Studentski protest protiv haške i kosovske nepravde može biti prolazna emocionalna reakcija, ali i zametak nečeg novog, što Srbiji daje nadu
Studenti naših fakulteta protestovali su u utorak protiv nepravednih odluka Haškog tribunala. Bilo je lepo videti neka nova i mlada lica kako traže trunku pravde za svoj narod, od srca pevajući pesmu „Vidovdan“…
Glavni protivnik ovakog mladalačkog iskazivanja otpora nepravdi koja stiže iz Haga bio je, a ko drugi, do Čedomir Jovanović. Kritikovao je ministra pravde Nikolu Selakovića zato što je prisustvovao studentskom protestu, čak je zatražio i njegovu ostavku jer je, po njemu, bio u istom stroju sa „ekstremistima“. Ovo je naručen obračun jer je njegovim mentorima, očigledno, opasno svako, pa i kulturno i politički korektno („bez Mladića molim“) iskazivanje patriotizma kod mladih, pa još uz to i na „antihaškim osnovama“. Oni koji dobro poznaju politiku znaju da se bitke vode u sferi duha i među mladima – a ovo je pojava koja mora biti u startu oblaćena i diskvalifikovana.
Postmiloševićevska elita učinila je dosta na tome da se kroz medije i obrazovanje eliminiše „srpski virus“, te da se izmeni identitetski kod našeg naroda. Da budemo sve manje Srbi, a sve više Evropljani. Nažalost, umnogome su uspeli. Kada u jednoj zemlji ljudi poput Vojislava Koštunice ili Koste Čavoškog, a da ne pominjemo imena starijih akademika, predstavljaju „radikalne mislioce i delatnike“, moramo se zapitati šta nam se to dogodilo.
I zato, ma kakve zamerke imali ovom studentskom protestu, moramo ga pozdraviti kao mogući nagoveštaj promene među mladima, nagoveštaj novog aktivizma koji je uz to nacionalno svestan i nadstranački orijentisan. Zajedničko pevanje „Vidovdana“ i protest protiv nepravde biblijskih razmera, što onoliko smeta dežurnim komesarima globalizma, može biti prolazna emocionalna reakcija, ali i zametak nečeg novog, što daje nadu Srbiji.