Mostovi bez ravnoteže

Za  „Pečat“  iz Budimpešte VLASTIMIR VUJIĆ

Dok najviši predstavnici Mađarske otvoreno saopštavaju spiskove svojih zahteva Srbiji – rukovodeći se, kako kažu, „isključivo našim nacionalnim interesima“ – vlasti u Beogradu amnestiraju mađarske fašiste iz Drugog svetskog rata, izjednačavajući (fašističko i antifašističko) nasleđe dva naroda

Posle vladavine duge skoro čitavu deceniju, Demokratska stranka i državni eks predsednik Boris Tadić ostavili su Srpskoj naprednoj stranci i Tomislavu Nikoliću, nažalost, preveliki deficit da bi zvanični Beograd u skorijoj budućnosti uspostavio bilo kakav paritetniji odnos sa Budimpeštom. I to na gotovo svim poljima! Zbog krajnje snishodljivosti, podaništva i kukavičluka prethodne partokratske vlade Mirka Cvetkovića, kojom je Tadić iz senke upravljao, Srbija će i u bilateralnim odnosima s Mađarskom još dugo biti u podređenom položaju i bez dovoljno autoriteta da se zaštiti od ucena koje će se s Košutovog trga „katapultirati“ kada god to Budimpešti bude odgovaralo.

PO(R)UKA VICEPREMIJERA Da Budimpešta prema Beogradu neće menjati ponašanje na koje je navikla u vreme Tadićevog režima, poručio je još 13. septembra u Subotici zamenik mađarskog premijera Žolt Šemjen. „Za nas Mađare najznačajniji je isključivo naš nacionalni interes! Naglašavam da mađarska vlada, mađarska država čvrsto stoje iza Ištvana Pastora i Nacionalnog saveta Mađara u Vojvodini, i od novoizabranog srbijanskog šefa države imperativno ćemo tražiti poklonjenje senima mađarskih žrtava u Vojvodini, izgradnju memorijalnog spomenika ubijenim i poginulim nevinim mađarskim žrtvama i – oslobađajuće presude grupi mađarskih mladića iz Temerina, koji su ranije osuđeni na višegodišnje vremenske zatvorske kazne zbog ubistva jednog Srbina. Od ponašanja Beograda prema ovim pitanjima zavisiće i stepen saradnje Mađarske sa Srbijom u oblasti ekonomije, kulture i evrointegracija“, rekao je tada Šemjen.

[restrictedarea] Tačno dva meseca kasnije, Tomislava Nikolića tako su u Parlamentu Mađarske i dočekali. Dan pre njegovog dolaska, 11. novembra, prethodila je za evropske prilike vrlo nekarakteristična pojava; tajni budimpeštanski susret, mimo bilo kakvog službenog protokola, Ištvana Pastora, predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (političara Srbije i dvojnog državljanina koji je pasoš matične zemlje dobio posle polaganja zakletve na vernost Mađarskoj, što je apsurd bez presedana), sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, koji su propratila dva protivrečna saopštenja. „Dobri vojnik Ištvan“ tom prilikom naizust je „raportirao“ svom političkom mentoru Orbanu „celokupne“ probleme mađarske narodnosti u Republici Srbiji, zatraživši pomoć Budimpešte u „osavremenjivanju centralističkog“ Ustava Srbije, koje bi omogućilo „evropske integracije vojvođanskih Mađara”, promenu pojedinih odredbi o ljudskim pravima, a naročito u pogledu autonomije Vojvodine (uzgred, od 1. januara 2012. u Mađarskoj je stupio na snagu novi Fidesov Ustav koji su Brisel i Berlin u celosti ocenili kao antidemokratski i antievropski, ali, pošto su osnovni zakoni u ingerenciji država članica EU, iz Belgije i Nemačke intervenisano je samo u dva slučaja – Zakona o Centralnoj banci Mađarske i Medijskog zakona).
U prvom saopštenju posle susreta Pastora i Orbana, objavljenom na vebsajtu mađarskog premijera, bilo je navedeno da su se sagovornici saglasili da takvi „incidenti“ moraju da se otklone kako bi se obezbedilo da Vojvodina ostane sastavni deo Srbije. Potom je, u ispravljenom saopštenju, takođe objavljenom na vebsajtu mađarskog premijera, rečeno da su se „sagovornici saglasili da takvi incidenti izazivaju zabrinutost, zato što mogu jačati isključenost regiona Vojvodine“ (formulacija sa potpuno istim značenjem samo rogobatno sročena).
„Nikakvi zategnuti odnosi ne postoje između Beograda i Novog Sada. U Srbiji svi zakoni moraju biti saglasni Ustavu države. Ako nešto nije u skladu sa Ustavom biće promenjeno da bude u skladu s njim, a autonomiju Vojvodine niko neće da ugrozi – ustavnu autonomiju Vojvodine! Ustav Srbije je nov i moderan, za njega su na referendumu glasali građani i on važi dok ne bude promenjen. Mi ćemo omogućiti Vojvodini da bude predstavljena u Briselu, samo na drugi način“, decidirano je podvukao Tomislav Nikolić brojnim mađarskim novinarima, koji su se interesovali za situaciju u severnoj pokrajini Republike Srbije posle nedavnih odluka USS koje se odnose na elemente autonomije Vojvodine.

Predsednik Nikolić drugog dana boravka u Mađarskoj, 13. novembra, posetio je jedinu i elitnu budimpeštansku Srpsku osnovnu školu i gimnaziju „Nikola Tesla“ (pred čiji glavni ulaz su mađarski neofašisti 23. oktobra ostavili veliki grafit s porukom „Odlazite u vašu Srbiju“, a pred tehnički ulaz – „Ostavite Mađare u Delvideku (Vojvodini) da nacionalno žive“). Čelnika svoje matice učenici škole dočekali su hlebom i solju, kulturno-umetničkim programom, pesmom i srpskim narodnim igrama, da bi kasnije s njim i razgovarali. Predsednik je sa žaljenjem konstatovao da danas u Mađarskoj živi drastično manje Srba nego u prošlosti (do pre samo nešto više od tri veka na istim ovim prostorima bilo ih je oko četvrt miliona, tačnije 248.000 hiljada, a danas, po popisu iz 2001. godine, tek 3.816). Profesorima Srpske škole „Nikola Tesla“ poručio je da je zadivljen njihovim nastojanjima da očuvaju srpski nacionalni identitet u Mađarskoj, ali i istakao da je posao nastavnika ne samo da grade patriotsku svest kod učenika, već pre svega da od njih naprave dobre i čestite ljude. „Učite decu rodoljublju, moraju da vole Srbiju, ali ne učite ih da mrze druge, već da u svakoj prilici budu sposobni da se argumentima brane od napada i da vole svoju tradiciju i istoriju“, rekao je Nikolić u razgovoru sa profesorima.Odlazeći iz škole, Tomislav Nikolić je u knjigu utisaka napisao:„Uzbuđen sam kao da sam na vrhu sveta. Ima Srbije gde god da krenem, ali ovde, u Budimpešti, ima je najviše. Hvala vam što i ovde čuvate našu milu Srbiju.“

OD HORTIJA DO ORBANA Čelnici dveju država, Tomislav Nikolić i Janoš Ader, najavili su da će se, najverovatnije na proleće, zajedno pokloniti i senima žrtava stradalih u Drugom svetskom ratu i istakli da pomno prate rad mešovite srpsko–mađarske komisije koja se bavi istraživanjem zločina nad civilnim stanovništvom između 1941. i 1948. godine u Vojvodini (do sada je srpski deo komisije evidentirao oko pet hiljada žrtava, bez obzira na nacionalnost).
Da ovde baš i nema pariteta među žrtvama, pokazuje nam već i nasleđe prošlog veka. Ustupanjem mađarskih vojnih baza i vazdušnog prostora NATO-u za zločinačko bombardovanje Srbije i Crne Gore od 24. marta do 10. juna 1999. godine (u kojoj je od vazdušnih udara poginulo 1.002 pripadnika srpske vojske i policije, više od 2.000 civila, među kojima i 90 dece, a oko 10.000 ljudi je ranjeno), Mađarska je i na samom kraju 20. veka ponovo postala (sa)učesnik u zločinu nad Srbima; prethodni talas mađarskih zločina započeo je 12. aprila 1941. godine, kada su fašisti Mikloša Hortija okupirali Bačku i pobili preko tri hiljade Srba, a nastavili ga 21, 22. i 23. januara 1942. u zloglasnoj Novosadskoj raciji i drugim zločinima u delovima Vojvodine koje su okupirali.
Sadašnji premijer Mađarske Viktor Orban, koji je svoju prvu vladu vodio od 1998. do 2002. godine, ostaće u kolektivnom pamćenju srpske nacije i po tome što je za vreme zlikovačke agresije NATO-a (čiji je Mađarska član od 8. jula 1997. godine) izjavljivao da mu je „izuzetno drago“ što se Mađarska „izvanredno ponašala“ tokom konflikta u SRJ, izdržala probu članstva u Alijansi ispunjavajući obaveze koje iz nje proističu, i što je učestvovala u jednom pravednom ratu koji je vođen za dobro manjina – albanske na Kosmetu i mađarske u Vojvodini! Viktor Orban, naravno, nikada nije bio sudski procesuiran zbog učešća u zločinu protiv stanovnika države sa kojom se njegova graniči, nijednom se do sada nije izvinio Srbima zbog toga što im je uradio, niti se ikada poklonio senima nevinih državljana Republike Srbije poginulih u vojnoj akciji (bez odobrenja Saveta bezbednosti UN), cinično nazvanoj „Milosrdni anđeo“, od bombi bačenih iz aviona koji su 78 dana doletali iz Mađarske…
U ovom, 21. veku, Mađarska je, u „paketu“ sa Hrvatskom, 19. marta 2008. godine bila 18. članica EU koja je priznala samoproklamovanu državnost srpskog Kosova i Metohije (dan ranije, za nagradu, Budimpešta je u Vašingtonu potpisala Deklaraciju o ukidanju američkih viza do 90 dana boravka u SAD-u za svoje državljane). Više od 200 mađarskih specijalaca u sastavu KFOR-a, 23. oktobra 2011. godine, u četiri časa posle ponoći, žestoko su napali glavnu barikadu Srba u Zupču na Kosmetu. U noćnom jurišu na Srbe otvorili su i vatru, ali neviđenom upornošću i hrabrošću Srbi su barikadu odbranili. „Idite kući, ovo je zaštićena zona, primenićemo kompletnu silu kojom raspolažemo“, čulo se sa razglasa, na srpskom sa mađarskim naglaskom. „Nemamo mi kud da idemo, ovde je naša kuća, ovde su naše porodice, sve što je naše, vi idite kući u Mađarsku“, odgovorila je okupljena masa Srba. Mađari su se posle sat vremena povukli, a prisutni zapevali „Bože pravde“.
Uprkos svemu tome, kada je aktuelni ministar spoljnih poslova Mađarske Janoš Martonji (istu je funkciju, inače, obavljao i u prvoj Orbanovoj vladi, i bio jedan od najvećih zagovornika NATO bombardovanja Srbije i Crne Gore) pripretio Beogradu opstruiranjem dobijanja statusa kandidata za članstvo Srbije u EU, u srpski Zakon o povraćaju imovine (restituciji) ugrađen je i prateći Zakon o rehabilitaciji (oprostu), kojim su vojvođanski Mađari, pripadnici fašističkih jedinica, amnestirani…

(Ne)ravnopravni partneri

U 2011. godini obim trgovinske razmene Srbije s Mađarskom iznosio je 914 miliona evra, od čega je srpski izvoz (sa stopom rasta od 8,9 odsto) bio 249 miliona evra, a srpski uvoz iz Mađarske (sa stopom rasta od 9,6 odsto) iznosio rekordnih 665 miliona evra! Dostignuti nivo razmene u prošloj godini svrstava Mađarsku na sedmo mesto srpske partnerske liste (a četvrto od zemalja EU, iza Italije, Nemačke i Rumunije).
Režim Borisa Tadića ostavio je novoj vlasti katastrofalnu neravnotežu u korist Mađarske, uz vrlo mali stepen pokrivenosti u poslednjoj deceniji, od svega 35 odsto. Struktura razmene je poražavajuća za Srbiju. Preko 47 odsto izvoza Mađarske u Srbiju čine preskupi energenti, dok su u srpskom uvozu u Mađarsku najzastupljenije jeftine sirovine i proizvodi za reprodukciju.
Što se tiče ukupnih mađarskih ulaganja u Republiku Srbiju u poslednjih 10 godina, ona iznose oko 250 miliona evra. Značajno ulaganje ostvareno je u bankarskom sektoru. OTP banka postala je vlasnik 75,1 odsto kapitala „Cepter banke“, 67 odsto „Kulske banke“ i 83 odsto „Niške banke“. U privatizacionom procesu Srbija je mađarskim kompanijama prodala pet preduzeća – ađansku „Obnovu“, zrenjaninsku „Slogu“, „Valjevo put“, beogradski „Rad“ (preduzeće metalnih proizvoda) i novobečejski „PK Sokolac“. U istom periodu mađarska kompanija MOL otvorila je 33 benzinske pumpe na teritoriji Srbije. „Masterplast grup“ je investirala u otvaranje Fabrike za proizvodnju polistirena (plastike) u Subotici, „Forneti“ je u istom gradu izgradila svoju najveću fabriku u regionu, a „Konti teh“ je kupio 70 odsto „Kolubare univerzal“.
Za isto to vreme, Srbija nije uspela da investira ni jedan jedini evro u Mađarskoj. Prva investicija, koja će se plasirati u tu zemlju, potpisana je nedavno u Beču. „Naftna industrija Srbije“ i austrijska kompanija RAG stavili su paraf na Sporazum o istraživanju nafte i gasa u južnom delu Mađarske. Cilj Sporazuma je da se udruže investicije i podele rizici u istraživanju energenata, a NIS-u će pripasti 50 odsto u budućoj proizvodnji u oblasti Kiškunhalaš, koja se nalazi nedaleko od Segedina. Vrednost geoloških istraživanja je oko 10 miliona evra koje će NIS uložiti u Mađarskoj, dok će dve kompanije u sam projekat zajedno investirati 100 miliona evra.

[/restrictedarea]

4 komentara

  1. ” Mostovi se grade/ pruzaju pouzdanje/ a kad padnu – strah i ocajanje..” ?!

  2. … previse ozbiljnosti od sve te umisljenosti ?! A sta je sa obicnim ‘svetom’, kako bi Jozef Nesit (Pelikan) odgovorio na neka pitanja :
    – Da li se svinje jos uvek kolju – krisom ?(!)
    – da li se jos uvek gaje – zute i kisele (al’ zato – madjarske) pomoranzde ?(!)
    … A – nema vise “Parka socijalisticke strave” ? Sada je to – “evropska” ??!
    – Pa, cemu onda taj silni entuzijazam ??!
    A sta ce i sloboda, kad za to uopste nema ‘navike ?! To je vise za one ‘lude’ Srbe, koji su je uvek iznova – skupo placali ( a nemaju para da cestito ‘nacifraju’ i urede kuce, ulice i gradove ?!) ?!
    – A sta su kazali pulinu, kada se ‘predstavio’ kao – ‘pudlica’ ???

  3. Na zahtevima koja dolaze sa vaše strane ne grade se dobrosusedski odnosi. Pogotovu ako su ultimativna. Idu čak dotle da se mogu nazvati, mešanje u unutrašnje poslove susedne države. O pristojnosti da se ne priča. Što se tiče podrške madjarskoj nacionalnoj manjini, nema potrebe da bude tako “čvrsta” jer ona je potpuno ravnopravna u svim sferama života sa srpskim narodom. Ne znam da li postoji reciprocitet s vaše strane, što se tiče Srpskog naroda kod vas i koliko ih je ostalo? I moraćete imati u vidu da je ova vlast mnogo dostojanstvenija od prethodne.

  4. Danica Mašić

    Treba otesati mnogo balvana da bi se sagradili porušeni mostovi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *