Čekajući grešku  muslimana

Piše Jovo Bajić

Zoran Milošević  „Identitet Evrope – budućnost muslimana u Evropskoj uniji“,  „Institut za političke studije“, Beograd 2012.

Još jedna upozoravajuća knjiga o potencijalno za svet opasnom sukobu zapadne civilizacije i islama

Sukob zapadnoevropske civilizacije i islama već je počeo. Ali ovaj za sada tihi rat ne vodi se, kao što se to ranije očekivalo, negde na neutralnom terenu, recimo na Balkanu ili negde na islamskim prostorima. Taj rat sada tinja u samom srcu Evrope, u gradskim centrima u kojima je skoncentrisana sva zapadnoevropska politička, ekonomska i vojna moć. Muslimani su, dakle, ušli u Evropu, stvorili svoje zajednice u kojima žive po islamskim, šerijatskim zakonima sa uverenjem da će taj poredak nametnuti evropskim hrišćanskim starosedeocima. Samo u Briselu, administrativnom sedištu, nekoj vrsti prestonice Evropske unije, živi 300.000 muslimana koji žive načinom života koji su doneli iz svoje postojbine.
Istovremeno među Zapadnoevropljanima raste veliki otpor prema strancima, naročito muslimanskim doseljenicima. Može se očekivati da se, kad naprave neki „pogrešan korak“, ne u tako dalekoj budućnosti na muslimane izlije veliki gnev, kakav se svojevremeno u Španiji izlivao na Jevreje i muslimane, u Francuskoj na hugenote, u Nemačkoj na Jevreje, u Hrvatskoj na pravoslavne Srbe i Jevreje.
Na ove činjenice, gledano sa srpskog stanovišta, upozorava knjiga Zorana Miloševića „Identitet Evrope – budućnost muslimana u Evropskoj uniji“, koja se nedavno pojavila u izdanju „Instituta za političke studije“ iz Beograda. Dr Zoran Milošević je univerzitetski profesor, po užoj specijalnosti je sociolog religije. Već dve decenije, kao sociolog evroskeptik, bavi se religioznim i drugim političkim procesima, ne samo na Balkanu, nego je svoj vidokrug proširio na Evropu, Bliski istok, pa i Aziju. U žiži njegovih interesovanja je i postsovjetski prostor, a naročito Rusija.

[restrictedarea]

Kao stručnjak, politikolog analitičar poznat je i van naših prostora, naročito u Rusiji. Radove objavljuje u prestižnim stručnim časopisima kod nas, ali i u inostranstvu. I najnovija Miloševićeva knjiga „Identitet Evrope – budućnost muslimana u Evropskoj uniji“ napisana je na osnovu bogate stručne građe. Navodi oko sto bibliografskih jedinica na više svetskih jezika. Miloševićeva knjiga sastoji se iz tri celine, tri poglavlja: „Evropska unija i islam“, „Imperijalni napad na Bliski istok“, „Srbija, Zapad i islam“. Kroz ova tri poglavlja Milošević, oslanjajući se na viđenja uglednih zapadnih naučnika i politikologa, ukazuje na uzroke koji su doveli do tihog civilizacijskog rata na tlu Evrope. To je pre svega, kao što navodi italijanski geopolitičar Karlo Taračano, za svet opasni američko-britanski atlantizam, na kojem je rođena ideja o multikulturalizmu. Milošević navodi reči češkog predsednika Vaclava Klausa: „To je moderno levičarsko zlo, opasna pomodna ideologija. Na sreću, u njoj se pojavljuju pukotine. Dok Evropa i zapadni svet ne kažu da je ideologija multikulturalizma bila tragična greška, nećemo se pomeriti nikuda dalje“. Tvorci ideologije Novog svetskog poretka, upozorava Zoran Milošević, u svom projektu novog uređenja sveta pogrešili su mnogo puta. Jedna od tih grešaka je i multikulturalizam. Pogrešno se verovalo, kada su kapije Evrope širom otvorene muslimanima da se u nju naseljavaju, da će zapadnoevropska društva, koja su na višem ekonomskom i civilizacijskom nivou, lako svariti, obezličiti, pretopiti muslimanske došljake. Ne zna se tačan broj muslimana u Evropskoj uniji. Smatra se da ih je 2010. godine bilo 44 miliona i njihov broj se stalno uvećava, tako da se očekuje da će ih 2020. biti 52 miliona i činiće gotovo devet odsto ukupnog stanovništva.
U getima u zapadnoevropskim gradovima za njih je stvoren paralelni sistem školstva i sudstva. U muslimanskim školama u Nemačkoj, mladi muslimani rođeni u ovoj zemlji uče da je najvažniji zadatak svakog muslimana umreti za Alaha. Najradikalnije islamističke grupe odbijaju razgovor o bilo kakvom obliku parlamentarizma, stavljajući šerijat iznad svega. Nastojanja muslimana da svoj život u zemljama Evropske unije usklade sa muslimanskim pravom, kako podseća Milošević, već su urodila plodom. U mnogim zemljama Evropske unije, pored oficijelnog državnog evropskog pravnog sisetema, postoji šerijatsko sudstvo. Uporedo sa jačanjem islama, u Evropskoj uniji jača i otpor prema ovoj religiji koja pušta korene na evropskom kontinentu. Tako Zoran Milošević navodi reči vrlo uglednog ženevskog advokata Marka Bona: „Islamofobija ne samo da predstavlja pravo svakoga od nas, nego i obavezu“..
Zemlje Evropske unije, ukazuje Milošević, za sada su još u stanju zbunjenosti pred bujanjem islama ne samo u njihovom dvorištu, nego i njihovoj kući, i za sada nemaju odgovor na izazove koje im islam postavlja. U najširim slojevima starosedelačkog stanovništva zemalja Evropske unije, što navodi autor pozivajući se na neka istraživanja, širi se islamofobija. Tako je Centar za prognoziranje Salcburškog univerziteta obavio neka istraživanja o odnosu domorodačkog stanovništva i islamskih doseljenika, gde 53 odsto Austrijanaca smatra da će doći do sukoba sa doseljenicima, a 45 odsto anketiranih je uvereno da će sukob započeti hrišćani i muslimani.
Miloševićeva knjiga posebno je korisna za srpske političare i intelektualce koji su samim svojim položajem predodređeni da se zagledaju u budućnost i da pokušaju da se odrede prema događajima koji će neminovno nastupiti.

[/restrictedarea]