Budžet nema rešenje za ključne probleme srpske privrede

Razgovarala Natalija Panić

Predloženim zakonom o budžetu nije ostvaren neophodan diskontinuitet sa politikom prethodne vlade, naročito prema EU. I ovim budžetom je predviđeno da Srbija primenjuje SSP koji nanosi ogromnu štetu domaćoj privredi, posebno poljoprivredi

Sa dr Nenadom Popovićem, potpredsednikom Narodne skupštine Srbije i potpredsednikom Demokratske stranke Srbije razgovaramo o pitanjima i problemima čije rešavanje u ovom trenutku suštinski određuje budućnost, pa i sam opstanak Srbije kao države.

DSS je objavila proglas „Srbija je ugrožena“. Šta ste hteli time da postignete?
Zbog pogubnog puta u EU ugrožen je opstanak Srbije kao države. Doveden je u pitanje naš teritorijalni integritet, ustavni poredak, naše pravo da odlučujemo u svoje ime. Ovim proglasom želimo da ohrabrimo građane Srbije da ne pokleknu pred nasrtajima na njihovu istoriju i vrednosti koje su nasledili od svojih predaka. Ovo je trenutak kada bi trebalo da dignemo glas protiv rasparčavanja i ponižavanja Srbije, za njenu političku, moralnu i ekonomsku obnovu. Godinama je Srbija uslovljavana Haškim tribunalom, političkim sudom koji se ruga pravdi i nevinim žrtvama, a danas se uslovljava uspostavljanjem granice unutar same Srbije, odnosno između Srbije i Kosova. Srbija mora da kaže jasno i odlučno „ne“ politici uslovljavanja Evropske unije i da proglasi političku neutralnost. To je jedini način da zaustavimo političko i ekonomsko posrnuće naše zemlje.

Kako ocenujete predlog zakona o budžetu za 2013. godinu?
DSS smatra da predloženim zakonom o budžetu nije ostvaren neophodan diskontinuitet sa politikom prethodne vlade, naročito prema EU. I ovim budžetom je predviđeno da Srbija primenjuje SSP koji nanosi ogromnu štetu domaćoj privredi, posebno poljoprivredi. Ukidanjem carina za oko 40 odsto poljoprivrednih proizvoda iz zemalja EU stvorili su se uslovi da se na tržištu Srbije nađu proizvodi iz Evropske unije koji su višestruko subvencionisani. U Mađarskoj, Sloveniji i Poljskoj subvencije za poljoprivrednike su od 300 do 400 evra po hektaru, još od 2000. godine, a kod nas su sada oko 120 evra. Posebna opasnost čeka srpsku poljoprivredu od 01. januara 2014. godine kada stupa na snagu potpuna liberalizacija trgovine sa EU. Nova vlada je u određenoj meri napravila otklon od pogubne politike da EU nema alternativu, ali državna politika nažalost još uvek preteže ka Briselu. Kako drugačije da objasnimo činjenicu da Srbija i dalje primenjuje sankcije ka Belorusiji? Prošla vlada je zbog pridruženja zajedničkoj spoljnoj politici EU uvela sankcije Belorusiji. Ova zemlja zajedno sa Kazahstanom pripada Carinskoj uniji Ruske Federacije gde Srbija može slobodno da izvozi svoje proizvode bez carina. Umesto da gradimo ekonomske odnose sa Belorusijom, koja je uvek bila naš prijatelj, mi ovoj zemlji uvodimo sankcije kako bi se dodvorili Briselu. To je nastavak politike koju su građani na prošlim izborima poslali na smetlište istorije. Niko nema prava da tu politiku ponovo oživljava i daje joj legitimitet.

[restrictedarea]

Koje su vaše glavne primedbe na predloženi budžet?
Smatram da su planirani prihodi precenjeni jer su bazirani na nerealnim očekivanjima da ćemo imati veću privrednu aktivnost nego prošle godine. Cela Evropa se nalazi u recesiji, a Srbija nije izolovano ostrvo. S druge strane, teško je očekivati da će povećanje poreza, kao što su PDV i porez na dobit, doneti planirane prihode jer svako povećanje poreza prati pad tražnje i privredne aktivnosti. Čitava konstrukcija prihoda zasnovana je na prihodima iz jednog kvartala, a zna se da nisu svi kvartali isti. Vlada je i u ovom budžetu propustila priliku da izvrši neophodne reforme u oblastima zdravstva, obrazovanja i penzija, koje su najveći korisnici budžeta. Ako se ima u vidu stopa nezaposlenosti od blizu 30 odsto i stopa zaposlenosti koja je ubedljivo najniža u Evropi, kao i galopirajući proces osiromašenja stanovništva, jasno je da socijalna politika definisana budžetom, ni po ciljevima, ni po nivou sredstava, ne zadovoljava ni osnovne potrebe. Neophodno je dodatno izdvojiti najmanje 30 milijardi dinara za vođenje socijalne politike u skladu sa stvarnim potrebama. Ali ono što najviše zabrinjava jeste da u predloženom budžetu ne vidim rešenje za ključni problem srpske privrede – likvidnost.

Kako možemo da rešimo taj problem?
Neophodno je obezbediti više sredstava koja će biti uložena direktno u domaću privredu. Ta sredstva ne možemo da dobijemo iz EU koja se nalazi u najvećoj ekonomskoj krizi od svog postanka, već moramo da se okrenemo ekonomskim partnerima koji imaju ekonomski potencijal i interes da investiraju u Srbiji i koji jačanje ekonomske saradnje ne uslovljavaju nametanjem za Srbiju neprihvatljivih političkih uslova. U tom smislu pozdravljamo veće okretanje vlade Rusiji i Kini, sa kojima se vode pregovori o dobijanju povoljnih kredita koji će najvećim delom biti usmereni u razvoj privrede i infrastrukture. Kako bismo oporavili domaću privredu, sačuvali postojeća radna mesta i podstakli otvaranje novih, neophodno je da osnujemo tri nove institucije: Interventni fond za pomoć velikim privrednim sistemima, Razvojnu banku i Izvoznu banku. Uloga Interventnog fonda je da pomogne velikim privrednim sistemima koji su osnova za razvoj celokupne srpske privrede. Jedno radno mesto u velikom privrednom sistemu donosi do deset radnih mesta u sektoru male i srednje privrede. Druga institucija je Razvojna banka čija je uloga da omogući povoljne kredite za likvidnost za domaća preduzeća, sa rokom otplate od pet do deset godina i grejs periodom od namanje dve godine. Treća institucija je Izvozna banka koja bi trebalo da obezbedi finansijsku podršku i garancije za izvoz domaćih proizvoda na tržište Rusije.

Da li postoje neke grane privrede koje su nedovoljno podstaknute ovim budžetom?
Predlogom zakona o budžetu nije učinjen gotovo nikakav iskorak ka ekonomskom razvoju baziranom na savremenim tehnologijama i trendovima. Prema zvaničnim statistikama, Srbija je u prošloj godini izvezla softvera u vrednosti od 200 miliona dolara. „Majkrosoft“ je u Srbiji otvorio razvojni centar za softver za prepoznavanje ćiriličnog rukopisa namenjenog pre svega tržištu Rusije. Danas „Majkrosoft“ u razvojnom centru u Srbiji zapošljava 130 programera koji godišnje izvoze 10 miliona dolara softvera. Softverska rešenja i usluge koje se iz Srbije pružaju na teritoriji Rusije imaju status domaćeg proizvoda. To je prilika i za druge softverske kompanije da dođu u Srbiju, jer to za njih znači smanjenje operativnih troškova, dok za Srbiju to znači izvoz i otvaranje novih radnih mesta. Država mora organizovano da investira u obrazovanje i telekomunikacionu i Internet infrastrukturu na teritoriji cele Srbije, kao i da unapredi zakonsku regulativu koja definiše ovu oblast.

Na koji način bescarinski sporazum sa Rusijom može da pomogne Srbiji?
Srbija je jedina zemlja na svetu koja ima bescarinski sporazum sa Rusijom, Kazahstanom i Belorusijom. To je tržište od preko 200 miliona ljudi gde mi praktično sve naše proizvode možemo da izvozimo bez carina. Zahvaljući tome naši proizvodi su na ruskom tržištu u startu za 20 odsto jeftiniji od proizvoda iz EU. Ovaj sporazum je naša velika razvojna šansa u pogledu izvoza i zapošljavanja, ali isto tako i šansa za privlačenje stranih investicija u Srbiju. Sve više zapadnih kompanija dolazi u Srbiju upravo zbog ovog sporazuma, jer im on omogućava da budu konkurentniji sa cenom na velikom ruskom tržištu. Podsetiću vas da su briselski zvaničnici upozorili Srbiju da će morati da napusti ovaj sporazum ukoliko želi da nastavi dalje sa evropskim integracijama. To je još jedan razlog da proglasimo političku neutralnost i odustanemo od članstva u EU, jer time čuvamo ovaj sporazum i otvaramo sebi ekonomske perspektive kakve nema nijedna zemlja u Evropi.

Vlada je najavila da će predloženi zakon o rokovima plaćanja pospešiti stanje u privredi. Vi ste nedavno izrazili zabrinutost da će se dogoditi upravo suprotno.
Ovo je još jedan od mnogih primera gde se pod pritiskom EU donose zakoni koji su suprotni interesima domaće privrede. EU je izdala direktivu za sve njene članice da moraju da donesu ovaj zakon. Ali ako do danas to nisu učinile Hrvatska i Slovenija, ne vidim razlog da Srbija donosi ovakav zakon. Mi smo naglasili da će svaki zakon kojim se ostvaruje diskontinuitet sa štetnom politikom prošle vlade da Evropa nema alternativu, imati našu podršku, dok će svi oni zakoni koji favorizuju interese EU u odnosu na interese Srbije, kao što je slučaj sa ovim zakonom, naići na našu najoštriju osudu. Preduslov da predloženi zakon funkcioniše je da imamo privredni rast, odličnu likvidnost i efikasno pravosuđe. Ali situacija je potpuno drugačija, 80 hiljada preduzeća je blokirano, desetine hiljada preduzeća je ugašeno, hiljade ljudi svakodnevno ostaje bez posla. Vlada je ovim zakonom želela da poboljša likvidnost, međutim, on će dovesti do još veće nelikvidnosti.

Koje su vaše osnovne zamerke na ovaj zakon?
Nerealno je očekivati da će se plaćanja vršiti u rokovima koje nameće država kada poslodavci nemaju sredstava da isplate plate. Svaka grana privrede ima drugačije proizvodne cikluse i različite koeficijente obrta kapitala koje ovaj zakon ne uvažava već se donosi paušalno. Takođe, zakon ne obuhvata izmirenje ranijih obaveza države i javnih preduzeća prema privredi koja premašuju sumu od jedne milijarde evra. Bez izmirenja ovih obaveza ovaj zakon nema smisla, jer ne postoje sredstva koja će biti upumpana u privredu i koja će pokrenuti lanac međusobnog izmirivanja obaveza. Država je u ovom trenutku najveći generator nelikvidnosti. Privredi bi trebalo dozvoliti da samostalno reguliše sopstvene obaveze, a za disciplinu plaćanja i poštovanje ugovorenih obaveza moraju da budu zaduženi pravosudni organi. Kada govorimo o kaznenim odredbama ovog zakona, one idu isključivo u korist države, a ne poverioca, iako je poverilac taj koji trpi najveću štetu.

Kako ocenjujete predloženi zakon o javnim preduzećima?
DSS pozdravlja nameru vlade da se uvede red u javna preduzeća kako bi ona poslovala efikasnije. Međutim, najava restrukturizacije javnih preduzeća, koja je trebalo da bude primarni cilj, zamenjena je populističkim merama za sprovođenje „departizacije“. Nama su potrebni restrukturizacija i profesionalizacija javnih preduzeća kako bi veliki potencijal koji ona nesumnjivo poseduju bio stavljen u funkciju oporavka i razvoja čitave domaće privrede. Predlog da direktor JP ne može da bude član organa političke stranke je populistička mera koja neće doprineti da javna preduzeća rade bolje. Nelogično je da direktori javnih preduzeća ne mogu da budu članovi stranke, a da ih s druge strane kontrolišu nadzorni odbori koji su sastavljeni od članova stranaka. U poslednjem trenutku jedna politička partija iz vladajuće stranke je ucenila vladajuću koaliciju izlaskom iz vlade ukoliko u predlog zakona ne bude uvršćena odredba da „vlada u određenim slučajevima može imenovati direktora bez konkursa“. Time je ceo ovaj deo zakona obesmišljen.

Koji je vaš predlog za poboljšanje efikasnosti javnih preduzeća?
Demokratska stranka Srbije se zalaže za reformu javnog sektora privrede u tri faze koje obuhvataju restrukturiranje, korporatizaciju i privatizaciju. U prvoj fazi restrukturizacije neophodno je smanjiti izdvajanje sredstava za obavljanje sporednih i pratećih delatnosti, odnosno maksimalno racionalizovati poslovanje, a zatim realizovati aktivnosti spajanja ili razdvajanja pojedinih delova preduzeća kako bi se omogućila njihova privatizacija u skladu sa generalnom strategijom restrukturiranja. Češki Čez je sproveo reformu od devedesetih do danas kroz osamostaljivanje neenergetskih delatnosti i tako izolovao svoju ključnu delatnost – elektroenergetiku. Danas je promet Čeza veći od 35 milijardi evra, a polovinu od toga ostvaruje na stranim tržištima. Posle reorganizacije sledi faza finansijskog restrukturiranja, u kojoj bi trebalo da se reše pitanja alokacije kapitala, postojećih obaveza, kao i raspodele prihoda na izdvojene organizacione celine.

Šta podrazumeva sledeća faza korporatizacije?
Posle procene vrednosti, preduzeće bi trebalo da se pretvori u akcionarsko društvo. Korporatizacija nema posebnog značaja za unapređenje efikasnosti poslovanja ukoliko ubrzo ne usledi kotiranje akcija na berzi, ako javne korporacije ne počnu da posluju po ekonomskim principima, sa realnim cenama proizvoda i usluga, i ako se ne sprovede bar delimična privatizacija. Takve promene će neminovno dovesti i do profesionalizacije menadžmenta koji će biti nezavisan od državnog aparata i veće odgovornosti za rezultate na kojima će insistirati privatni vlasnik.

Treća faza se odnosi na privatizaciju javnih preduzeća, za koji modelu se tu zalaže DSS?
Skupština Srbije kao najviši organ države mora da donese odluku kojom bi strateški važna javna preduzeća trebalo da ostanu u većinskom državnom vlasništvu, koja mogu da se većinski privatizuju, kao i kod kojih država bi trebalo da zadrži mogućnost uticaja na strateški važne odluke kroz pravo veta ili „zlatne akcije“. U većinskom državnom vlasništvu trebalo bi da ostanu javna preduzeća koja obavljaju delatnosti koje imaju karakter prirodnog monopola, kada je uvođenje konkurencije neracionalno ili neizvodljivo zbog karaktera procesa pružanja usluge ili nezainteresovanosti ulagača. Ostala preduzeća ili njihovi delovi mogu da se privatizuju, ali samo u onoj meri u kojoj je obezbeđen uticaj tržišta na poslovanje preduzeća koja će poslovati u tom sektoru, što podrazumeva konkurenciju, odnosno poslovanje privatnih kompanija u javnom sektoru.

Da li će DSS podržati platformu za Kosovo predsednika Nikolića?
Nismo vodili bilo kakve razgovore o toj platformi, niti smo je videli. Ali ukoliko vlast pristane na to da se na osnovu briselskih sporazuma uspostavi granica sa Kosovom, onda nikakva platforma više nije potrebna. To bi značilo da je Srbija prihvatila Ahtisarijev plan koji vodi ka stvaranju nezavisnog Kosova. Razumem interes Zapada i Albanaca da se kosovsko pitanje reši što pre, ali ne razumem interes Srbije da učestvuje u tome, pogotovo kada su političke prilike takve da to pitanje ne može da bude rešeno u našu korist. Srbija bi trebalo da zamrzne kosovsko pitanje i da odbije da učestvuje u pregovorima o Kosovu pod patronatom Evropske unije koja je do sada radila isključivo protiv interesa Srbije. Pitanje Kosova moramo da vratimo u Savet bezbednosti UN gde imamo principijelnu podršku naših prijatelja Rusije i Kine.

Kako komentarišete presude Gotovini i Markaču? Da li očekuete da će i Haradinaj biti oslobođen u Hagu?
Oslobađajuća presuda za Gotovinu i Markača predstavlja ruganje pravdi i nevinim srpskim žrtvama. To je pravo lice haške pravde i pokazatelj odnosa zapadnih sila prema Srbiji. Haški tribunal je instrument politike koja ima za cilj da do kraja politički i moralno ponizi Srbiju. Jasno je da ista ruka upravlja Haškim tribunalom i otimanjem Kosovo od Srbije, i zato možemo da očekujemo da će i Haradinaj biti oslobođen. Srpski narod je uvek bio jedinstven kada je trpeo najveće nepravde i kada mu je bilo najteže. Uveren sam da će tako biti i ovog puta. Ova odluka će nas podstaći da se više okrenemo sebi i da konačno počnemo da radimo ono što je u našem, a ne u tuđem interesu. To je ideja političke neutralnosti koju je posejao DSS i koja dobija sve veću podršku građana.

DSS je javno istakla da želi promenu vlasti u Beogradu. Da li ste vodili o tome razgovore sa SNS-om?
Nismo vodili zvanične razgovore na tu temu, ali je DSS spreman da sa SNS-om formira novu vlast u Beogradu. Imamo dobre kadrove koji su sposobni da vrše tu odgovornu ulogu.

[/restrictedarea]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *