Очеви и деца

Тако вам је у Евроунији. Проблем Космета почне да решава са печатом, настави са фуснотом, па преко пилот пројекта стигне до бодљикаве жице, униформисаних цариника и полицајаца

Ни лудом теци, нити паметном остављај – саопштава вишевековно народно искуство, желећи да нам каже да је претерана брига за „будуће генерације и нашу децу“ у већини случајева само алиби за наш страх, слабост или неспособност доношења логичне одлуке. Уплашили смо се, а у страху су велике очи, и сад покушавамо да тако уплашени „коначно решимо“, то јест предамо или џабе уступимо оно што нам је остављено у наслеђе, а ми нисмо били у стању да сачувамо, а камоли обогатимо и предамо наследницима на даље управљање.

ПОНИЖАВАЊЕ РАЗУМА Наслеђе или баштина се могу поделити у две групе. Једна је индивидуална – наследство од биолошких предака; друга је колективна – наследство од матичног народа и времена у којем смо живели. Обе групе у наслеђе остављају материјална, биолошка и духовна добра. У принципу, наслеђе је нешто о чему прималац не одлучује. Наследство не можемо бирати. О томе одлучује оставилац. У томе се огледа и одговорност онога који наслеђе или баштину оставља.
Погађате, зашто речи о наследству, оставиоцима и наследницима. Ради се о Косову и Метохији и великој журби наших непријатеља да се држава Србија што пре, добровољно, одрекне дела сопствене територије у име не знам чега, то јест како „моћне“ вође тврде, у име „европске светле будућности“. Понижавање разума.
Одрастао сам, тако рећи провео живот, са паролом „о светлој будућности“ и знам шта се крије иза наведене шарене лаже. Зашто и садашња власт наставља путем старе, не умем да вам одговорим. Једноставно не знам. Знам да је сакривање иза „ наше деце“ у најмању руку нечасно, а да се чин предаје Космета правда жељом „да се проблем Косова коначно реши и не оставља незавршен посао нашој деци, односно потомцима“ јесте безобразлук. Не постоје коначна решења већ само привремена, а докле ће „коначно“ решење трајати зависи од снаге, жеље и интереса заинтересоване стране или страна. Зато не обавезујте наследнике. Водите рачуна да је међу младима највећи проценат, више од половине противника уласка у Европску унију. Неће млади да се „Евроунијате“ без обзира на све сладострасне приче (испричане за велике личне новце) џирло девојака и момака: Милица, Сузани и Божидара.

ШТА КАЖУ НАША ДЕЦА Млади су гласно старијима на власти и у опозицији поручили шта желе, односно шта не желе. Неће у Европску унију по сваку цену. За њих Евроунија има алтернативу. То каже младост. Кажу наша деца. Наша деца због којих наводно све гадости радимо, да њима не бисмо остављали незавршене послове, да их ослободимо проблема. Ми смо одлучили или се спремамо да одлучимо да „Косово никад нећемо признати“, али ћемо дозволити стварање граница у својој држави и све што са границом и царином иде, градићемо и аутопут од Приштине и Ниша, не би ли Шиптарима омогућили да што лакше путују у Европу. Аутопут од Београда до Чачка, Ужица, Краљева… не можемо да изградимо. Нема новца. Додуше ово се сад назива „пилот пројекат“. Тако вам је у Евроунији. Почне се са печатом, настави са фуснотом, па преко пилот пројекта стигне до бодљикаве жице, униформисаних цариника и полицајаца. Камера за надзор. Коме буде одобрена виза моћи ће да прође. Одакле нам право да верујемо да ће наше коначно решење одговарати нашим наследницима, када они сад јавно кажу да не желе да се одрекну Косова и Метохије. Зашто им сами везујемо руке уместо да им оставимо одрешене и слободне, па кад дође њихово време нека они одлучују шта ће урадити.
Господо, морате знати да је преко пола милиона захтева упућено нашим судовима за повратак наслеђене имовине. Међу њима има оних који поседују имовину на Космету. Такође међу захтевима има и оних чије је наслеђе у Београду, Чачку, Крагујевцу… Неки од њих би се одрекли Косова и Метохије, али не и сопственог наслеђа. Захвални су очевима и прецима који нису подлегли притиску ондашњих власти (а биле су суровије од данашњих) и по цену живота нису ставили потпис на папир којим се одричу имовине. Бринули су за своје децу.

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ИСТИНУ Чему данашња журба и шта се нуди Србији заузврат. Српски речено у понуди је мудо од лабуда, а по европски „условна кандидатура“. Ово је већ шизофренија, у коју народ мора да поверује. Молим предлагаче или њихове заступнике да одговоре на питање које гласи: Европски парламент ових дана усваја или ће усвојити буџет ЕУ за период од 2014. до 2020. године. У буџету нема помена о пријему нових држава. Ниједан евро није предвиђен. По којем поступку ће Србија бити примљена у друштво својих непријатеља? Парничном или ванпарничном?
Сад се тражи и промена Устава. Наводно да би се спречила крађа. Некад се деци говорило: Ко лаже тај и краде. Ко краде иде у затвор. Ко је у затвору има буве. То је имало ефекта. Ником тад није падало на памет да због крађа мења Устав. Устав се није помињао. Постојао је кривични закон. Или је можда нешто друго у питању. Косово и Метохија ми први падају на памет. Кад већ мењамо Устав због крађе, хајде да избацимо из преамбуле тај „проблематични“ део српске територије. Ако то урадимо, легализоваћемо пљачку над пљачкама, отимачину у мирно доба какву свет није видео. Да ли је то коначно решење и скидање терета млађем нараштају? Ко ће онда у затвор?
Време је да нам се каже истина. Шта се све од Србије тражи и ко тражи? Има ли или нема краја захтевима? Да ли ће се од Србије тражити да се одрекне Новака Ђоковића и његове фамилије или ће се од Новака тражити да се одрекне Србије? Или да неко од виђенијих и добро стојећих Срба за куртизану, швалерку по српски, узме грациозну леди Кети Ештон (што је, ипак, црвена линија, преко које се не прелази)? Карте се морају показати. То се тиче свих нас. Не заборавимо! Свако од нас је у овоземаљском животу у двострукој улози. На почетку наследник. На крају оставилац наслеђа. Водимо рачуна, јер свако од нас има душу. То је наука доказала.

 

Један коментар

  1. Pa ja mislim da je svakome jasno da je ovo odnarodovana vlast,nazovi vlast!Ovaj komentar Antonica treba vlast da procita!Citaocima Pecata je jasno kao dan sta se dogadja!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *