Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић
Током посете Пекингу министра одбране Русије Сергеја Шојгуа разговарало се о уговору за испоруку Кини 48 ловаца Су-35БМ, за суму од четири милијарде долара, као и о системима земља-ваздух С-400
Само две недеље пошто га је председник Русије Владимир Путин поставио на одговорну дужност, нови министар одбране Сергеј Шојгу посетио је Кину – најзначајнијег политичког, економског и војног партнера Руске Федерације. Разлог његове посете, 21. и 22. новембра, није превише сакриван: две земље заједнички планирају осигурање безбедности у Азијско-пацифичком региону, после званичне промене америчке војне доктрине почетком ове године. Током прве посете Шојгуа Кини у својству министра одбране, на столу се нашао захтев Пекинга за приступом најмодернијим руским војним технологијама. Под одређеним условима, то одговара и Русији, из најмање два разлога. Кина се до сада показала као озбиљан купац руског наоружања, спреман да уложи милијарде долара, чиме доприноси развоју војноиндустријског комплекса Русије. И друго, снажнија кинеска армија представљаће већи изазов за Американце који не крију своје хегемонистичке планове, не само у региону Пацифика.
АМЕРИЧКА ДОКТРИНА Администрација председника Барака Обаме усвојила је нову војну доктрину САД-а почетком ове године. Њоме је предвиђено премештање фокуса војних интереса Вашингтона са Блиског истока на Азијско-пацифички регион, где је Кина главни противник САД-а. Како је најављено, Американци планирају да до 2020. пребаце у Азијско-пацифички регион више од 60 одсто својих војнопоморских снага. Садржину и детаље тог плана утицајни неоконзервативни дневник „Вашингтон тајмс“ објавио је још 11. новембра прошле године, о чему је „Печат“ тада и писао (бр. 193), под насловом „Амерички план за удар на Кину“. „Вашингтон тајмс“ је објавио да је Пентагон завршио израду плана припреме војних снага против Кине. Нови концепт предвиђа заједничке ударе Ратне морнарице, пешадије и авијације по регионима унутар кинеског копна, као и пресретање противсателитских ракета Пекинга и масовне сајбер-нападе на кинеске компјутерске системе. Том приликом, цитиран је и „високи извор из администрације Барака Обаме“ који је рекао да „Америка неће седети скрштених руку, већ ће преузети иницијативу“, односно да је реч о „значајном догађају који сигнализира о новом приступу према Кини, у стилу који је у доба Хладног рата практикован према Совјетком Савезу“.
Тада је саопштено да Америка планира израду новог бомбардера великог домета, заједничке операције подморница и „невидљиве“ стелт-авијације, и коришћење нове беспилотне летелице са дометом од 1.000 миља за наношење авио-удара. У Пентагону је формирано специјално Одељење за војно супротстављање Кини, где „експерти разрађују стратегију борбених дејстава у ваздуху и на мору“. Основе нове војне доктрине САД-а према Кини постављене су још 2005, када је усвојен стратешки документ Пентагона, под називом „Азија 2025“, у којем је изражена забринутост због кинеског продора у сфери најсавременијих војних технологија. Аналитичари Пентагона разматрали су пет могућих сценарија војног сукоба САД-а и Кине. Јер, до 2025. године, Пекинг може да упути војни изазов Вашингтону, а тада ће кинеска војноекономска моћ већ да надмаши америчку.
ПОДРШКА ИЗ МОСКВЕ Ови страхови Вашингтона сада су, посетом Шојгуа, добили још једну потврду. Јер, да би заштитила своје територијалне интересе (подсетимо се само летошње кризе са Јапаном око острва Сенкаку, која умало није прерасла у рат) и да би преузела од Американаца контролу над пловним путевима у западном Пацифику, Кини је неопходна снажна и напредна морнарица – како надводна, тако и подводна. У овом послу, Пекинг се обратио за помоћ Москви, између осталог и зато што је приступ западном оружју и технологији за Кину блокиран још од увођења санкција 1989. године. А како се показало, Русија је вољна да помогне…
Боравећи у јуну у Пекингу, у првој државној посети некој земљи после поновног избора за председника Русије, Путин је, говорећи о односима две државе, нагласио: „Важну улогу ми придајемо заједничкој иницијативи за учвршћивање безбедности у Азијско-пацифичком региону. У том контексту, наравно, ми ћемо подстицати односе између наших војних ресора“. И управо је Шојгу у Кини боравио како би учествовао на 17. заседању руско-кинеске мешовите Међувладине комисије за војнотехничку сарадњу. Шојгу је у Пекингу дочекан на највишем новоу: од одлазећег лидера Ху Ђинтаоа, преко заменика председника Централне војне комисије Кине Сју Чилана, па до колеге, министра одбране Лан Гуанлеја. Већ је и сам овај списак указивао да се радило о конкретизацији стратешких договора о војнотехнолошкој сарадњи.
Председник Ху Ђинтао истакао је да је недавни Конгрес КПК поставио задатак трансформисања Кине у поморску државу ради ширења „могућности експлоатације морских ресурса, заштите интереса Кине и морског права у Азијско-пацифичком региону“. Ови процеси су већ покренути, што је од изузетног значаја за Кину, која се одувек ослањала искључиво на копнене снаге, занемарујући развој Ратне морнарице. Први од три планирана кинеска носача авиона већ је поринут у воду, а на његовој палуби налазе се авиони израђени на основу модела руске компаније „Сухој“. Пекинг сада може да патролира у зонама територијалних спорова које, осим са Јапаном, има и са Филипинима, Вијетнамом и другим земљама у окружењу.
Ђинтао и Шојгу сагласили су се да је војна сарадња две државе достигла „незапамћен ниво“. То се поклапа са оценама аналитичара да се први пут појављује могућност реалног савезништва две земље, које су до сада увек склапале тактичке савезе по овом или оном питању. Управо неопходност обуздавања Америке у Азијско-пацифичком региону јесте питање које дубоко уједињује две земље. Први сигнали дати су још у априлу, када је Москва притекла у помоћ Пекингу и одржала заједно с њим војнопоморске вежбе у Жутом мору, управо у тренуцима када су САД и Филипини имали исте такве маневре у суседном Јужнокинеском мору. А два месеца касније, Русија и Кина одржале су и копнену вежбу „Мировна мисија 2012“, у оквиру Шангајске организације за сарадњу (ШОС), која се све више претвара у реалну војнополитичку алијансу, способну да упути изазов Западу.
Удео Кине у укупном прошлогодишњем руском извозу наоружања и војне опреме износи око 15 процената, односно две милијарде долара. А у 2012. Кина је купила од Русије хеликоптере Ми-171, као и авионске моторе АЛ-31Ф, за укупно 1,3 милијарде долара. Две земље већ су потписале уговор о испоруци хеликоптера Ми-131Е у наредне три године, за додатних 600 милиона долара. Важна тема Шојгуове посете јесте конкретизација планова за продају Кини 48 моћних ловаца Су-35БМ генерације 4++ (мада многи експерти тврде да је реч о машини која испуњава већину критеријума за авионе пете генерације), за суму од четири милијарде долара, што би био највећи војни уговор две земље у протеклој деценији. Међутим, Москва истиче услов – да се Пекинг обавеже да ову набавку неће искористити за копирање руских авиона, пре свега мотора и појединих електронских система. Јер, управо са овим елементима је Кини запело код производње сопствених авиона пете генерације, чији је већ други прототип извео пробни лет крајем октобра.
Руска забринутост је потпуно разумљива ако се има у виду да је Пекинг, користећи досадашње уговоре о испорукама руских авиона, већ прекопирао у потпуности моделе Су-27, Су-30 и МиГ-29. С обзиром на то да је Су-35 још увек најбољи авион који Русија серијски производи, Кремљ не жели да допусти Пекингу да за релативно мали новац добије комплетну најсавременију технологију. Услов, за који Москва тражи писмене гаранције, јесте да Кина може да производи сопствене авионе по руским нацртима, али да поједине виталне компоненте и даље производе компаније из Русије. Исто тако, Кина је заинтересована и за друге врхунске производе руске ваздухопловне и противваздушне технологије, као што је најновији транспортни авион Ил-76МД-90А или систем земља-ваздух С-400 „Тријумф“. У вези са испорукама С-400, смењени руски министар одбране Анатолиј Сердјуков је најављивао да се то не може десити пре 2017. године, али Шојгу је у Кину и путовао да би поново разговарао о овој теми.
Осим војне сфере, од посебног интереса за Русију и Кину је, наравно, и енергетика. Није искључено да Москва изађе у сусрет захтевима Пекинга којем су неопходне врхунске војне технологије, а да заузврат Кина (која такође има и огромне енергетске потребе) буде флексибилнија када је реч о ценама за руски природни гас, што је питање око којег се већ годинама ломе копља. У сваком случају, утисак је да Вашингтону није успело да привуче Москву на своју страну у ривалитету против Кине, што у будућности може скупо да га кошта. Заоштравајући годинама игру против Путина на свим пољима, Американци ће веома брзо да се суоче са чврстом руско-кинеском алијансом на Пацифику и у читавој Азији.