ОБЕЛЕЖЕН ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ „СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ“ – Првих дванаест деценија једног издавача

Пише Невенка Стојчевић

„Српска књижевна задруга“ (СКЗ), најстарија национална издавачка кућа, свечаном академијом у Народном позоришту у Београду обележила је 120 година постојања и рада. Прослави јубилеја присуствовали су Његова светост патријарх српски Иринеј и министар културе Братислав Петковић, као и бројне јавне личности и званице

Нико од оснивача СКЗ-а није рачунао на туђе снаге и помоћ, већ пре свега на сопствени рад и средства. И у економски тешком времену у којем живимо, ми немамо право на малодушност и клонуће, већ морамо да идемо путем који су нам зацртали оснивачи СКЗ-а, а то је ослањање на своје снаге.“
Обраћајући се окупљенима, који су у понедељак, 26. новембра, у препуној Великој сали Народног позоришта у Београду присуствовали обележавању значајног датума српског издаваштва, ове речи је изговорио републички министар културе Бранислав Петковић. Он је рекао и да је Србија овога времена земља дисконтинуитета, али да СКЗ и у таквој ситуацији пуних 120 година истрајава, следећи идеју и визију српске интелектуалне елите која ју је основала, као и да је СКЗ наше културно добро од посебног значаја, на чијим су се изузетним издањима школовале генерације српских научника и уметника.
Честитајући СКЗ-у велики јубилеј, присутнима се обратио и патријарх српски Иринеј.
„‚Српска књижевна задруга‘ преживела је све наше Сциле и Харибде, и све наше ратове, и због тога је укорењена у бити српског народа и окупља његове најумније главе. Она до данас објављује највреднија дела српске књижевности и науке на кристално чистом српском језику, писаном прекрасном ћирилицом, дајући велики допринос образовању и просвећивању српског народа“, поручио је патријарх и додао да је СКЗ српском народу данас потребнија више него икада пре, па макар живели и у најудаљенијим деловима света.
У име слављеника о путу који је ова национална установа прешла од тог историјског 29. априла 1892. године до данас говорио је секретар СКЗ-а проф. др Мило Ломпар
„У згради ондашње Српске краљевске академије окупили су се великани – Стојан Новаковић, Јован Јовановић Змај, Љубомир Ковачевић, Љубомир Стојановић, Милан Јовановић Батут и други. Они су били вођени идејом да оснују друштво које ће се систематски бавити књижевношћу и науком, и као породична задруга целом српском народу омогућити да се упозна са највреднијим делима српских великана, али и светских класика“, истакао је Ломпар.
У богатом уметничком програму, који је рађен према сценарију СКЗ-а и у режији Божидара Ђуровића, пажњу је привукао драмски приказ сусрета Тесле и Змаја. Своје стихове говорили су песници Матија Бећковић, Рајко Петров Ного, Милосав Тешић, а одабране делове поетских и прозних текстова српских класика казивали су глумци Љиљана Благојевић, Биљана Ђуровић, Срба Милин и Синиша Убовић. Део програма биле су и балетске и музичке нумере.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *