Сајбер партизани крећу у рат

Пише Владислав Панов

Неочекивано замашан број људи спремних да следе правац групе хакера названих Анонимни, постали су спонтано страх и трепет за владајућу капиталистичку елиту широм света. Њихове акције, као и сам покрет, од престрављених моћника етикетирани су као „анархистичка сајбер герила“, о којој иначе говори широм света актуелни документарац „Ми смо легија: прича о хактивистима“ Американца Брајана Непенбергера

Међу политички обојеним документарним филмовима који су тренутно актуелни, у овом моменту нема привлачнијег и за најшири круг гледалаца широм планете интригантнијег остварења од филма младог америчког документаристе Брајана Непенбергера „Ми смо легија: прича о хактивистима“. Утисак о необичној важности филма најбоље подржава значај који у сајбер и стварном свету има предмет његове приче.

СВЕТСКИ „БРОЈ ЈЕДАН“? Група хакера која је изборила простор у медијима под именом Анонимни, а о којима говори овај филм, проглашена је почетком ове године од чувеног магазина „Тајм“ за најутицајнију групу људи на свету. Да ли су они заиста најутицајнији? Овај филм, површно и намерно некохерентно, то не открива. Тај суд оставља гледаоцима, а причу о Анонимним хакерима активистима нуди у дајџест верзији, у којој су њени чланови представљени као храбри, увек сасвим добро на своје задатке фокусирани алтруисти. Опредељени да се непрестано боре против неправде, политичких силеџија и практично свих негативаца с обе стране закона које је могуће замислити. Они су, дакле, легија храбрих ратника с белим шеширима. А њихов и наш каубојски филм препун најгнуснијих негативаца са црним шеширима је позорница велике битке која се одвија у сајбер свету, али и те како производи последице у стварном животу. Мада, прецизније, Анонимни не носе шешире, већ такозване Гај Фокс маске (по лику чувеног завереника с почетка седамнаестог века који је покушао да дигне у ваздух Вестминстерску палату), популарисане пре неколико година у СФ-филму „В као Вендета“. Али, то је само део медијске игре. Људи, огроман, неочекивано замашан, број њих, спремни да следе правац Анонимних, стављајући на своја лица ту маску сасвим спонтано постали су страх и трепет за владајућу капиталистичку елиту широм света. Није зато чудно да су њихове акције, као и сам покрет, етикетирани од престрављених моћника као „анархистичка сајбер герила“.
Њима се дакако више допада опаска да су дигитални Робин Худови. Филм Брајана Непенбергера је већ дуго у свима познатој „активној продукцији без краја“. То подразумева да је филм током целе ове године, од своје прве верзије приказане на неким пробним пројекцијама, па до овде актуелне, за сада коначне, у више наврата мењан и допуњаван. Аутор тврди да ниједан посао, чак ни вишечасовне серије које је раније снимао, није захтевао тако много времена и стрпљења, посебно у постпродукцији, као што је то прича о Анонимним сајбер активистима.

[restrictedarea]

УДАР НА САЈЕНТОЛОГЕ Непенбергер је први део филма урадио документаристички поштено. Објаснио је феномен Анонимних, од његовог спонтаног и сасвим случајног настанка пре нешто мање од десет година, када су почели коментари блогера и хакера на разне теме и њихово коментарисање под псеудонимима Анонимни. Потом су убележили низ детињастих акција, као што је хакерисање неких тада популарних компјутерских игара, да би светску славу и потпуно за све неочекивани суперподстрек добили нападом на (до тог момента) недодирљиву Сајентолошку цркву (случај исмевања на „Ју тјубу“ процурелог спота у којем Том Круз велича ову секту). Анонимни су то ватрено крштење окончали трансформацијом у спонтани грађански покрет који се више никада неће бавити инфантилним хакерисањем игрица, већ све агресивнијим упливом у богати свет неправди које неко коначно мора да покуша да исправи.
Други важан моменат је „Арапско пролеће“ и револуције у Египту и Тунису које су добиле крила управо преко Интернета и твитовања Анонимних, посебно када су угрожени режими у очајању покушали да замраче своје побуњене поданике прекидом Интернета. Неизмерни понос Анонимних на успех у расветљавању тог силеџијског мрака и рушењу „недемократских режима“ видљив је и у овом филму, али, на срећу, није постао његов фокус и поента. Далеко од тога. Анонимни су заправо после израстања у озбиљан и утицајан политички покрет пронашли далеко више тема и повода за деловање на позорници западног, наводно демократског света. Борили су се против секти, силеџијства „демократских диктатура“, посебно капиталистичких олигархија оличених у моћним корпорацијама зарад чијих је интереса покорен читав свет. Рушили су чак и сајтове Пентагона, нападали сајтове који су промовисали дечију порнографију, масовним окупљањима на терену доводили до очајања америчке власти када су протестовали против банкара на Волстриту, али и успоставили обавештајну подлогу за чувену аферу са „Викиликсом“. Анонимни су се усудили и на борбене акције, дакако само преко Интернета, против мексичког нарко-картела, напали су власти Хонг Конга због идеолошки диригованог образовног система. Рушили су сајтове моћних организација које се баве производњом генетски модификоване хране, али, занимљиво, повели су и врло озбиљан рат против „Фејсбука“. Текућа је и њихова снажна акција против америчких власти и забавне индустрије које на све начине, углавном недемократске и противзаконите, настоје да стану на пут размени такозваних копирајт фајлова преко Интернета…
Кроз овај документаристички филмски покушај да се око модерне Легије бораца против разних неправди овог света све објасни и прикаже у што реалнијем и јаснијем светлу (што је, међутим, врло тешко и ту је филм ипак остао недоречен), истакло се тек неколико говорника који су наводни спонтани чланови-поборници-активисти у еволуцији Анонимних. Они ухваћени у настојањима да „убију шерифа“, проглашени криминалцима и чак терористима, па су и одговарали или их чекају могуће дуге затворске казне због хакерисања, појавили су се у филму не би ли скренули пажњу на силеџијско понашање власти, али и на „свој случај“, па је изостало опсежније појашњење сајбер партизана у чијим су редовима једно време били. Свеједно, они су ту и неће устукнути пред силом. Сада чак и када би хтели, више то не могу. Интернет свет је добио своје праве хероје. И не само да их сада има, већ њима успешно манипулише, и његова се виртуелна стварност и те како одражава у реалности. Интернет револуција изазива последице у стварном свету. А Анонимни, сваким даном све бројнији, воде ту револуцију. Сада чак и независно од својих жеља, страхова, идеја, мотива, националних или било којих других припадности. Лавина је кренула и само је питање времена када ће се потпуно превалити на улице неправди широм света, на којима су људи под маскама решили да кажу да им је доста свега.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *