Promena Ustava – Udar na „crvenu liniju ispod koje se ne sme ići“

Najnoviji pritisak Zapada na Srbiju oko „normalizacije odnosa sa Kosovom“ podrazumeva otklanjanje svih prepreka –  jedna od njih je Ustav i njegova preambula o južnoj srpskoj pokrajini

Odjednom i bez najave pokrenuta je medijska i „ekspertska“ priča o promeni Ustava Srbije koji je kako pamtimo donesen i potvrđen u Skupštini i na referendumu pre šest godina. Argumenti koji se govore upozoravaju kako je Ustav „neadekvatan“, ne zadovoljava „standarde ljudskih prava“ i slično, pa bi ga, kažu, trebalo „apgrejdovati“ – unaprediti adekvatnim promenama.
Ovom lobiranju pridružile su se sada i gej i autonomaški lobiji. Prvi su videli priliku da se ustavno određenje o pravu na okupljanje nekako pojača, pa u ustavnom tekstu budu naglašena i prava „seksualnih manjina“ da slobodno paradiraju glavnim gradom. Naravno da je besmislen argument gej lobija da je potrebno da Ustav garantuje slobodu bizarnog paradiranja.

[restrictedarea]

NAUM AUTONOMAŠA Drugi lobi – autonomaški ima ozbiljniji problem. Naime iako je od momenta njegovog usvajanja jasno da se statutom Vojvodine krši Ustav, Ustavni sud je smogao snage da izrekne takvu presudu tek kad je sa vlasti otišao DS koji je i doneo nakaradno i štetočinsko rešenje položaja pokrajine u državnom ustrojstvu zemlje. Uspostavljeno je „čudno“ stanje – imamo rešenje Ustavnog suda koje ignorišu pokrajinski organi predvođeni Pajtićem, a sa druge strane ni centralna vlast nema jasnu ideju šta da čini povodom ovog pitanja. Na taj način dobili smo otvorenu neustavnost zakona kojim se regulišu ingerencije pokrajine, ali i istovremeno i pat poziciju između dva nivoa vlasti. Pokrajinska vlast autonomaša, kao i gej lobi imaju jaku zaleđinu u EU, pa preko nje vrše pritisak na Vladu Srbije da se odustane od primene odluke Ustavnog suda. EU preko autonomaške vlasti u pokrajini vrši pritisak na centralnu vlast u Beogradu.
Da je vrag odneo šalu pokazuju i izjave o Srbiji bivšeg nastavnika ONO i DSZ, a sada oficijelnog doušnika evropske birokratije u kojima on traži promenu Ustava u Srbiji. On se zalaže da vojvođansko pitanje bude otvoreno „dok god Vojvodina ne dobije „odgovarajuću autonomiju“. To bi opet bila „Vojvodina republika“ za koju se zalažu ekstremni autonomaši predvođeni Čankom. U skladu sa tom idejom, Pastor je otišao u Brisel da se žali na Vladu Srbije i na Ustavni sud koji je doneo odluku da je Statut neustavan. File im je dao podršku, a Srbiji poručio da će pratiti kako će uticati odluke Ustavnog suda na funkcionisanje pokrajinske vlasti. Ovo u prevodu znači – čik ako smete da sprovedete odluku Ustavnog suda. No, to za autonomaške vođe nije dovoljno – svesni da Statut jeste u koliziji sa Ustavom, razumeju da se i pored podrške iz Brisela i Vašingtona nekakvo rešenje mora naći. Naime, ili će se Statut upodobiti Ustavu (što bi bilo normalno), ili će se pak promeniti Ustav – da bi bio usklađen sa autonomaškim Statutom. Stoga – da bi sakrili zločin neustavnosti, oni kao da veruju da je potrebno da se ubije svedok zločina – Ustav. Njihov lobi nastoji da po svaku cenu dođe do promene Ustava u kojoj bi se legalizovala otmica autonomije, a potom nastojalo da se ona proširi do „republike“.

SVE ZARAD PREAMBULE Da se puca na Vojvodinu, ali da se gađa i Kosovo svedoči Kacin koji govori o potrebi promene Ustava zarad izbacivanja preambule o Kosovu. Kao izvestilac Evropskog parlamenta Kacin sigurno govori u ime nekih krugova iz EU ili „barem“ u ime onih iz Vašingtona. Tako nam oni preko Kacina poručuju šta je suština zahteva za promenama Ustava – preambula u kojoj se govori o statusu Kosova u okviru Srbije. Ona nije klasični ustavni član koji je „zakucan“, ali jeste neka vrsta ustavne deklaracije koja politički i moralno obavezuju sve one koji su sada (ili će biti) na čelu Srbije.
Tek tad postaje i jasnije zašto je upravo ovaj momenat – šest godina posle – izabran za kampanju za promenu Ustava. Kontekst velikih pritisaka na Srbiju da prihvati, pa i prizna secesiju Kosova je izuzetno ojačan ove godine, i iz meseca u mesec jača i posle formiranja nove vlade. Poseta anglosaksonskog ženskog para koji kontroliše spoljne poslove Zapada je novi pritisak na Srbiju da se „odradi“ unapred zacrtani ostatak puta „normalizacije odnosa Srbije i Kosova“. Tu je potrebno otkloniti sve prepreke – a jedna od njih je i Ustav i njegova preambula o Kosovu koja jasno definiše „crvenu liniju ispod koje se ne sme ići“. Stoga je jasno što oni koji su na jaslama Brisela i Vašingtona odjednom počinju unisono da napadaju postojeći Ustav i da mu pronalaze nove mane i nedostatke.
Svakom ko imalo ima pojma o dešavanju na srpskoj političkoj i NVO sceni jasno vidi da je lansirana tema o promeni Ustava – uvezena iz inostranstva. Ozbiljne zemlje međutim ne menjaju Ustav tako lako, kako se promeni odnos snaga na političkoj sceni ili pak odnosi sa drugim državama. Amerikanci imaju svoj Ustav koji je napisan pre više od dva veka. Decenijama se vode polemike oko promene neke formulacije i retko dođe do dodavanja amandmana na postojeći Ustav. Današnji zagovornici demokratije i ustavnih promena bi nekako da izbace i narod iz odlučivanja u vezi sa ovim pitanjem. Interesantno je da su neki među njima i protiv direktnih predsedničkih izbora, jer misle da bi bilo bolje da narod ne bira predsednika zato što može da pogreši. To bi bilo rešenje koje bi omogućilo da onda i pored uvezenog Ustava možemo možda da dobijemo i uvezenog predsednika.

[/restrictedarea]