становништво за повратак земљи и здравој храни.
У организацији Фонда Биодинамика, култура и екологија формира се оквир за окупљање младих око пројекта едукације на биодинамичкој фарми у Јаловику, осмишљеног од стране Немице Вивијен Шидлер – стручњака за биодинамичку пољопривреду. На њено имање већ неколико година долазе волонтери из читавог света, али Вивијен и њен супруг, Холанђанин Боудевијн Кегелс желе да привуку и обуче у уметности узгајања сопствене хране превасходно младе из Србије, земље коју је одабрала за своју нову домовину.
Вивијен је пре неколико година прокрстарила Србијом, уверила се у виталност преосталих сеоских домаћинстава, и започела процес оздрављења тла на једном запуштеном имању. Иако прописи нису благонаклони према оваквој врсти некомерцијалне производње хране, ова породица је после рођења Карле Рубине добила додатну снагу да се избори са недаћама и наравима с којима се својевремено носио и Арчибалд Рајс. „Српски сељак се отуђио од традиције и изгубио духовно разумевање спољних феномена. Изгубио је и свест о одговорности према земљи и последицама људског делања“, каже Вивијен, убеђена да је биолошко-динамичка пољопривреда једина будућност Србије, и Балкана, с обзиром на виталност сеоских домаћинстава и затвореног система малих самоодрживих фарми.
Програм школе не обухвата само познавање земљишта, биљака, животиња и човека, већ и њихово међусобно прожимање. У обуку су укључене и основе из астрономије, предавања о суштини биљке и њеној повезаности са космосом, основи геологије, минералогије…
Судећи према профилу заинтересованих полазника, овај мисионарски подухват привлачи пре свега урбану популацију младих људи високо развијене свести, спремних да се повуку из градског гета и започну дијалог са земљом. Насупрот њима, изманипулисани пољопривредни произвођач је препуштен на милост трговачким путницима који га убеђују да је „хемија сељаков најбољи пријатељ“. Време ће показати ко ће победити.

ПРАВА МАЈКЕ ЗЕМЉЕ Један од пионира биодинамичке пољопривреде Зоран Петров, повратник из Норвешке и власник биодинамичке фарме у околини Вршца, води битку за популаризацију биодинамичке пољопривреде организовањем међународних сусрета најугледнијих стручњака из ове области. Њихова искуства из ГМО окупираних европских земаља сведоче о угроженом положају ове пољопривредне гране и помажу да се у „чекаоници за приступ“ припремимо за оно што нас чека.
Почетком децембра Петров је организовао Годишњу конференцију Удружења за биодинамичку пољопривреду Србије, са темом везаном за повртарство, намењену онима који су одлучили да се прихвате „рала и мотике“. После прошлогодишње Конференције посвећене пчеларству, јавили су се немачки пчелари са молбом да им наш Институт за семе уступи семе хибридног сунцокрета, који се код њих више не може наћи. Институт је пчеларима ЕУ послао осам врсти семена, које су подељене пчеларима широм Немачке и Швајцарске, што потврђује да наша земља има шта да понуди свету.
Корнак Колнен, један од најутицајнијих аутора окренутих истраживању природних закона, позван је 2010. од стране боливијске владе да изради нацрт за Универзалну декларацију о правима Мајке Земље. Колнен у књизи „Закон дивљине – манифест за планетарну правду“ управо говори о погубном дејству противприродних корпоративних закона, указујући на неопходност едукације ради корените промене нашег разумевања природе, и неопходност прилагођавања постојећих закона природним законима: „Кад људи престану да себе посматрају као одвојену, независну и доминантну врсту, и наставе у правцу новог погледа на свет инспирисаног староседелачким културама и кретањима небеских тела, живот на земљи ће имати шансу да опстане.“

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Nismo mi duzni da ovim americkim fasistima i njihovim lizoguzima objasnjavamo zasto NE!

  2. Zar stvarno mislite da SRPSKI poliotičari slušaju glas naroda i da ih interesuje stav tog naroda.Glupost,oni samo razmišljaju kako da napune džepove.A iskaze i mišljenje menjaju svaki dan po svojoj potrebi.Nikada nismo imali a sada imamo najgore političare.Jadan je naš narod.

  3. Daleko im kuca bila. Potpise li nasa vlada taj pristup fasitoidnom udruzenju, onda su potpisalii smrtnu presudu svom narodu. Ako se siromasne zemlje u Africi odupiru ucenama da prihvate njihove otrovne semenke, ne vidim razloga da to Srbija ne ucini. Nece nam ni posle toga biti bolje, dapace, ostvarice se san onih koji svaki nacin traze, da uniste pravoslavlje. I ovo je jedan put – poguban; pa da li moramo dobrovoljno pristati na to?! Navikli smo na ucene, pa jos uvek opstajemo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *