Девиза РТС-а је „Ваше право да знате све“ – изузев истине, поручује се у саопштењу чији је потписник Председништво СУБНОР-а Србије и које у целини објављујемо
РТС непрекидно избегава истину обавештавајући јавност да се СУБНОР противи снимању серије о „Равној гори“, што је пуна злоупотреба истине. Нисмо против снимања серије. Не мешамо се у уметничку слободу стварања, која је крајње злоупотребљена. Ми смо само против да РТС насилно отетом претплатом ту уметничку слободу самопрокламованих стваралаца плаћа нашим новцем. Нека они то раде на слободном тржишту, као свуда у свету, и снимају што им год падне на памет, али да потврду не траже у народном џепу. Одавно смо се о томе изјаснили, као ио ономе што ћемо ускоро учинити ако се настави финансирање серије средствима (нашим) РТС-а, док се не обустави њено финансирање и врате РТС-у добијена народна средства. СУБНОР се неће мешати у слободно уметничко стварање, па макар то била и серија „Равна гора“ или већ присутна идеја о серији „Окупација Београда 20. октобра 1944. године“.
СУБНОР жели да обавести јавност, што РТС стално изоставља из нашег реаговања, ко су Бајићеви и Тијанићеви историчари, шта је Институт за савремену историју Србије, који су кључни носиоци „историјске истине о НОБ и Ослободилачкој антифашистичкој борби народа у окупираној Србији“ и каква је веза Института са СПО. Опште је познато да су челници СПО идејни, политички и финансијски ментори те установе. Срамота је за српску историјску науку што је угледна институција постала експозитура минорне партије. Њихова истина је давно испричана улична прича потомака и поштовалаца српских сарадника са фашистичким окупаторима, у напору да рехабилитују њихово дело и учињене ратне злочине против свог народа. О томе смо хтели и желели да обавестимо јавност, што РТС полемишући са нама избегава. Од бројних листова, у кампањи рехабилитације српске сарадње са фашистичким окупаторима, истиче се „Блиц“, као верни помагач тог наума.
Свакодневно се на РТС-у појављују његови гласноговорници који објашњавају наводно неуком народу како је европски захтев да се јавном сервису морају обезбедити потребна средства, али без утицаја на трошење и на програм те медијске установе. Те две „ситнице“ препуштају се вољи клана и његовој интересној, идеолошкој и политичкој потреби и вољи. Светогрђе је утицати на програм оних који финансирају ту установу и контролисати слободу трошења средстава.
Не знамо, бар СУБНОР, да такав јавни сервис постоји у Европи. Можда то Тијанићи и Бајићи знају, али неће да нам кажу. А дотле та установа може бити прћија оних који јој у свом личном интересу узурпирају позицију и лију крокодилске сузе да све то раде у општенародном и друштвеном интересу, само су несхваћени од неразумног српског плебса.