ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА ЗА ДАНАС: СПРЕЧИТИ УСПОСТАВЉАЊЕ ГРАНИЦЕ СА КОСОВОМ

Западне силе изабрале су овај тренутак да Србији задају тежак ударац. Нема већег питања за Србију од успостављања границе са Косовом. То је преломна тачка која ће определити судбину земље. Највећа дужност Србије је да спречи успостављање границе.

То је била дужност Србије и пре ослобађања Рамуша Харадинаја, а после тога то је још више њена обавеза – каже у разговору за Данас председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница, одговарајући на питање да ли би ослобађајућа пресуда Хашког трибунала бившем команданту ОВК Рамушу Харадинају могла да гурне у други план почетак спровођење бриселског споразума о интегрисаном управљању прелазима.

Према Вашим проценама, да ли ће и на који начин најављен Харадинајев повратак на место премијера Косова утицати на дијалог Београда и Приштине?

– Србија се налази на кључној раскрсници која ће определити судбину земље. Снажно се залажем да Србија упути захтев Савету безбедности Уједињених нација да се обуставе преговори под надзором Брисела и да се преговори врате под пун мандат Савета безбедности, јер је тако и одређено Резолуцијом 1244.

Иако ДСС и Срби са севера КиМ траже да се бриселски споразуми не примењује док се о њему не изјасни Уставни суд Србије, власт ће због даљих европских интеграција 10. децембра почети да спроводи договор о интегрисаном управљању прелазима. Да ли је време да председника Србије подсетите на другу тачку вашег споразума о подршци ДСС Николићу у другом кругу председничких избора?

– Сада је на Уставном суду Србије највећа, односно историјска одговорност. Познато је да је ДСС поднео захтев за оцену уставности свих уредби које су проистекле из бриселских споразума. Али, оно што је суштински важно јесте наш захтев да Уставни суд до своје одлуке обустави спровођење ових уредби да би се избегле крајње озбиљне и штетне последице. Очекујем да Уставни суд буде на висини одговорности коју има и да се пре успостављања границе изјасни о захтеву за привременом мером забране примене ових уредби. Председник Србија има своју одговорност за поштовање Устава, а граница је искључиво питање Устава и свако ће у овим преломним временима морати да се изјасни о овом најважнијем националном питању.

Да ли ће ДСС тражити да премијер Дачић у Скупштини, макар пред Одбором за КиМ, реферише о чему је до сада разговарао с Хашимом Тачијем и Кетрин Ештон и колико има смисла даље говорити о државној платформи за КиМ?

– Сада је на дневном реду најважније могуће питање, а то је граница. Ако власт успостави границу са Косовом, онда више није потребна никаква платформа. Граница је у сваком смислу питање свих питања, а овој власти је пало у терет да се са њим понесе. Ја сам без колебања одбио Ахтисаријев план, а ова власт мора без колебања да одбаци успостављање границе.

Како би се с правног аспекта могао дефинисати „процес нормализације односа“ једне државе са самопроглашеним властима дела њене територије? Да ли постоје слични примери у међународној пракси и да ли Устав Србије то дозвољава?

– Одговор на ваше питање дао је недавно један важан западни дипломата. Он је рекао да нормализација односа Приштине и Београда има за циљ да омогући опште признавања независности Косова. Нема боље дефиниције нормализације односа од ове коју је он дао. Самим тим нормализација односа са сепаратистима значи непосредно подривање Устава Србије и угрожавање наших националних и државних интереса.

СВЕОБУХВАТНИ И ОСМИШЉЕНИ НАСРТАЈ ЗАПАДА

После одлуке Хашког трибунала да ослободи Рамуша Харадинаја, које су правне могућности Србије да исправи ту неправду?

– На делу је свеобухватни и осмишљен насртај западних сила на Србију. Хашки трибунал је само једна важна полуга у том нападу на Србију и њене државне и националне интересе. Србија је угрожена, угрожена је њена територија, њен идентитет, њен уставни поредак, њена економија и њена морална вертикала на којој почива. Овај свеопшти напад на Србију прикрива се преко наводних добитака које доносе европске интеграције. Уколико држава и цело друштво не пронађу прави одговор на ову опасност, прети нам тежак национални и државни пораз. Када је у питању одговор Србије на одлуке Хашког трибунала ту, пре свега, Тужилаштво за ратне злочине треба да покрене гоњење Харадинаја и Готовине за злочине које су починили, а за које им није суђено у Хагу.

Извор: Данас, http://dss.rs