Бежи кишо с прозора!

Пише Васа Павковић

„Очистимо Србију“ – један је од слогана који је донедавни министар, а сада осумњичени у једној афери, ширио и распиривао на „брдовитом Балкану“. Све оно што се дешава по медијима око њега и у вези с њим, у призвуку тог „очистимо Србију“, добија десетак нових значења….

1 Време киша

Вероватно се нико више није обрадовао доласку праве јесени и киша од метеоролога, не само у Србији, него и у многим другим земљама које је ове године погодила суша. Они више неће морати, из недеље у недељу, да пишу лажне оптимистичке прогнозе, да би се умирио успаничени народ. Неће морати да обећавају кишу увек „крајем наредне недеље“ и увек „местимично“. Чаробна реч „местимично“, наиме, вероватно је најлукавији „метеорологизам“ који је икада смишљен и који је до доласка јесени покривао све, а у ствари ништа.

2 Ишчезнуће „прајда“

Један једини дан (или највише два!) беше довољно да „прајд“ и све у вези са њим нестане из српских медија. При томе не чуди што је он ишчезао са обзорја његових противника, него је просто невероватно како су га „заборавили“ и његови подстрекачи и протагонисти. Сад ће као „кртице“ из шпијунских романа „заспати“, а буђење нам следује негде пред крај лета 2013. када ће опет почети прича о „прајду“, „маршу“, „дискриминацији ЛБТ популације“, „уставним правима на окупљање“ – а то ће сместа активирати и њихове љуте противнике, заговорнике „породичних шетњи“ итд. И тако из године у годину, као у некој врсти ритуала… који погодује обема странама.

3 Дулић

„Очистимо Србију“ – један је од слогана који је донедавни министар, а сада осумњичени у једној аферу, ширио и распиривао на „брдовитом Балкану“. Све оно што се дешава по медијима око њега и у вези с њим, у призвуку тог „очистимо Србију“, добија десетак нових значења, која ће вам пасти на памет искључиво у зависности од стран(к)е којој припадате. Чак и најава да ће поступак бити спроведен „по кратком „ или „скраћеном“ поступку, садржи у себи снажне застрашујуће конотације. Можда никад као до сада, у „демократској историји“ нове Србије, није било важно да се утврди права истина.

[restrictedarea]

4 Ријалити и даље од њега

Комерцијалне телевизије су мало помало „навукле“ широке слојеве гледалаца на ријалити програме: у разне куће, фарме, салоне, дворове, теретане етц. А онда су кренуле у (де)еволуцију целог процеса, тако да данашњи ријалитији све мање јесу то, а све више „намештаљке“ са „натуршчицима“ који глуме брачне и љубавне преваре. Парови се пред очима милиона свађају због „папагаја“ или „хладног чаја“ – па их ад хок формиране пороте осуђују на 50.000 динара (или више или мање) добитка – зависно од расположења поротника. Брачни парови се у даљој регресији ријалитија обраћају детективима, који уходе невернике, и онда се пред очима „камера“ одигравају физички обрачуни, „псовачине“ пуне електро-пишталица итд. У даљој процесуалности ријалити токова ове намештаљке се претварају у „праве“ филмове, у којима од превара и обрта ни актери ни гледаоци не могу да се снађу. Посматрајући све те лакрдије – човек се једино пита – шта је следећи корак?

5 Антологија Старост

На позив Давида Албахарија и Срђана В. Тешина двадесетак српских писаца је написало приче са темом старости, коју је недавно објавио београдски Архипелаг. Неки од њих су на прагу старости – Албахари, Јовица Аћин, Жарко Радаковић… , други су почели да је „осећају у костима“, али још увек им је згодна приповедна тема, а не суштински доживљај – Љубица Арсић, Басара, Михајло Пантић, Јелена Ленголд…, док трећи, млади, бивају тек посматрачи туђих старости као Боривоје Адашевић, Енес Халиловић или Мића Вујичић. „Ценити старост. Провоцирати младост“, каже у писму – есеју Милица Мићић Димовска. Тешко да би се боље могао одредити смисао књижевног ангажмана (у мојим годинама!).

6 Брана Јовановић,
велики илустратор

На стрипској сцени се појава издавачке куће „Омнибус“ може посматрати и као моменат када су квалитетни, уметнички стрипови систематски ступили на овдашњу сцену. Иза целог пројекта стоји колекционар стрипова и издавач Живојин Тамбурић, који кроз неколико библиотека доводи међу релативно малу публику вредна дела девете уметности. У тај низ спада и појава издања о Брани Јовановићу, најбољем београдском новинском илустратору у другој половини прошлог века. За едицију „Никад робом“ Јовановић је у другој половини 60-их нацртао и три стрип свеске, две о Другом српском устанку, а једну о Првом светском рату. Монографија о којој говоримо, предочава та три сјајна остварења на стотинак страна, а онда на 60-ак читамо осврт Слободана Ивкова на стрипове великог уметника илустрације. Одавно нисам прочитао ненаклоњенији текст у неком нашем стрип издању. Човек се пита: зашто је писац поговора уопште узео да пише о три стрипа ако му се ниједан не допада. А кад читалац види да говорећи о стрипу „Кад митраљез умукне“ поговорник нигде не помиње три свеске које претходе Јовановићевој, и које су с њом у вези (нацртао их је Радивој Богићевић) – неке ствари му постају тужно јасније.

7 Кинески нобеловац

Како понекад чини, Нобелов комитет је изненадио светску јавност наградивши за књижевност кинеског прозаика Мо Јана (1955). Они који памте контроверзне одлуке из Стокхолма (а чини се да су награде у књижевности најмање проблематичне), сетиће се да је на овакву забуну наишла и одлука да високо признање добије писац јидиша Исак Башевис Сингер. Када су Сингерове приче и романи почели да се шире светом – између осталог и преко енглеских превода Сола Белоуа – читаоци су могли да се сложе да је реч о великом писцу. Надам се да ће и Мо Јан оправдати награду и да ће му књиге бити још боље од Гао Сјингђијана, његовог земљака, који је награду добио 2000. године, опет по „изненађујућем рецепту“ из Шведске. У одговору на замерке што подржава актуелну кинеску државу и социјализам, Мо Јан је пожелео оно што би требало да жели сваки прави писац: да га људи процењују само на основу његових књига.

8 Сва та равница

Феномен је непознат за „наше телевизије“ али вреди га запазити. На Јавном сервису, којег плаћају грађани Србије, после многих реприза серија Синише Павића и Здравка Шотре, почела је реприза серије „Сва та равница“ – која је премијерно приказана на ТВ Пинку пре две и по године! Тако су наши гледаоци у прилици да плаћају програм који су већ гледали на бесплатној телевизији! Можда би РТС пре ових реприза требало да емитује џингл: „Све што сте гледали на Пинку џабе, гледајте сад на РТС-у за паре! И не верујте сопственим очима!“

9 Кишо, испадај се
у наредних 7 дана!

Лепим чудом може се сматрати појава да октобарске кише већ годинама прескачу последњу недељу октобра док траје Сајам књига! Добро би било да тако буде и ове године, кад љубитељи књиге нагрну да се од апсурдно компликованог степенишног улаза у Сајам пешке пребацују до апсурдно удаљене Хале 1!

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *