„Никад граница“ брани Устав

Пише Александар Павић

 Основна сврха протестног окупљања грађана је oдбранa уставног поретка Србије, нарушeног успостављањем границе између КиМ и средишње Србије 

Протестни марш у Београду од 10. децембра, о којем је „Печат“ опширно известио у прошлом броју, настао је само десетак дана после првог спонтаног окупљања групе од тридесетак људи. Циљ окупљања је најсажетије представљен на сајту „Грађанске иницијативе“ која је изникла брзином печурке после кише:
„‚Никад граница са Косовом и Метохијом‘ је иницијатива појединаца. Неки од нас су чланови различитих странака, удружења или других организација, док други не припадају ниједној организацији. Иако нам се мишљења о многим питањима разликују, све нас уједињује следећи став:
Успостављање било какве границе са Косовом и Метохијом представља напад на Устав Републике Србије (чл. 8), те стога и напад на државу, на вољу њених грађана, на нашу вековну историју и претке, али, што је још важније – на нашу будућност и потомство.
Такав јасан и недвосмислен напад управо представља тзв. Споразум о интегрисаном управљању границом, који је у име Владе Мирка Цветковића и председника Бориса Тадића парафирао Борислав-Борко Стефановић, а који је потписала нова Влада Ивице Дачића.
Сви они који деле овај став, који желе и спремни су да устану против границе са Косовом и Метохијом – добродошли су. Придружите се.“

ИГНОРИСАЊЕ УСТАВНОГ СУДА Том првом протесту придружило се, на температури од минус 10, неколико хиљада људи. Уставобранитеља. Јер то је основна сврха нашег окупљања. Одбрана Устава и уставног поретка Србије, за који сматрамо да се најдиректније нарушава успостављањем границе између КиМ и средишње Србије.
Зашто смо потребни сви ми да „бранимо Устав“? Кратак одговор – зато што то не ради власт. Напротив. Игноришу се и Устав и Уставни суд. Недавно је шеф посланичког клуба ДСС Слободан Самарџић позвао Народну скупштину да реагује на чињеницу да „Влада Србије не одговара на захтеве Уставног суда Србије“, што води „правном хаосу и анархији“. Наиме, Уставни суд је 10. децембра саопштио да је „29. јуна 2012. године предлог органа јединице локалне самоуправе Општине Косовска Митровица упутио на одговор Влади Републике Србије, а рок за давање одговора био је 15 дана од дана пријема дописа Суда. Такође, предлог Демократске странке Србије од 24. октобра 2012. године за оцену уставности наведене уредбе влади је упућен 2. новембра 2012. године. Рок за давање одговора био је 30 дана од дана пријема дописа Суда. Закључно са 10. децембром 2012. године Суду није достављен ниједан од одговора“.

[restrictedarea]

БРИСЕЛСКА „ДЕМОКРАТИЈА“ За то време, трио Дачић-Тачи-Ештон је ужурбано радио на успостављању фактичког граничног режима са КиМ – не чекајући да се Уставни суд изјасни о његовој (не)уставности. Фактички се држава и народ стављају пред свршен чин, чије последице неће бити лако отклонити. Чак се и сам текст Споразума о интегрисаном управљању границом крије од очију јавности. Закључно са 18.12.2012, он се није могао наћи на званичном сајту Владе Србије – мада се, парадоксално, на истом сајту могу наћи вести попут „Нема већих проблема у примени Споразума о интегрисаном управљању прелазима“. За текст Споразума (на српском и енглеском) морате посетити сајт www.nikadgranica.org.
Ово је за нас као грађане Србије неприхватљиво понашање. Одлуке о кључним питањима земље су у потпуности измештене из институција и доносе се у кругу троје људи на тајним бриселским вечерама – а да јавност није удостојена да се упозна чак ни са садржајем тих одлука. Можда је ово бриселска идеја „демократије“. Наша свакако није. Ако дозволимо да нам се тек тако, испред носа, суспендује највиши правни акт у земљи, то значи да је, парафразирајући Достојевског – све дозвољено. Онда нам не следе само „хаос и анархија“, већ и гола диктатура, гола колонијална окупација.
Сматрамо да грађани не само Србије, већ и сваке земље, имају право да устану у одбрану Устава и закона када то не чини власт. Зато нам је лако да се окупимо око ове идеје. Зато нам је лако да позовемо апсолутно сваког ко држи до правног реда и поретка да се укључи. Без обзира на политички став. Без обзира на то да ли можда чак и мрзи постојећи Устав и убеђен је да би га требало мењати – али по закону и прописаној процедури. Зато нам није био проблем да на дан протестног марша, који се, сасвим случајно, поклопио са Међународним даном људских права, позовемо и НВО које су тај дан обележавале да нам се придруже. Како нам рече једно високо свештено лице: ко год схвата да је једнострано успостављање граничног режима унутар Србије противуставан акт државне самовоље који крши основна грађанска права – њему је место у овој иницијативи.
Једини којима у њој није место су они за које реч Брисела и шиптарских терориста и трговаца људским органима вреди више него Устав, према којем су Косово и Метохија неотуђиви део територије Републике Србије.

[/restrictedarea]