Лажни азиланти

Пише САША ФРАНЦИСТИ

Ко су азиланти, зашто подносе захтеве за азил, одакле потичу, и шта их привлачи ка европским земљама које нам у складу са трендом прилива азиланата уредно машу топузом реактивирања визног режима? Најзад, шта  се ту може, с пуним правом, назвати „подметањем чињеница“?

Јесен. Грађани Србије припремају зимницу, киселе купус, ваде прву туршију, спремају огрев и топлу гардеробу. Али не раде то сви. Они довитљивији пакују кофере, гланцају пасоше и увежбавају стандардне фразе на неколико европских језика. Јесен је и уобичајено доба када, наиме, у европским парламентима почиње да расте напетост пред сезонску најезду азиланата са свих страна света. У медијима у Србији наслови готово истоветни прошлогодишњим:„Безвизни режим у опасности“, „Следи поновно увођење виза“, „Србија без белог Шенгена“. Наслови нису без основа, јер неколико чланица ЕУ од прошле године ради на законима који ће земљама чланицама омогућити да суспендују безвизни режим по кратком поступку. Истовремено из европских престоница стижу све одлучнији и гласнији захтеви да Србија под хитно реши проблем лажних азиланата и смањи њихов број на разумну меру. У томе предњаче Немачка, Шведска, Холандија, Француска и Белгија као најчешће мете лажних азиланата и где су азиланти из Србије у самом врху по бројности.
Према подацима „Еуростата“, агенције Европске комисије за статистику, током 2010. године на подручју ЕУ, грађани Србије су поднели укупно 17.740 захтева за азил. Наредне године, 2011. после упозорења ЕУ и мера републичке Владе тај број је смањен на 13.980, што је смањење за 21,2 одсто. Према извештајима из првог квартала 2012. појављује се тенденција даљег пада броја лажних азиланата. За прва три месеца азил на подручју ЕУ затражило је 3.390 грађана Србије, од тога чак њих 1.980 у Немачкој, 610 у Шведској, 170 у Луксембургу и 660 у Швајцарској. Није потребно помињати да број одбијеница готово у потпуности одговара броју поднетих захтева за азил.
Ко су, дакле, азиланти, зашто подносе захтеве за азил, одакле потичу, и шта их привлачи ка поменутим земљама које нам у складу са трендом прилива азиланата уредно машу топузом реактивирања визног режима?

ОМИЉЕНЕ „ДЕСТИНАЦИЈЕ“ Кренимо редом. На врху листе пожељности за подношење захтева за азил доминира Немачка захваљујући својим повољним законима. Политика Савезне владе о странцима и азилантима заснива се на Закону о имиграцији који је донет 2005. године и који осим усклађености са Женевском конвенцијом проширује основе за давање азила ван дефиниције политичког прогона.
Процедура подношења захтева за азил је следећа: ако се странац декларише као тражилац азила у Немачкој, он ће бити упућен у најближи прихватни центар где ће бити смештен. Тамо предаје свој захтев огранку Савезне канцеларије која ће потом отворити досије тражиоца азила. Кроз обједињени систем одмах се може видети да ли се захтев подноси први пут или је било ранијих покушаја. Осим тога, тражиоцу азила се узимају отисци прстију и фотографише се. После тога азилант добија привремену боравишну дозволу до доношења одлуке о азилу. О томе да ли ће бити одобрен азил одлучује Савезна канцеларија после саслушања и истраге о оправданости захтева. Током боравка у Немачкој подносиоци захтева за азил имају право на помоћ у виду: смештаја, гардеробе, школовања, здравствене заштите, као и новчани део који је доскора износио око 120 евра по породици месечно, а последњим изменама Закона та накнада је изједначена са најнижом социјалном помоћи у Немачкој и износи око 420 евра. Уколико азиланти сами обезбеђују смештај и исхрану, новчана помоћ лако достигне и 1.100 евра.
Швајцарска је следећа на листи лажних азиланата. Процедуре подношења и обраде захтева за азил донекле су сличне као и у Немачкој, уз заједничку карактеристику да се сви захтеви пажљиво обрађују уз дуготрајну процедуру провере. Осим тога, уколико тражилац азила буде одбијен, и даље му остаје могућност подношења жалбе код Управног суда Швајцарске, што додатно продужава процедуру.
Готово истоветни услови су и у наредној земљи на листи, Шведској, с том разликом што азиланти бораве у затвореним прихватним центрима до доношења одлуке о азилу. За време боравка у прихватном центру обезбеђена им је правна помоћ приликом обликовања захтева за азил. Као и Немачка, Шведска је такође проширила листу довољних услова за добијање азила увођењем категорије „лица којима је потребна заштита“, што значи да азилант као разлог подношења захтева може навести прогон по више основа, као што је верски, полни итд. Процедуре решавања захтева су такође пажљиво осмишљене и дуготрајне.
Међутим, извесних измена у процедури у свим поменутим земљама ће бити. Шведска је већ увела нова правила која су ступила на снагу од 1. маја 2012. године и којима се мења процедура по пријему негативне одлуке о боравку или азилу. Поменути закон важи на читавој територији ЕУ, односно у свим земљама Шенгена. Суштина је да лажни азиланти добијају забрану повратка у земљу у којој је тражен азил и забрану уласка у било коју земљу Шенгена на пет година.

КО СУ ЛАЖНИ АЗИЛАНТИ? Република Србија, нити било која друга земља не може да добије податке о азилантима, јер би самим објављивањем тих података држава у којој је тражен азил испунила услове за аутоматску доделу азила. Немогуће је пронаћи ни податке о националној припадности, осим земље порекла. Дакле, преостаје да се ослонимо на статистику и податке које нуди „Еуростат“. Просечан тражилац азила у Европској унији је мушкарац, самац, стар између 18 и 34 године. Међутим, за азиланте из Србије то правило не важи. Највећу групу политичких азиланата из Србије чине деца старости од 0 до 13 година, односно 39,7 одсто свих поднетих захтева за азил, после њих долазе одрасли од 18 до 34 године са 29,9 одсто, те одрасли старости од 35 до 64 године са 22,4 одсто. Занимљиво је да азиланти са Косова готово у стопу прате тај тренд, како по броју азиланата, тако и по старосној структури. Од укупног броја захтева 31,3 одсто су деца од 0 до 13 година, а 41,7 одсто одрасли узраста од 18 до 34 године. Поменути подаци су на нивоу ЕУ. Очигледно, ради се о читавим породицама. Такође је интересантан податак о сезонском порасту броја лажних азиланата. Са доласком јесени повећава се број захтева и опада током пролећа и лета. Сасвим је извесно да су ти такозвани азиланти лавовским делом искључиво економски мигранти који искоришћавајући дуге процедуре и повољне услове боравка „прегрме“ зиму ни не очекујући одобравање азила. Чак и зараде који евро чекајући одлуку о депортацији. С обзиром на то да им у Немачкој није забрањено кретање ван азилантских центара аутоматски се отварају невероватне пословне могућности у које се може укључити читава породица.
Симптоматично је што највећи број лажних азиланата долази са југа Србије. Са једне стране било би логично да одатле крећу економски мигранти у потрази за послом, с обзиром на то да све поменуте земље Шенгена имају озбиљне потребе за различитим радним профилима, а које локално становништво традиционално избегава. И уместо класичног профила азиланта у ЕУ, профил „азиланта“ из Србије је: мушкарац и жена, старости од 18 до 34 године, са најмање двоје деце старости до 13 година, те баба и деда као морална подршка у тешко време боравка у топлим азилантским центрима, а према писању домаће и стране штампе, и према изјавама званичника, ромске или албанске националности.

ПРЕВЕНТИВА?

Европска унија упорно инсистира на контроли издавања пасоша и превентивном заустављању лажних азиланата на самој граници Србије. Међутим, по важећим законима, примена било које од те две мере представља кршење закона, уставних и људских права, јер тражење азила није кривично дело. ЕУ и земље Шенгена увелико имају разрађене и добро сређене базе података о лажним азилантима и одговарајуће процедуре помоћу којих би могле зауставити азиланте на првој шенгенској граници, међутим тај притисак „азиланата“ им је очигледно неопходан као средство политичког притиска којем је нехотице и Република Србија допринела. Пре свега широким тумачењем сопствених закона према којима сваки Албанац са КиМ има право на биометријски пасош и друга документа Републике Србије, што Албанци и користе. Стотине хиљада путних исправа уручено је Албанцима са КиМ, уз неколико корупционих афера када је откривена мрежа државних службеника који су Албанцима са КиМ продавали лажне крштенице, пријаве боравка и пасоше. Такође, ЕУ би проглашавањем земаља Балкана земљама сигурног порекла, аутоматски у складу са својим законодавствима драстично скратила процедуру обраде захтева за азил и самим тим одбила све потенцијалне азиланте са овог подручја. Али у том случају Запад би остао без још једне шаргарепе у агонији званој „придруживање ЕУ“.