Муслимани тајно гађали Сарајево

Муслиманске снаге у Сарајеву су током рата и такозване опсаде овог града имале добро утврђен и строго поверљив тајни артиљеријски положај за коју нису знали чак ни припадници Уједињених нација, из којег је највероватније отварана ватра за коју су касније оптуживане снаге босанских Срба. Ово, сензационално откриће, ускоро ће, у наставку суђења Радовану Караџићу које почиње 15. октобра, као један од првих сведока одбране, јавно изнети некадашњи мајор ирске војске и припадник војне посматрачке мисије УН за бившу Југославију (УНМО), Пол Конвеј.

Он је био у такозваном Тим Зулу, под командом потпуковника Харија Конингса из Холандије који је био стациониран у области Седреника у Сарајеву. “Вести” су имале увид у његов исказ који је Караџићевој одбрани дао крајем прошле године, а интересантан податак је да га претходно нико од истражитеља Трибунала није контактирао мада је један од активних сведока бројних догађаја у Сарајеву. У сведочењу, Конвеј детаљно објашњава све детаље везане за тајни положај муслиманске артиљерије који је, како тврди, открио сасвим случајно.

“Не могу да се сетим тачног датума када сам, патролирајући као официр за везу Главног штаба УНМО у Сарајеву, једног дана сам прошао поред борбеног положаја босанске армије, на стрмини брда на јужном крају Сарајева. Највероватније је то било током децембра 1995, или можда почетком јануара 1996. када је НАТО преузимао контролу над градом”.

Акустична брда и котлине Мајор Пол Конвеј тврди и да је акустика Сарајева таква да је врло често одбијање звука, те да је због тога “немогуће утврдити да ли је реч о одлазној или долазној ватри”. “Због брда и котлине неко може чути експлозију и неколико секунди пошто се она стварно догодила, док је неко други не би чуо уопште. Не могу да се сложим да неко са Осматрачке позиције 1 није могао да чује артиљеријску ватру да је она дошла с положаја босанских Срба. Ипак, о томе треба консултовати и балистичке стручњаке”, навео је овај мајор.

“Борбени положај био је добро утврђен и вероватно је ту стајао извесно време. Био је добро заштићен џаковима песка и одржаван, а код њега је било људи кад сам прилазио. Позицију сам уцртао на мапу, а налазила се на делу територије којом босанска армија није дозвољавала УНМО да патролира”.

“Према мом најбољем сећању, тамо је било најмање четири борбена положаја и сви су били усмерени према северу, односно према центру града Сарајева. Због специфичног положаја, с југа града је било јако тешко открити постојање овог положаја”, навео је у својој изјави овај мајор и додао да је и сам био веома изненађен открићем тајног артиљериског положаја”.

“Откриће борбеног положаја оставило је на мене дубок утисак јер нисам био свестан његовог постојања упркос чињеници да се налазио у зони одговорности Зулу тима, а и као официр за везу сам био упознат с многим фиксним распоредом борбених положаја”.

“Не сећам се ни да су други официри Зулу тима или штаба УНМО знали за постојање тог борбеног положаја, али претпостављам да је ова локација, ако је некоме и била позната онда су то биле јединице из Француске које су у близини имале свој положај”, наводи овај мајор који има и звање експерта за анализу кратера насталих као последица артиљеријске ватре и утврђивање звука одлазеће и долазеће артиљеријске ватре”.

Овај мајор ирске војске је и сведок другог инцидента на пијаци Маркале, 28. августа 1995. године о чему ће такође дати исказ у Хашком трибуналу. Његово сведочење по свему судећи значајно уздрмати оптужницу против некадашњег председника Републике Српске, Радована Караџића.

Акустична брда и котлине Мајор Пол Конвеј тврди и да је акустика Сарајева таква да је врло често одбијање звука, те да је због тога “немогуће утврдити да ли је реч о одлазној или долазној ватри”. “Због брда и котлине неко може чути експлозију и неколико секунди пошто се она стварно догодила, док је неко други не би чуо уопште. Не могу да се сложим да неко са Осматрачке позиције 1 није могао да чује артиљеријску ватру да је она дошла с положаја босанских Срба. Ипак, о томе треба консултовати и балистичке стручњаке”, навео је овај мајор.

 

 

 

 

 

 

 

 

Извор: Вести, “Фонд стратешке културе” (srb.fondsk.ru)