Достојни историје своје

Пише Зорица Зец

Свeтом архијерејском литургијом, коју је у цркви Свете Tројице у Враки служио митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, обележена је Стогодишњица Првог балканског рата и Битке на Скадру

Само неколико дана од свечаности коју је поводом Стогодишњице независности организовала албанска држава, српски ходочасници из Београда (који су носили Часни крст са Гроба Господњег из Јерусалима и претходно боравили у нашим светињама на Косову и Метохији), благословом Његове светости патријарха српског господина Иринеја подсетили су на учешће српских војника у борбама код Скадра. Током 1912, 1913. десет хиљада војника Краљевине Црне Горе и Краљевине Србије погинуло је у борбама против Отоманске империје, уградивши тако свој живот у будући живот независне Албаније. О овој важној историјској чињеници није се међутим проговарало. „Трагедија Скадра“, тај велики историјски тренутак за Србе и друге народе, као да се није десила пре стотину година, јер Срби и даље тумарају за својим духовним и историјским бићем и најчешће не знају ни датум када се трагедија десила. Из богате архиве САНУ, њеног Историјског одељења, до сада је објављено осам књига под насловом „Документација о спољној политици Србије 1903-1914“, које се односе на историјска догађања у годинама 1912, 1913, 1914. За разлику од нашег времена, када смо сведоци обележавања Стогодишњице ослобађања Старе Србије, не тако давно, 1987. године је САНУ (28. и 29. октобра) одржала Научни скуп, на којем је дат преглед историје Првог балканског рата и трагедије Скадра.

САМОЖРТВЕНА ЉУБАВ Свeтом архијерејском литургијом у цркви Свете Тројице у Враки и парастосом на Бардањолу обележена је Стогодишњица Првог балканског рата и Битке на Скадру.
Свету литургију служио је Високопреосвештени архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, уз саслужење свештенства Митрополије црногорско-приморске, Архиепископије београдско-карловачке и Албанске православне цркве, уз молитвено учешће православних Врачана и поклоника из Бара, Цетиња, Херцег-Новог, Подгорице, Београда и Велике Хоче у Метохији. Учешће у сабрању узео је хор из Херцег-Новог и дечји хор „Метохијски жубори“ из Велике Хоче. Литургији је присуствовао амбасадор Србије у Тирани Његова екселенција г. Мирољуб Зарић.

[restrictedarea] „Управо овај град Скадар, свједок је и носилац необичне љубави од памтивјека. Не би требало изгубити из вида да је једна од првих древно-хришћанских епископија била управо у граду Скадру, већ од трећег, четвртог вијека… Овдје су били хришћани… И не би требало изгубити из вида да је овдје, на овом мјесту, у овом граду, његовој околини и данашњој земљи Албанији, постојала Христова црква од апостолских времена и не би требало изгубити из вида да је Јеванђеље Христово проповједано вјековима на латинском, грчком, словенском, албанском језику. И данас се проповједа на свим језицима којима су говорили народи који су овдје кроз вјекове живели…“, рекао је митрополит Амфилохије.
Бројна су сведочанства, записана и незаписана о православљу у Албанији.
У литургијској бесједи митрополит Амфилохије је говорио о Голготској саможртвеној љубави, подсећајући да нема веће љубави од оне да неко положи свој живот за ближње своје. Митрополит је нагласио да су пострадали војници Краљевине Црне Горе и Србије ту љубав посведочили у крвавој Бици за Скадар и да су голготском жртвом донели албанском народу државу: „ У време када се налазимо у новим искушењима требало би да се подсетимо шта се догађало кроз историју, да са Вама градимо своју садашњост и будућност, јер је прошлост свеукупно саграђена на оваквој љубави и жртви…“

ЖИВОТ ЗА ОТАЧАСТВО Митрополит Амфилохије је цркви Свете Тројице, по благослову Његове светости патријарха српског господина Иринеја, предао крст са Господњег Гроба у Јерусалиму, који су у Враку, специјално за ову прилику, донијели на дар поклоници из Митрополије београдско-карловачке.
Потом је митрополит са свештенством и верним народом служио парастос погинулим учесницима Битке на Скадру:
„Овде, на овом месту, где се налазимо, на Брдањолу, као и на другим местима, и у околини Скадра, оставили су свој живот и положили живот за вјеру и Отачаство и слободу града Скадра и ове државе у којој се налазимо, 10.000 ратника тадашње црногорске војске и српске војске у вријеме краља Николе Првог Петровића и у вријеме краља Петра Првог Карађорђевића.
Сви који су овде пострадали су уградили себе у слободу Скадра, у слободу данашње Албаније, и уписали се златним словима у историју српског православног народа“, рекао је он.
Домаћини и организатори овог сабрања, чланови српско-црногорског удружења „Розафа-Морача“ и братства „Свети Јован Владимир“ приредили су у Скадру трпезу хришћанске љубави. После 97 година дошло је до оваквог сусрета. Порука сабрања Срба са свих страна може бити и негдашња порука Јована Дучића: „Србију треба свугде и свагда бранити, бити јој бесконачно одан и домаћинствовати њом као сопственим огњиштем.“

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *