Episkop bački dr Irinej: Srbija i položaj Srpske Pravoslavne Crkve u BJR Makedoniji

Integralni tekst miniintervjua datog g. Milenku Pešiću,  a objavljenog u dnevnom listu Politika  20. oktobra 2012, na strani 1 i 6, pod naslovom
Episkop Irinej: Nikolićev angažman  u rešavanju kanonskog spora legitiman 

Skopski mediji su – na svoj način, kao i uvek do sada – preneli, protumačili i prokomentarisali izjavu predsednika Srbije g. Tomislava Nikolića o crkvenom problemu u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, tačnije o privilegovanom statusu raskolničke crkvene organizacije u toj zemlji i statusu grubog državno-policijskog progona jedine kanonske i, kanonski uzev, jedine postojeće Pravoslavne Crkve na tom području – autonomne Ohridske Arhiepiskopije. Usput napominjem da, po ovom, za Crkvu bolnom pitanju, i naši, beogradski mediji olako, nedovoljno kritički, preuzimaju i dalje, svesno ili nesvesno, popularišu po pravilu jednostrane, a najčešće i neistinite, skopske vesti i komentare. Pritom, iz neobjašnjivih (ili ipak objašnjivih?) razloga, uporno za raskolničku crkvenu strukturu, koja sama sebe naziva Makedonskom Pravoslavnom Crkvom, koriste besmisleni eufemizam „kanonski nepriznata Crkva” umesto kratkog i tačnog „nekanonska Crkva” ili „nepriznata Crkva”, što je isto.

Posle ovih uvodnih napomena, koje smatram neophodnima za pravilno razumevanje mojih odgovora na Vaša pitanja, prelazim na stvar.

1. Da li izjava  gospodina Nikolića “ ja vam kažem da sve to mogu da završim…..“ znači nameru države, suprotno ustavnom načelu o razdvojenosti države i crkve da se meša u poslove SPC?

Ad 1.  Izjava g. Tomislava Nikolića ni u kom slučaju, po mom mišljenju, ne znači nameru ni Srbije kao države ni njega lično kao njenoga predsednika da se meša u unutrašnje poslove Crkve ili pak u rešavanje problema vezanih za njeno kanonsko ustrojstvo. Njegov angažman u ovoj stvari smatram legitimnim sa dva razloga.

Prvi je taj što je Arhiepiskop ohridski Jovan državljanin Srbije, osuđen i utamničen u drugoj zemlji, a Srbija je dužna, kao i svaka druga država, da pomaže svojim građanima u drugim zemljama, pogotovu kada se radi o njihovom stradanju zbog političkih, a ne krivičnih razloga, što je ovde dokazani slučaj, i to ne samo po mišljenju samog Predsednika, ili našeg Patrijarha, ili mene i svih ostalih episkopa Srpske Pravoslavne Crkve, nego i po mišljenju svih Pravoslavnih Crkava bez izuzetka, većine drugih hrišćanskih Crkava, međunarodnih hrišćanskih foruma i organizacija, najuglednijih organizacija za zaštitu ljudskih prava i sloboda, poput Amnesty International-a,  i mnogih političkih tela u Evropi i u svetu. Drugi pak razlog jeste taj što je ceo spor i stvoren grubom intervencijom državnih organa, dakle pritiskom spolja, a ne procesom unutar same Crkve (istoričar Veljko Đurić je objavio dokument, odluku nekadašnje jugoslovenske komunističke partije o osnivanju „Makedonske Pravoslavne Crkve”, a srpski komunisti su decenijama vršili nečuveni pritisak na Srpsku Crkvu da tu tvorevinu prizna), i nastavlja se direktnim učešćem i čak vodećom ulogom makedonske države i politike u daljem održavanju i podržavanju raskola. Primera bih mogao navesti toliko da bih zauzeo sve stranice ovog broja Politike, pa i više, ali ću navesti samo jedan: raskolnička vrhuška je najpre većinom glasova prihvatila Niški sporazum, plod mnogogodišnjih razgovora i zajedničkoga truda, a potom je od njega odustala usled političke intervencije.

Dakle, Predsednik Srbije, Vlada Srbije i, uopšte, Srbija kao država ima ne samo pravo nego i dužnost da se interesuje za politički i međudržavni aspekt problema, koji nesumnjivo postoji. Odvojenost Crkve i države ne znači da one ne mogu sarađivati u pitanjima u koja su obe, voljno ili nevoljno, uključene, s tim što država ne može iskoračiti iz svog domena i pokušati da utiče na unutrašnje crkvene procese i kanonske odluke niti pak Crkva može napustiti svoj duhovno-kanonski prostor i pokušati da formira ili normira državnu, nacionalnu ili bilo koju drugu politiku.

2. Da li je  Sveti Arhijerejski Sinod SPC  do sada tražio pomoć države da se ovaj kanonski spor napokon reši?

Ad 2. Niti Sveti Sinod niti bilo koji drugi crkveni organ nije tražio pomoć države u rešavanju ovoga problema ili bilo kojega kanonskoga spora. Jedino što Crkva od države očekuje i traži jeste mehanizam zaštite identiteta i slobode Srpske Pravoslavne Crkve, najpre u samoj Srbiji, zatim u regionu i, najzad, svugde gde ona pastirski dela i vrši kanonsku jurisdikciju, i to isključivo u okviru međunarodno važećih demokratskih standarda i po duhu i slovu obavezujućih međunarodnih konvencija, čiji potpisnici su i Srbija, i njen južni sused, i sve države u regionu, a kako ih ko poštuje i izvršuje, nije tajna ni za nas ni za mnoge druge u Evropi i u svetu.

Izvor: Informativna služba Srspske Pravoslavne Crkve