Čuvari semena i prljave igre GM kartela

Piše MARA KNEŽEVIĆ KERN

Koncerni već nadziru 67 odsto svetskog tržišta semena i čine sve da prošire i uvećaju pravo svog intelektualnog vlasništva. Njihov plan je jednostavan: prigrabiti što je više moguće od raznih sorti žitarica, voća i povrća, kako bi poljoprivrednici bili zavisni od cene koju oni odrede

Posle objavljivanja monumentalno značajne studije francuskih naučnika o štetnosti „Monsantovog“ genetski modifikovanog kukuruza, započela je najžešća globalna bitka protiv „Monsanta“, praćena kampanjom za donošenje „uredbe 37“, kojom bi se proizvođači i prodavci hrane zakonski obavezali na obeležavanje GM proizvoda. „Monsanto“, „Dupont“ i „Koka-Kola“ ulažu velika novčana sredstva u kampanju „protiv 37“, ne bi li sačuvali tajnu o sadržaju napitaka i hrane, uključujući i artikle sa naznakom „bio“.

UDARAC „MONSANTU“ Dokumentarni film američkih aktivista iz pokreta Organik Spais (organik-špijuni) sniman skrivenom kamerom u prodajnim objektima jednog od najvećih lanaca za prodaju organski gajene hrane Whole Foods, iznosi na videlo veliku prevaru u kojoj udruženi proizvođači i trgovci obmanjuju kupce oznakom za „biološki gajeno“, iako je utvrđeno da 30 odsto artikala sa oznakom „organik“ sadrži genetski modifikovane žitarice i povrće. Dodatni udarac „Monsantu“ zadala je najveća ruska organizacija za zaštitu potrošača, donoseći zabranu uvoza i uzgajanja GMO kukuruza u Rusiji.
Dobre vesti stižu i iz Francuske, u kojoj je konačno završen maratonski sudski proces vođen protiv mreže poljoprivrednika Kokopeli – čuvara semena starih sorti povrća, čije su aktivnosti zasmetale francuskoj korporaciji za proizvodnju semena Graines Baumax. U želji da se oslobode konkurencije i sačuvaju monopolske pozicije, oni su pokušali da delatnost Kokopelija proglase nezakonitim, kako bi uzgajivačima onemogućili pristup ovim sortama. Koncern Graines Baumax je optužio čuvare semena za „nezakonitu tržišnu utakmicu“, tražeći odštetu od 50.000 evra i zabranu poslovanja. Ovaj gest je utoliko nečasniji što se radi o nekomercijalnim sortama, nestalim sa tržišta zbog slabe tražnje, za koje „Bayer Krop“, „Monsanto“, „Dupont“ i „Singenta“ nisu bili zainteresovani, niti su ikad preduzeli mere da sprovedu skupu i neisplativu proceduru oko zaštite brenda.
U Francuskoj je politika dodvoravanja interesima koncerna dovela do nestanka preko 75 odsto varijeteta semena biljaka, starih preko 100 godina, kojima nije potreban nikakav hemijski tretman da bi opstale. Zbog neadekvatnih zakona čuvanje semena nije profitabilno, pa seme čuva država u frižiderima ili genetskim bankama, u kojima se semenski materijal zbog nedostatka sredstava degeneriše. Stoga samo nekoliko farmera i amaterskih udruženja čuva stare sorte, a mreža poljoprivrednika „Kokopeli“ ih povezuje i trenutno raspolaže sa više od 460 vrsta zvanično neregistrovanih biljaka. U 2007. godini, oni su distribuirali 550 sorti paradajza, 300 sorti paprike, 130 sorti salate, 150 vrsta bundeve i 50 sorti plavog patlidžana.

[restrictedarea]

Evropski sud pravde doneo je odluku da citirane smernice EU, na koje se poziva tužilac, ne sprečavaju seljake da uzgajaju šta žele. Naime, mnoge od tih vrsta voća i povrća seljaci već generacijama uzgajaju na svojim imanjima i prodaju plodove na pijacama, iako se niko nikad nije potrudio da pokrene skup i zahtevan postupak službenog priznavanja i upisa u katalog. Advokat „Kokopelija“ je istakao da praksa ograničavanja poljoprivrednika u izboru semena dovodi do smanjene genetske raznolikosti na evropskim poljima, ugrožavajući ljudsko pravo na izbor.
Koncerni već nadziru 67 odsto svetskog tržišta semena i čine sve što mogu da i nad ostalim plodovima steknu pravo intelektualnog vlasništva. Njihov plan je jednostavan: prigrabiti što je više moguće od raznih sorti žitarica, voća i povrća, kako bi poljoprivrednici bili zavisni od cene koju oni odrede i volje da im uopšte nešto prodaju. Vlasništvo nad semenom im daje mogućnost da sistemom ucene prisile uzgajivače da uz seme kupe i njihovo gnojivo, pesticide i herbicide. Iz udruženja malih poljoprivrednika Via kampesina upozoravaju da je „Monsanto“ na taj način prošle godine ostvario promet od gotovo 12 milijardi dolara, zahvaljujući činjenici da na cenu semena seljak mora da doplati pet puta više za ostalu „hemiju“ koju dobija u paketu.
Činjenica je da šuma komplikovanih propisa tera poljoprivrednike da idu linijom manjeg online casino otpora i kupuju seme nekog velikog koncerna, čiji je plod evidentiran i procedura regulisana, tako da proizvode mogu bez problema prodati veletrgovcima i distribuirati u lance samoposluga. Nerealno je oslanjati se na etiku uzgajivača, vođenih prvenstveno ekonomskim interesom, ali činjenica da su potrošači sve obrazovaniji i da sve više traže neprskane proizvode sa mirisom i ukusom, uz garanciju da se ne radi o genetski modifikovanoj hrani, može dovesti do značajnih promena u ponašanju proizvođača.

KRADLJIVCI I PRED NAŠIM VRATIMA Iako ohrabrujuća i neočekivana odluka Evropskog suda o oslobađanju „Kokopelija“, donesena uz argumente da „mnoge od takvih sorti već spadaju u vrste kojima preti izumiranje i koje imaju tipična lokalna obeležja, a smernice EU dozvoljavaju njihov uzgoj i prodaju, čak i bez sertifikata nadležnih službi“, unosi nadu u promene, drama Kokopeli-Gren Bomo se nastavlja.
Uporni i nadasve inventivni korporacijski pacovi nastavljaju da igraju na kartu „prava na intelektualnu svojinu“, preotimajući decenijama stican ugled nedovoljno zaštićenog brenda „Kokopeli“, da bi u svom katalogu za proleće 2012, kompanija „Graine Baumaux“ ponudila petnaest mešavina sorti paradajza, među kojima je jedan pod nazivom kokopeli (uz oznaku da su zaštitili brend). Ova sramna igra sa imenom drevnog božanstva plodnosti starih naroda izvedena je, prema izjavi Kokopelijevog advokata, „s namerom da naudi, što se prema uobičajenoj praksi smatra prevarom“. On ironično zaključuje da je moguće očekivati da će kompanija – posle preotimanja robne marke za seme i fitosanitarnog proizvoda – uskoro lansirati na tržište i pesticid kokopeli.
Neminovno je da će pohod na zemlje u razvoju dovesti kradljivce semena i pred naša vrata. Sem kukuruza i soje, na meti je najpoznatiji srpski brend – šljiva. Ukoliko se koncerni dokopaju ekskluzivnog prava na neku od naših registrovanih i neregistrovanih sorti, proizvođači će biti prisiljeni da se obrate novom „vlasniku“, uz sve prateće obaveze i sankcije pravnog sistema građenog na temeljima „evropskog puta“.
Lokalne igre u francuskom dvorištu predstavljaju samo bledi odraz globalnih igara, u koje je uključeno i rušenja vlada. Pozadina svrgavanja predsednika Paragvaja „hrišćanskog marksiste“ Fernanda Luga, srušenog zbog pokušaja da izvede agrarnu reformu u korist bezemljaša, uz zabranu uvoza „Monsantovih“ GM darova, može da posluži kao upozorenje pred izbore predsedniku Čavezu, da prepozna glavne igrače u neoliberalnom kazinu, sa zemljom kao glavnim zgoditkom. Paragvajski borac za ljudska prava Martin Almada, autor knjige „Paragvaj, zaboravljeni zatvor, zemlja u egzilu“, upozorava da se sličan proces odvija u Brazilu. Najmoćniji proizvođač soje u Paragvaju je „Braziguajan“, vlasništvo Trangila Favera, koji zahvaljujući dvojnom državljanstvu neometano vršlja po celom regionu. Almado je zabrinut za sudbinu Čavezovih reformi, s obzirom na to da je paragvajska oligarhija, po diktatu Vašingtona, blokirala ulaz Venecuele u asocijaciju Merkosur. Čavez je uspeo da povrati zemlji status punopravnog člana, ali se sa približavanjem izbora u Venecueli očekuju novi potezi ugroženih kompanija.

POROTNICI – PRVA LINIJA ODBRANE U knjizi „Alhemija savremene renesanse“, američki pisac i umetnik J.G.Vibers istražuje skrivenu istoriju napretka ljudskih prava i ulogu umetnosti u osvajanju slobode. Njega, pre svega, zanimaju forme pacifističkog otpora represiji i mejnstrim medijima, čije skrivene poruke otkrivaju socijalnu pozadinu zvanične politike. Vibers naglašava značajan doprinos umetnosti, filozofije i građanske neposlušnosti u akcijama civilnih pokreta za ljudska prava, a pažnju mu je privukla pravna pobeda malog poljoprivrednika Alvina Šlangena, uhapšenog pod optužbom da se bavio „nelegalnim delatnostima“ oko organizacije i distribucije hrane. Ovaj farmer je volonterski radio na međusobnom povezivanju proizvođača zdrave hrane i konzumenata, po principu grupa solidarne razmene, pomažući distribuciju nepasterizovanog mleka proizvedenog na amiškoj farmi. Ministarstvo poljoprivrede Minesote je pre dve godine izvelo ilegalnu raciju na Šlangenov posed, uhapsivši ga pod optužbom da krši jedan od besmislenih i nepravednih zakona, donesenih u interesu industrije za proizvodnju i preradu hrane. Iako je Šlangen tehnički zaista prekršio jedan stupidni zakonski akt, porota je donela oslobađajuću presudu. Ovo čudo se dogodio zahvaljujući FIJA aktivistima iz Minesote i njihovim volonterskim aktivnostima u edukaciji potencijalnih porotnika o pravu naroda da stavi „porotnički veto“ na loše zakone.
Vibers smatra da je ljudska kreativnost jedini put ka zaustavljanju nasilja i nedostatka saosećanja, preovlađujućeg u kulturi Zapada: „S obzirom na to da zakoni postaju sve invazivniji, a kazne za njihovo kršenje drakonske, u zatvoru se sve češće nalaze bezopasni, produktivni ljudi koji nikog ne ugrožavaju. Stoga porotnici predstavljaju prvu liniju otpora, kao što je to bilo u američkoj istoriji, kad su upravo oni doveli do ukidanja ropstva.“

[/restrictedarea]

2 komentara

  1. … naivni veruju, kako kapitalisti ‘vole’ konkurenciju ?! Onaj, koji moze da ostvari monopol, nece od toga odustati ?! Antihriste ljudi traze u nekim ‘strasilima’ , ali ovakvo nastojanje, da se Bozja Tvorevina “eliminise” ( “autorstvom” i “svojinom” do koje dolaze ubacivanjem par gena a prema propisima koje su sami, lukavo nametnuli ?!) jeste deo te “tajne bezakonja” ?! Nece im uspeti…

  2. Postovana, nekako su pocele da se ‘gomilaju’ vesti o ‘kemtrejlsima’ iznad Srbije ?! Valjalo bi postaviti pitanje vlastima ( koje kontrolisu vazdusnu plovidbu) o tome ?! Jer zloupotreba “slobodnog neba” – moze da bude razlog – istupanja iz jednog takvog, sustinski po Srbiju stetnog ugovora ?!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *