Екс – краљ и његова луда

Пише АЛЕКСАНДАР ЂАЈА

Бивши председник Србије Борис Тадић и председник ЛДП-а, „драматург“ Чедомир Јовановић, данас су поново сели у исту кочију на путу за „своју“ светлу будућност

Председник Демократске странке Борис Тадић критиковао је пре десетак дана у Загребу (а, где би другде?), у интервјуу за хрватски „Вечерњи лист“, најновија иступања и изјаве председника и премијера Србије: „Посебно су опасне реченице премијера Дачића, од којих неке доводе у питање европску будућност Србије. Србија би могла пронаћи нову политичку дестинацију, то је оно што ме највише плаши“, рекао је Тадић. Обратите пажњу: „би могла пронаћи“ – изражавање у инфинитиву, што је карактеристично за хрватску варијанту српског језика – а не, српски: „могла би да пронађе…“ Али, то је с његове стране фер, јер тиме бивши председник Србије, заправо, помаже хрватским новинарима да његове речи не морају да преводе на хрватски „новоговор“, него да их само цитирају у „оригиналу“! Што се Срба тиче, они ће их, ваљда, разумети…

ПРОШЛОСТ И – ПРОШЛОСТ Нажалост, ми, Срби, такве Тадићеве речи, баш као и док је био шеф државе, не разумемо. Прво, не знам зашто г. Тадића још увек плаши било шта, када је он не само прошлост Србије, него и прошлост ДС-а. Ако некакав страх постоји, онда би требало да нам га изложи на разумљив начин, да бисмо га одбранили од „ноћних мора“. Овако, како да протумачимо његове речи:„Ако један народ дефинишете нацистичком политиком у Другом светском рату, онда кажете да су сви грађани тог народа, и сам тај народ, нацисти. Прво, знамо да не може народ бити злочинац, већ увек појединци. Па макар их било много, али то су појединци.“ Бивши председник Тадић такође је објаснио да се тиме терет оптужби пребацује и на српски народ, за злочине у Сребреници, Вуковару и другде, а и на хрватски и бошњачки народ због злочина које су починили припадници тог народа“… Шта је овим „писац хтео да каже“, остаће тајна и за пророчицу Питију!
Међутим, веома је препознатљив и прилично мучан тај синдром симплификације и изједначавања злочинаца и њихових жртава од стране бивших бољшевика (а, данас њихове „демократске деце“). А, посебно је с моралне тачке гледишта – аморално, када се о тзв. српским злочинима говори у постојбини усташа Анте Павелића, у земљи натопљеној јасеновачком крвљу – која никада није признала злочин усташког геноцида над Србима у Другом светском рату!

[restrictedarea] Шта рећи? Да ли је све то само питање интелигенције, патриотизма, осећања за меру, за простор, место и време, за истину и правду бившег председника Србије – или, нека врста „терања ината“ садашњој власти и наставак ароганције, која је претходила најпрљавијој кампањи у историји српског парламентаризма? Кампањи, коју су ДС и Борис Тадић водили против Томислава Николића и Српске напредне странке на мајским изборима у Србији ? Као да су очајнички настојали да се таквом ароганцијом заштите од неумитног обелодањивања чињенице, да су за собом оставили земљу са уништеном привредом, у којој је 500.000 људи остало без посла, са иностраним лихварским кредитима које су, као омчу око врата, затегли на више генерација српске деце унапред. Земљу Србију у којој је продато све што је вредело, новац од провизија нагуран у сопствене џепове, у којој се плац за изградњу вишеспратнице у најелитнијем делу Београда продаје министру одбране из ДС-а – по цени једног пашњака!

ОВЦА ВОДИ ВУКА И да би трагикомедија била комплетна, у рат против вољом народа изабране власти, али и самог народа, укључује се и Либерално демократска партија, на челу са својим председником, „драматургом“ Чедомиром Јовановићем, која, критикујући Српску напредну странку, указује да она „кампањом лажи и обрачуном са сваким ко политички другачије мисли, покушава да успостави тоталитарни режим, у којем ће бити прогоњени сви који се супротставе погрешној политици која се у земљи води“.
Замислите! Када Чедомир Јовановић, човек који је својевремено у фантомској операцији „Сабља“, посредно одговоран за хапшење 12.000 људи (од којих је осуђено мање од 20), критикује другога како жели да успостави тоталитарни режим – то је као да овца води вука на клање! Уместо што шаље бесмислене поруке домаћој јавности, Јовановићу би боље било да одговори због чега су наједном утихнуле све његове прозивке тајкуна, на који начин је напрасно после дружења са криминалцима из Шилерове постао врло богат човек (који редовно приватним авионом одлази на летовања у егзотичне крајеве и скија по Алпима), одакле му данас новац да купи предузеће „Фиделинка“, оно исто које је одвео готово у стечај, људе у Суботици оставио без посла, а целу „Фиделинку“ презадужио, да би и даље радио преко новоосноване „Фиделинка пекаре“ д.о.о.? Да објасни – како то да је само неколико дана после атентата на свог великог пријатеља и учитеља, премијера Зорана Ђинђића, у Влади Републике Србије формираној после тога, експресно аванзовао у потпредседника владе задуженог за европске интеграције и координацију реформи?
Бивши председник Србије Борис Тадић и председник ЛДП-а, „драматург“ Чедомир Јовановић, данас су поново сели у исту кочију на путу за „своју“ светлу будућност. Проблем је једино у томе што у Србији више ни коњи неће да их вуку на својим грбачама…!

[/restrictedarea]