Заступамо и грађане и државу

Свака је сигурност више него добродошла, нарочито у несигурно време,  због чега делатност Удружења осигуравача Србије добија на значају;  однедавно, са новим руководством, добија и на замаху, како сведоче и речи Владана Манића, генералног секретара Удружења

Владан Манић, генерални секретар Удружења осигуравача Србије од априла 2011. године, иза себе има завидну каријеру у области финансија. Поред поменуте, г. Манић обавља и функције члана Управног одбора ЈУБМЕС банке, заменика председника Стручне радне групе за унапређење система осигурања у саобраћају, члана радне групе Владе Републике Србије за SEEC CRIF (South East Europe and Caucasus Catastrophe Risk Insurance Facility), члана експертског тима за преговоре са привременим институцијама у Приштини у оквиру Имплементационе групе за слободу кретања. Пре преузимања дужности генералног секретара УОС-а, г. Манић је обављао послове саветника министра финансија Републике Србије, координатора сектора за финансијски систем Министарства финансија, потпредседника „Марфин банке“, извршног директора „Војвођанске“ и „Societe General банке“. Господин Манић је водио низ преговора у име Владе Републике Србије, између осталог и са Светском трговинском организацијом.
Дипломирао је на Економском факултету у Београду и аутор је низа стручних радова објављених у земљи и иностранству. Носилац је лиценци овлашћеног рачуновође и ревизора. Ожењен је и има двоје деце.

Општи је утисак да се за Удружење осигуравача Србије, као и активности које оно спроводи, много више зна у широј јавности у протеклих годину и по дана, него што је то био случај у периоду пре тога. Овај период коинцидира са Вашим именовањем на место генералног секретара.
Увек је значајно када једно такво запажање дође од представника медија. Заиста, морао бих да сложим са Вама да је Удружење било релативно слабо позиционирано у јавности, како стручној, тако и широј. Међутим, оно што сам нашао као озбиљнији недостатак, јесте да је и цела индустрија осигурања имала, најблаже речено, третман у јавности који ни у којем случају није кореспондирао са њеном снагом и важношћу за друштво у целини. Сматрао сам да је мој задатак да се кроз низ активности и пројеката промовише читава индустрија, како у Србији, тако и у иностранству. С обзиром на то да је један од кључних задатака Удружења да артикулише ставове индустрије и заступа њене интересе пред државним органима, сама чињеница да смо успоставили интензивнију комуникацију са институцијама државе Србије помогла нам је у подизању свести о проблемима са којима се индустрија осигурања среће, као и о свему ономе што осигурање може да понуди не само грађанима, него и држави у остваривању њених дугорочних, стратешких интереса. Комуникација коју смо успоставили била је добра и за основ имала нови квалитет, практично партнерски однос индустрије са регулатором и државом у целини. Истовремено, успоставили смо низ контаката са међународним институцијама које се баве осигурањем, учланили се у све најбитније организације струке, чиме смо постигли да се равноправно позиционирамо, раме уз раме са европским колегама, и да се наш глас чује и поштује.

Чиме се Удружење осигуравача Србије заправо бави?
Наш посао се састоји од три најбитнија сегмента: поверена јавна овлашћења, затим унапређење сарадње са међународним организацијама и асоцијацијама, као и развој и промоција професије осигурања. У сфери поверених јавних овлашћења, међу најбитнијим су Национални биро осигуравача (Биро зелене карте), Гарантни фонд и Информациони центар. Биро зелене карте је члан Савета бироа зелене карте, паневропске организације која окупља 46 земаља Европе и медитеранског окружења. Биро је гарант за штете причињене возилима страних регистарских ознака на територији Србије, као и за штете које су проузроковане возилима српских регистарских ознака на територијама неке од земаља чланица Система зелене карте. Желео бих да нагласим да српски биро заузима значајно место у систему, и да је његов рад, између осталог, интернационално препознат и чињеницом да председава групом од 12 бироа Југоисточне Европе, као и да је члан експертских радних тела Савета бироа. Овде бих посебно истакао приступање Србије тзв. Мултилатералном споразуму, чиме су српски возачи у свему изједначени са онима у Европској унији, односно нису у обавези да поседују зелени картон када својим возилом путују у неку од 33 земље Европског економског простора. Када говоримо о Гарантном фонду, желео бих да истакнем да је ово институција од изузетне важности. Гарантни фонд врши накнаду штета проузрокованих неосигураним, непознатим, као и возилима која су осигурана код друштава која су у стечају. У раду Гарантног фонда је у протеклих годину дана постигнут значајан напредак, пре свега у смислу ефикаснијег приступа и рационализације расположивог времена и ресурса. Веома сам поносан на чињеницу да је време обраде захтева вишеструкo скраћенo и да сада износи свега 10 дана. Када говоримо о унапређењу сарадње са међународним организацијима и асоцијацијама, извесно је да је у питању сегмент нашег рада са највећим помацима у протеклих годину дана, али ваља признати да је на том плану јако мало рађено у периоду који је претходио мом именовању. Овде бих пре свега споменуо наше учлањење у највећу и најважнију европску организацију „Insurance Europe“, чији смо пуноправни чланови од средине 2011. године.

Информациони центар Удружења је релативно нов пројекат. Можете ли нам рећи које је његово место у систему обавезног осигурања од аутоодговорности?
Информациони центар је „најмлађе“ јавно поверено овлашћење. У питању је јединствени систем пројектован за евиденцију података везаних за аутоодговорност и издавање полиса, чијим смо пуштањем у рад стали раме уз раме најразвијенијих европских земаља, а индустрији осигурања, грађанима и институцијама Републике Србије на располагање ставили моћан сервис који у значајној мери олакшава остваривање њихових права, односно олакшава пословање. Наша је намера да наставимо са улагањем у Информациони центар и развој нових апликација, како интерних у смислу подизања ефикасности рада Удружења, тако и оних чијом би применом корист имала најшира заједница. Један такав пројекат је управо у припреми, а ради се о апликацији за спречавање превара у осигурању чијом бисмо применом остварили значајне уштеде, битно редуковали број преварних радњи и позиционирали се као лидер у региону када је борба против превара у осигурању у питању.

Очигледно је да Удружење ставља значајан акценат на унапређење и развој професије осигурања. Које области из делатности осигурања сматрате за тренутно актуелне на српском тржишту осигурања и како у том смислу гледате на потребу едукације и развоја кадрова?
Ми смо сходно нашем плану и програму рада за 2012. годину значајно интензивирали активности на развоју животног осигурања и циљ нам је да на основу позитивних искустава развијених европских и светских држава додатно афирмишемо овај сегмент тржишта осигурања у Србији. У јулу месецу смо, тим поводом, у сарадњи са експертским тимом колега из Италије организовали прву од две планиране едукативне радионице на тему развоја колективног животног осигурања, где смо представили принципе на којима је заснована ова врста животног осигурања у свету. Што се процеса едукације тиче, у марту месецу смо организовали стручну радионицу на тему Solvency II директива, која је само прва у низу које планирамо. Тренинг у овој веома актуелној области за осигураваче су, на наше велико задовољство, први пут ван граница Европске уније водили стручњаци Европског удружења осигуравача и реосигуравача (Insurance Europe). Solvency II директиве представљају најзначајнију промену у области регулације тржишта осигурања од седамдесетих година прошлог века, са циљем веће заштите осигураника. Овај тренинг су, осим представника осигуравајућих друштава, пратили и стручњаци Народне банке Србије и Министарства финансија. Осигуравачима су већ добро познате наше стручне радионице на тему превара у осигурању које смо за потребе обуке кадрова из осигуравајућих друштава у више наврата организовали у сарадњи са Управом криминалистичке полиције – Службом за борбу против организованог криминала, Вишим јавним тужилаштвом – Одељењем за борбу против корупције и Управом за спречавање прања новца.

Споменули сте представљање индустрије осигурања пред државним органима и успостављање, како сте рекли, партнерских односа. У чему се огледа Ваш приступ овој проблематици?
Пре свега, успели смо да артикулишемо ставове осигуравајућих друштава и обезбедимо да наш наступ према државним органима буде заснован на принципу заједничког именитеља. Представили смо се као одговоран и квалификован саговорник, уз стално присутну тезу да је оно што у одређеном тренутку заступамо истовремено и на корист грађана и државе. Као пример, навео бих рад Удружења на обједињењу ставова индустрије и давању примедби и сугестија на Нацрт новог Закона о осигурању. Предност овако свеобухватно и квалитетно одрађеног ангажовања огледа се, пре свега, у томе што је предлагачу закона у великој мери олакшан рад, јер се на једном месту могу наћи предлози индустрије осигурања, дати у форми амандмана са одговарајућим сувислим образложењима. Нажалост, не можемо да овај пример добре сарадње и организације истакнемо и применимо на сваки случај измене регулативе. У последњих неколико месеци издваја се један битан догађај – индустрија осигурања не само да није консултована и саслушана, него није била ни обавештена о предлозима измене закона. Ради се првенствено о измени Закона о обавезном осигурању у саобраћају у децембру 2011. године, када је скоро преко ноћи осванула измена којом су сва друштва која обављају осигурање од аутоодговорности обавезана да издвајају пет одсто бруто премије на рачун Републичког фонда за здравствено осигурање. Не улазећи сада у правни аспект овакве одредбе, напоменимо само да је Удружење у име својих чланова затражило аутентично тумачење од Народне скупштине Републике Србије, а и да ћемо ових дана покренути Иницијативу за утврђивање уставности ове одредбе, јер је готово идентична одредба у Хрватској проглашена неуставном, а ускоро се исто очекује и у Словенији.

Како унапредити домаће тржиште неживотних осигурања, јер по свим релевантним показатељима заостајемо не само за развијеним тржиштима, него и за земљама у окружењу?
Као што је за животна осигурања неопходно да држава уведе стимулативне мере у виду пореских олакшица, тако је кључ раста неживотних осигурања у ширењу листе обавезних осигурања и субвенционисању премија за одређене врсте осигурања за које држава утврди да постоји интерес шире друштвене заједнице. Ово се посебно односи на стратешки важне привредне гране, које би могле да услове развој српске економије. Обавезна осигурања су у развијеним европским државама законом утврђена и на десетине их је.

Да ли то значи да би требало проширити листу обавезних осигурања? Ако је то Ваш предлог, у којим областима је то потребно урадити?
Код нас би обавезна осигурања требало проширити на пољопривреду и увести, на пример, обавезно осигурање од природних катастрофа. Показало се да смо имали позитивне ефекте код увођења субвенционисања премије за условна обавезна осигурања. Ту конкретно мислим на пољопривреду и мере за развој сточарства, тачније на одлуку државе да потпуно субвенционише премију осигурања за набавку стоке, под условом да је у питању регистровано пољопривредно газдинство. Због тога и сматрам да би сличан модел требало применити на целу пољопривреду. Неопходно је, за даљи развој пољопривредног осигурања, да регистрација газдинства буде услов за добијање субвенција, а да сама регистрација или њена обнова подразумева обавезно поседовање адекватне полисе осигурања приликом подношења захтева за добијање субвенције. Дакле, услов за субвенцију требало би да буде регистрација газдинства, с тим што би они који немају полису осигурања од прописаних ризика плаћали „пенал“. Ово је у највећој мери базирано на такозваном шпанском моделу, који би уз извесно поједностављење и прилагођавање био одговарајући за наше поднебље. Битно је да у Србији сви схвате да би држава требало да престане да из буџета исплаћује накнаду штете онима који нису осигурани. Накнада штете није социјална категорија, а ни много богатије државе од Србије немају буџете који могу да поднесу такве врсте издатака. Према томе, држава може и неопходно је да уведе разне врсте субвенција за склапање одређених облика осигурања, да стимулише људе да се осигурају и обезбеди сигурност за грађане и привреднике, а тиме и за читаву друштвену заједницу. То је најбоље регулисати законом.

Возаче у Србији највише интересује да ли ће полиса обавезног осигурања поскупети. Ви сте као Удружење осигуравача Србије најављивали да ћете захтевати нове, више цене. Због чега?
Осигуравачи сматрају да постојећа цена полисе није довољна да покрије све трошкове, јер се из полисе не покривају само настале штете, како многи мисле. Наиме, 23 одсто од цене полисе иде на режијски додатак осигуравајућег друштва које обавља послове осигурања од аутоодговорности. Ту су сви трошкови које има компанија која продаје полису. До два одсто од укупног износа се издваја за превентиву, од чега 1,2 одсто обавезно иде за видео надзор над путевима и та средства се уплаћују на рачун МУП-а. То је обавеза која је уведена 2009. године, дакле после последњег поскупљења полисе. Преосталих око 75 одсто је техничка премија из које се покривају одштетни захтеви лица која су претрпела материјалну или нематеријалну штету. Међутим, из те техничке премије се издваја још пет одсто бруто премије осигурања од аутоодговорности за Фонд за здравствено осигурање. Поред тога, полиса је последњи пут поскупела августа 2008. године, а од тада је евро ојачао за око 50 одсто, из године у годину се осигуравачима повећава износ исплаћених штета због курса и инфлације, али и константног поскупљења увозних делова за аутомобиле; расту трошкови за исплату нематеријалне штете, јер су одлуком Владе Србије средства за исплату лицима која су претрпела повреде везана за курс евра, а исплаћују се у динарима. Не би требало заборавити ни податак да је у првој години примене бонус малус система 73,6 одсто возача платило јефтинију полису, зато што су им друштва зарачунала бонус, а да је малус зарачунат за 1,3 одсто возача (преосталих 25,1 одсто су новорегистрована возила којима није обрачунат ни бонус, ни малус). Другим речима, укупан износ обрачунатог малуса не може да надокнади износ који осигуравачи умањују приликом зарачунавања бонуса. Све то представља аргументе који иду у прилог поскупљењу полисе, а анализе које раде наше стручне службе ће показати колико би то поскупљење требало да буде. Не би требало заборавити ни податак да је цена осигурања у Србији убедљиво најнижа у региону. Примера ради, полиса за нов аутомобил, без било каквих бонуса, од 55 до 66 КW у Србији је око 80 евра, у Македонији 110, у Црној Гори 150 евра, док је у Хрватској, такође за нов аутомобил те категорије, око 500 евра.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *