Лицемери без граница

Руке Бернара Кушнера и руке његових „Лекара без граница“, према неким тврдњама, јесу до рамена крваве. Све у послу стравичне трговине и вађења органа заробљеним Србима ишло је – и све је заташкано – преко његових и њихових линија

Косово је и даље у загрљају организованог криминала и поред великих свота новца које је инвестирала ЕУ у изградњу правосудних институција и успостављање правне државе, рекао је прошле недеље за недељник „Шпигл“ немачки полицајац који је био члан мисије ЕУЛЕКС-а: „У стварности ми ни издалека не знамо шта се овде дешава. С једне стране, град Урошевац важи за највећи центар трговине дрогом на Балкану, а с друге, ту се готово никада не заплени већа количина дроге. Требало би само погледати колико је нових бензинских пумпи и тржних центара где нико не купује. Очигледно је да све то служи пре свега за прање новца. Али нико од одговорних из ЕУЛЕКС-а не јавља истину у Брисел. Шаљу улепшане извештаје, да би задржали свој посао у иностраној мисији. Али то неће помоћи Косову“, закључио је он.
ЕУЛЕКС-у никада и није био циљ да помогне Косову – него да одмогне Србији!

ЦИНИЗАМ И БЕЗДУШЈЕ Број прогнаних Срба који су се вратили на своја огњишта је занемарљив, нико од злочинаца који су учествовали у терористичким нападима на Србе после доласка НАТО-а 1999. године до данас није ухапшен и осуђен, док за најмонструознији злочин шиптарске терористичке ОВК, а који се односи на вађење органа заробљеним Србима, постоје индиције да је истрага ЕУЛЕКС-а о том злочину добрим делом само „фингирана“, с очигледним циљем да је одуговлачењем времена учини ирелевантном. Без обзира на чврсте доказе са српске стране, па чак и на исказ заштићеног шиптарског сведока пред ТВ камерама, који је као војник ОВК учествовао у том стравичном злочину. Али, коме шиптарска пропаганда по налогу ЦИА, гради лажни идентитет, настојећи да га прикаже као „професионалног сведока“, који је, наводно, на Косову познат као ситан лопов, који је за време рата имао 16 година, са неуролошким сметњама од саобраћајне несреће. Који никад није био у ОВК, а поготово не у Албанији. И, наравно, који је добио новац од МУП-а Србије да лажно сведочи!?

[restrictedarea]

Међутим, рекао бих да лажно сведоче неке друге, много познатије фигуре…
„Никада нисам чуо о трговини органима када сам био на челу УМНИК-а! Никада! Никада! А ми смо имали 45.000 војника, укључујући и у Албанији, имали смо полицију… Никада нисам видео ту жуту или зелену, или љубичасту кућу“, рекао је бивши шеф УНМИК-а Бернар Кушнер крајем прошле недеље. „Али ми верујте, са медицинске тачке гледишта, да бисте испоручили јетру или бубрег у лошем стању би свакако можда било могуће, не знам, али технички посматрано, да транспортујете орган и да направите добру операцију је тешко. На Косову у то време, то је било немогуће“!
О чему овај човек говори? Какав је то цинизам и бездушје? Да ли је он лекар или касапин? Говори ли он о људским органима или свињским изнутрицама? Или он, заправо, не лаже, када тврди да у то време нису постојали услови за вршење таквих операција? Па и нису, јер „хирурзи“ ОВК који су вадили органе заробљеним Србима и нису вршили операције – они су клали људе на живо! Према неким, нажалост, тешко доказивим тврдњама, Кушнерове руке и руке његових „Лекара без граница“ су до рамена крваве. Преко његових линија све је ишло – и све је заташкано. Али, за све то никада није чуо Бернар Кушнер, бивши шеф УМНИК-а, доскорашњи француски министар иностраних послова и некадашњи члан „Лекара без граница“… тачније, „Лицемера без граница“… Зашто „лицемера“?

ГЛАДНИ ШАКАЛИ У БЕЛИМ МАНТИЛИМА Године 1999. Међународни савет „Лекара без граница“ једногласном одлуком искључио је из чланства грчки огранак те организације због „става и ангажовања грчких лекара на Косову“ током интервенције НАТО-а. Реч је о кажњавању грчких колега који су се у време поменуте „интервенције“, односно дивљачког бомбардовања Србије, дрзнули да на Космету помоћ пружају свим жртвама агресије, па, замислите – и Србима!?… Тако су Кушнерови „Лекари без граница“ (који су те године добили „Нобелову награду за мир“, као што су, чудне ли коинциденције, ове године то добиле и Уједињене нације) постали – „Лицемери без граница“! Тиме нису бацили само сенку на своје име и мисију, нити на критеријуме Нобеловог комитета (који је одавно у дубокој политичкој сенци САД-а), него на сам концепт рада Светске организације. Јер, њена прокламована девиза „помоћ сваком угроженом у свету, без обзира на расу, веру и националност“ постала је тако помоћ – само „политички подобним“ народима… „Све су животиње једнаке, само су неке једнакије од других!“
Стога, постаје веома објашњиво тотално одсуство „Лекара без граница“ за време убијања и сакаћења људи у нашој земљи током бомбардовања Србије 1999. године. Иако су пре тога, готово до прве бачене бомбе, Кушнерови „Лекари без граница“ или „Лекари света“ (чији је касније Кушнер постао један од оснивача, свеједно) као гладни шакали, уздуж и попреко крстарили Косовом и Метохијом, очајнички и безуспешно тражећи шиптарске жртве „српског терора“ и, наводне, масовне гробнице Шиптара. А нашли су (и безочно покушали да сакрију) српске жртве шиптарског терора и масовне гробнице – Срба!
Одговорни функционери ЕУЛЕКС-а који у Брисел шаљу лажне извештаје о „идиличном стању“ у јужној српској покрајини, као и Бернар Кушнер (који ништа није „ни видео, ни чуо“, док је био шеф УМНИК-а), као и његови „Лекари без граница“, који су селективно, према националној и верској припадности лечили људе на Космету, само су део једне те исте глобалне антисрпске екипе – „Лицемера без граница“!

[/restrictedarea]