Обамавуд – други пут

Добар пример да је веза са забавном индустријом једна од битнијих карика у ланцу који неког политичара води до Беле куће, јесте овај најновији, Барака Обаме. Управо изабрани председник САД-а подржан је од рекордног броја звезда у историји америчких председничких кампања

Битка за место лидера најмоћније земље на свету је завршена. Барак Обама је добио и други мандат. Захваљујући коме? Њему? Тешко. Амерички гласачи су га оставили у Белој кући, али то не значи да је он био избор од срца Американаца, а још мање да су тај избор направили потпуно слободно. Утицај „скупоцених“ кампања на милионски изборни корпус је огроман. Врло често пресудан. Није отуда случајно да су кандидати за највише функције како у водећим америчким странкама, тако и за места у Сенату, па и за само председничко, до њих долазили уз помоћ добро подмазаних медијских кампања које су плаћали њихови добротвори, мецене, политички јатаци и славне личности.

СПРЕГА КОЈА ЖИВОТ ЗНАЧИ Да би се до новца оних који се и по цену живота од њега не растају дошло на време и у довољној количини политичари су за анимирање богатих присталица ангажовали најпопуларније особе у народу. Најчешће су то филмске и телевизијске звезде. Односно, шире, јунаци шоу-бизниса. Зато је та спрега између забавне индустрије и политичког естаблишмента одувек била изузетно значајна и снажна. Посебно су с врхом америчке администрације биле повезане холивудске звезде.

[restrictedarea]

Тако је и са актуелним америчким председником. Обама је и први мандат добио добрим делом захваљујући одушевљењу либералног Холивуда који је у њему видео човека од утицаја који ће не само подржати све њихове идеје и удовољити разним политичким и материјалним потребама, већ ће решити и бројне за њихова схватања горуће проблеме, као што је, рецимо, легализација геј бракова. И његова одговарајуће тамна боја коже била је веома битна за подршку по етничко-расним питањима увек на посебно позитиван начин наштелованом холивудском мњењу. И то што је Обама обећавао прекид ратова против којих се реторички, али једнако херојски стално упињу филмске и музичке звезде, као и пореске олакшице за холивудске богаташе, заштиту драгоцене забавне индустрије од пошасти сајбер-пиратерије, као и то што долази из табора демократа који традиционално имају бројнију подршку у Холивуду, омогућило је Обамину превагу на прилично уједначеним тасовима овогодишње ваге која је мерила гласове за улазак у Белу кућу. Поменуто финансирање кампања које су утицале на тежину ових тасова делом је обављено и уз посебан ангажман шоу-бизнис могула и звезда. Тако, рецимо, у овом другом Обамином нападу на председнички трон се посебно истакао холивудски суперстар Џорџ Клуни. И док је пресудно важну ролу у првом уласку у Белу кућу првог „афроамеричког“ политичара одиграла најмоћнија жена америчке телевизије икада, Опра Винфри, у њеном изостанку у непосредној подршци Обами у другом налету, њену улогу је преузео Клуни. Не само да га је непрестано јавно подржавао, већ је у одсудном моменту пред крај кампање организовао сакупљање средстава за Обамин тим и то у својој кући. Петнаест милиона долара које је прикупио од својих богатих и славних пријатеља су учинили много за покривање трошкова Баракове кампање, али је можда још значајнији допринос ове акције Клунија био управо тај да је јавност сазнала за његову подршку и акцију сакупљања добровољних прилога за „велику ствар“.

„ВЕОМА ПОСЕБНЕ ОСОБЕ“ Уз Клунија су у пакету страсне и верне подршке ишли и његови пријатељи Мет Дејмон, режисери Стивен Содерберг и Стивен Спилберг, продуцент и један од најмоћнијих људи у Холивуду, Харви Винштајн, Бред Пит, Роберт де Ниро, Ал Паћино, Мерил Стрип, Роберт Редфорд, Барбра Стрејсенд, Леонардо ди Каприо, Дени де Вито, Мартин Шин, Шерон Стоун, Сара Џесика Паркер (такође агилна прикупљачица чекова богаташа и популарних личности), Еди Марфи, Семјуел Џексон, Морган Фримен, Били Кристал, Џулија Робертс, Том Хенкс, Мајкл и Кирк Даглас… Насупрот овој холивудској сили у чијем је друштву још неколико десетина једнако славних и моћних „веома посебних особа“ нашла се тек неколицина холивудских звезда које су подржале Обаминог такмаца, републиканца Мита Ромнија – Клинт Иствуд, Силвестер Сталоне, Арнолд Шварценегер, Чак Норис, Том Селак су неки од њих. Занимљиво је, иначе, да и поред несклада у листи импозантних имена, подржавалаца председничких кандидата, Ромнијев тим је у кључним месецима уочи избора успео да прикупи далеко више новца (мада најмање од Холивуда и његових веза), око сто милиона долара према седамдесет пет колико је уплаћено на рачун Обамине кампање.
Отворена, материјална или само медијска подршка славних и богатих особа Холивуда председничким кандидатима није нова појава. Кроз историју је било много примера који су потврђивали жељу холивудских звезда и руководилаца студија да утичу на политику тако што ће употребити славу и богатство не би ли у Белу кућу убацили своје миљенике. Позната је, рецимо, велика наклоност чувеног Луиса Би Мејера, једног од оснивача и вишедеценијског лидера моћног студија „МГМ“, према републиканској странци и председнику Сједињених Држава Келвину Кулиџу. У време бурних шездесетих холивудски могул Лу Васерман, један од тада најмоћнијих људи филмске индустрије, подржао је Линдона Џонсона. Џон Ф. Кенеди је био миљеник Френка Синатре који је био толико одушевљен Кенедијем да је за његову кампању снимио рекламни џингл. Мада је далеко важније то што је Кенедију по неким изворима отворио врата најмоћнијих људи из сенке. Та љубав, додуше, није трајала дуго, пошто је Кенеди одмах по уласку у Белу кућу прекинуо све везе са Френкијем јер је овај имао „сумњиве“ пријатеље у америчком подземљу. Поборници теорије завере који сматрају да је Кенедија убила мафија, често су истицали и удео Синатре у смакнућу Кенедија. Ричарда Никсона је обожавао Елвис Присли који је од председника 1970. године тражио да га именује за специјалног федералног агента у борби против дроге. Никсон му је нешто касније дао почасну значку агента Бироа за наркотике назвавши рокенрол краља својим специјалним асистентом. Никсона је такође сасвим отворено и пуног срца подржао у то време веома популарни црнопути певач Семи Дејвис Џуниор који је био главна звезда на Никсоновој забави после његове номинације за други мандат. Глумац који је постао председник, Роналд Реган, имао је подршку колега који су, као и он, поштовали вредности „праве, конзервативне, Америке“: Чарлтона Хестона најпре, а одмах иза њега и славног рокера Нила Јанга. Занимљиво је да је Реган, као и Никсон у случају Прислија, добио свог „специјалног сарадника“ у славном музичару. Њему је са захтевом да постане „специјални борац за борбу против алкохолизма“ у кампањи коју је организовала Реганова администрација пришао Мајкл Џексон. Њих двојица су уз велику медијску помпу направили чувену серију фотографија на травњаку испред Беле куће 1984. године. Један од најприснијих пријатеља и присталица политике председника Клинтона био је Стивен Спилберг који је с њим играо голф и често током Клинтоновог мандата био на вечерама у Белој кући. На једној од њих, кажу, Спилберг је с пријатељима Дејвидом Гефеном и Џефријем Каценбергом основао чувени студио „Дримворкс“.

СЛЕДИ ВРАЋАЊЕ УСЛУГА Што се Обаме тиче, он је ипак далеко надмашио све своје претходнике када је реч о славним пријатељствима и холивудској подршци. Неке ће услуге, кажу, морати убрзо и да врати. Најпре оне забавној индустрији, пошто се очекује да америчка власт узме активно учешће у елиминацији сајбер-пирата, како називају људе који користе размену фајлова преко Интернета. Наредна година је зацртана за период бескомпромисне борбе и доласка до коначне победе у очувању профита забавне индустрије, па и по цену укидања једног степена слободе тренутно доступне корисницима „нета“. У тој борби пресудни допринос би требало да дође од стране Обамине администрације. Огроман плус у Обамином позитивном препознавању од највећег дела Холивуда и један од најважнијих тренутака у његовој председничкој кампањи ове јесени био је када је изјавио како је променио свој став о истополним браковима у Америци. Постао је нека врста новог геј хероја и ту ће ласкаву етикету ускоро морати да потврди и у пракси, јер се очекује да у што већем броју америчких држава постане законски могуће да се склапају бракови истог пола.

[/restrictedarea]