U Srbiji – sve sam bliži tome – kuva. U njoj ističe vreme čak i velikim silama, i šta uopšte da u tako delikatnim prilikama za sebe kaže i čemu da se nada slaba srpska vlada. Biće to jesen i zima o kojima će pričati oni koji prežive.
Poruke koje dolaze iz Vašingtona kažu da se Kosovo mora rešiti sada i odmah. Ohrabren time, čak i Hašim Tači – koga Vašington drži na kratkom užetu – preti nasiljem Srbima na severu pokrajine, tvrdeći, isto kao i njegovi mentori, da je vreme isteklo. Sa druge strane, kao čovek kome su strast i mržnja pobedili inteligenciju (o njegovom patriotizmu beznadežno je govoriti), Borko Stefanović, sluteći tajfun koji se spušta na naše krajeve, bedno seiri podsećajući novu vlast da će morati na Kosovu da daje i više nego što je davao on. U takvim okolnostima za srpsku vladu ne postoji dobro rešenje, možda čak ni rešenje uopšte. Ako bi htela da brani Kosovo u trenutku kada grčevito pokušava da spreči kolaps državnih finansija, ona za to nema resurse, ni poliitčke, ni diplomatske, ni finanijske, o vojnim da se i ne govori. Ako bi htela da digne ruke od Kosova i usliši američku volju, teško da bi i to mogla, a da se barem ne pocepa ako ne i nešto gore, ponajmanje bi to mogla za tako kratko vreme. Bude li pak htela da, kao prethodnici, kombinuje popustljivost i odbranu, biće to verovatno najgore rešenje jer će joj svi meriti ono što im je uskratila, a ne ono što im je dala, tako da će protiv sebe imati baš sve.
RAZLOG AMERIČKE I RUSKE ŽURBE A, analizirajući poruke iz Vašingtona, sve je izvesnije da oni ne samo da nemaju nameru da čekaju već će, jednako se čini, još manje birati sredstva nego ranije da dođu do onog što im treba. Malima poput Srbije – izbušenim beznađem, bedom i petom kolonom – niti je lako niti korisno da shvate razloge američke žurbe. Ali, ako se saglasimo da insistiranje američkih činovnika na Kosovu jeste klin zabijen u stopalo saradnje pravoslavnih naroda evropskog Istoka i Jugoistoka, koji onemogućava njihovo bliže povezivanje, i ako se saglasimo da od izbijanja svetske ekonomske krize ta saradnja sve više postaje imperativ, čak i za verne američke partnere poput Rumunije i Bugarske – tada su američki pritisak i cajtnot razumljiviji.
Jer, osim Srbije, ozbiljno kuva i Makedonija, dok je grčka evropska eksplozija sve izvesnija. Američki namesnik na tom delu Balkana – Turska – koliko god zemlja snažne ekspanzije, suviše je zauzeta unutrašnjim problemima, Sirijom i zemljama „arapskog proleća“, gde nastoji da nametne svoj model „proameričkog islamizma“. Ona ima snage da, podižući svoje klijente u ovom delu sveta, izazove destabilizaciju u regionu, ali za neku kreativniju akciju, dublji ulazak i kontrolu regiona – ne. Konačan razlog američke žurbe jeste njihovo razumevanje da sa Sirijom nedopustivo kasne zbog neočekivanog Asadovog otpora i da Rusija takođe pokazuje jednake znakove žurbe na Balkanu, kao i znakove inicijative – pre svega reč je o planiranom početku izgradnje strateškog projekta Južni tok.
Rusija obnavlja svoju staru finansijsku ponudu Srbiji, ali ovaj put, za razliku od vremena kada je adresa za tu ponudu bio Boris Tadić, sa mnogo više doživljaja sebe kao imperije i mnogo manje poverenja, dajući svojim verolomnim srpskim sagovornicima i mnogo manje vremena. Naime, prethodne ruske ponude pre svega bile su bazirane na ekonomskoj saradnji, iz koje je vremenom trebalo da se razvije i vojna a iz toga i ozbiljno strateško partnerstvo. Ovaj put, međutim, na stolu je vojna saradnja, o kojoj će Srbija morati da se izjasni veoma brzo, posle čega će ići sporazum o strateškom parnerstvu, da bi se posle svega toga ekonomska saradnja podrazumevala. Na taj način ne samo da je skraćen rok za srpsko izjašnjavanje već i sam proces razvoja planirane saradnje od početnih oblika do tačke iz koje se ne može nazad.
Na taj način Rusija, koja je na neodređeno vreme izgubila Bugarsku iz zone svog političkog uticaja, pokazuje koliko joj je do Srbije ipak stalo. Tu, naravno, nikad ne treba gubiti iz vida to da Rusija neće ratovati sa Zapadom za Srbiju, posebno ne na Kosovu, kao i da je prag ruske spremnosti za sukobljavanje sa Zapadom oko Srbije mnogo manji od vašingtonskog. Ta činjenica je veoma važna zbog toga što niko ne treba da misli kako je srpskoj političkoj klasi moguće da stavi srpsku sudbinu u ruke Rusije i liši se svake odgovornosti za nju.
Propagandni napisi u srpskim medijima, čiji cilj je da da kompromituje saradnja Beograda sa Moskvom, u manjem delu čak i u nemačkim, pokazuju da se iz evropskih prestonica ne gleda blagonaklono na tu saradnju. Istina, bez obzira na povremena zaklinjanja u evropski put i izigravanje kulisa za rasističke vodvilje Jelka Kacina, evroentuzijazam u srpskoj vlasti je u radikalnom opadanju, taman onoliko koliko među njima rastu strah od Amerike i nada u Rusiju.
DVE ODLUKE Zato će prva polovina septembra doneti neke bitne odgovore, pre svega onaj hoće li Srbija smeti da pređe liniju saradnje sa Rusijom, i to, naravno, uz ozbiljne ruske političke uslove, koji se u prozapadnoj štampi opisuju kao imperijalni, dok mi se čini da je sve što je u njima imperijalno tek to da imperija sebi ne sme da dozvoli to da bude iskorištena i odbačena, što će reći da se ruski uslovi najviše tiču političkog obezbeđenja njihove pomoći Srbiji.
Drugo pitanje na koje ćemo dobiti odgovor glasi: hoće li Srbija i koliko braniti Kosovo. Naravno, u ova dva pitanja sadržana su sva ostala – od ekonomije, preko bezbednosti, sve do kulture i izbora dominantnog društvenog modela.
Naravno, pitanje saradnje sa Rusjom, koje će biti zaključeno do 14. deptembra, kada će se Tomislav Nikolić i Vladimir Putin videti u Sočiju, možda i nije najvažnije, ali će odrediti sva druga, pa i pitanje odbrane Kosova. Ako Srbija zaključi sa Rusijim sporazum o vojnoj saradnji (naoružavanje i zajednički poslovi u namenskoj industriji), kao i o ruskoj finansijskoj pomoći, pa makar uporedo i napravila novi aranžman sa MMF, tada bi njena snaga za odbranu Kosova bila veća, tada bi imala mnogo veću slobodu da promeni svoj pogubni ekonomski model i da krene putem svoje državne obnove i diskonitinuiteta sa svojim prethodnicima.
Otuda taj ruski novac nema samo svoju finansijsku vrednost, pa neće baš biti vrhunac pameti meriti ga time šta se sve za njega može kupiti i kolike će biti kamate na taj državni kredit. Politička vrednost tog novca iz navedenih razloga biće mnogo veća, i mogla bi se izmeriti na sledeći način. Ukoliko uđe u taj aranžman, Srbija stiče šansu da se izvuče, ali i otvara nove rizike od zapadne odmazde. Rečju, Srbija sa Rusijom ima šansu da se izvuče, ali i da propadne; bez nje sve postaje izvesno – njena vlada biće vlada kontinuiteta, Kosovo neće moći da brane čak i kad bi to hteli, komadanje će se nastaviti, propadanje produbiti a svaka sledeća šansa za čupanje će nas naći mnogo slabije i još razvaljenije.
Svoje velike odluke petooktobarska Srbija redovno je nastojala je da odloži, sve dok se u vremenskoj iznudici i pod pritiskom nije opredeljivala za ono najgore. Ovaj put, međutim, vremena neće biti: niti će ga Srbiji dati oni koji očekuju njeno izjašnjavanje, niti ga ona, ovako propala, opljačkana i očerupana ima.
Naravno, te događaje Srbija će dočekati nespremna: njen javni prostor još uvek kontrolišu protivnici diskontinuiteta, u njenoj vlasti sudaraju se oni koji su za zaokret i oni koji su za nastavak utabanog evroatlantskog puta, uticaj žutih u državi još uvek je veći nego ijedne stranke posle izgubljenih izbora ikada. Mada, treba biti pošten pa reći – i da je vlada bila brža i ažurnija u uspostavljanju svog autoriteta, teško da bi Srbija bila mnogo spremnija za pritiske koji je čekaju.
Na kraju, posle svega toga možda će Srbija ostati ista – nažalost, treba li reći – ali njena vlada sigurno neće. Makar utoliko što ćemo svi jasno znati za koji put se opredelila.
Izvor: http://www.standard.rs
Nažalost, gosn.Cvijanoviću, vrlo mali broj gladnih i od izlečivih bolesti- bolesnih će preživeti! Ali usput ste ogolili u potpunosti “kamen temeljac” Rusko-Srpskog nepoverenja! Vaše suštinsko viđenje:
“Tu, naravno, nikad ne treba gubiti iz vida to da Rusija neće ratovati sa Zapadom za Srbiju, posebno ne na Kosovu, kao i da je prag ruske spremnosti za sukobljavanje sa Zapadom oko Srbije mnogo manji od vašingtonskog…”… je kamen temeljac zbog koga Srbija nikada nije mogla da se 100% okrene prema Majci Rusiji, jer ona nikada nije, zbog tamo neke Srbije, htela da pokaže zube! Srbija, slomljena, opljačkana i uništena, očajnički vapi za “velikim bratom”, od koga traži zaštitu, jer sama to više nije u stanju! A šta po vama dobija?
“…da je sve što je u njima imperijalno tek to da imperija sebi ne sme da dozvoli to da bude iskorištena i odbačena…”
Pa upravo zbog ovog razloga, Srbija prosto ne može sve svoje “čipove” da baci na kartu Rusije, jer mnogo puta nas je ta ista imperija prodala zbog nekih sitnih ustupaka … recimo na Kavkazu! Kako da im verujemo, kad jenki bez blama izbombarduje Srbiju, a oni se prave blesavi i upućuju nam ode svoje verbalne podrške i osude hegemona? Ma dajte ljudi, pa nije nam baš svima ispran mozak! Šta će nam takva podrška? Pa to je prosto vređanje zdravog razuma! Hoće li Kina da fizički stane u našu odbranu, kad podivljale horde sa zapada ponovo krenu da nad nama troše svoje zalihe “bajatih bombi”? Ako hoće, dajte njima da damo sve što hoće! Baze, raketne silose, aerodrome… sve što traže, uz uslov da naša radna prava moraju da poštuju i da nećemo da im služimo za 1 evro dnevno! Sve se da dogovoriti! Zašto Rusija ne želi ovakav strateški sporazum sa nama? Da li je to zato, što i ne želi da nas brani? Po vama gosn. Cvijanoviću (nažalost niste usamljeni u ovom stavu), to je apsolutno normalna i očekivana reakcija! Zašto bi Majka Rusija bila “iskorišćena i odbačena”, ako je iskreno spremna “čelikom i neutronima” da zaustavi svaki pohod zapadnog ološa na našu napaćenu zemlju? Zašto bi? Zato što bi se našao neki mlađa, čeda ili slični hohštapleri na vlasti, koji bi to uradili? Ne verujem da bi mi srpske patriote to dozvolili! Nama u ovom trenutku, a i za narednih par decenije, treba sigurna zaštita od napada spolja i spremni smo da za tu uslugu ispunimo skoro svaki uslov od strane Rusije! Problem je što to Majka Rusija neće! Dakle, sada nije problem u nama, već “trgovački kapacitet” Kremlja, koji je mnoge sovjetske saveznike ostavio na cedilu, preko noći! I kako vidim, sa time će da se nastavi…
Drugo, šta nama opljačkanima i gladnima, znači priča o tim kreditima? Pa mi od toga dinara videti nećemo! Sve će to državne institucije da proćerdaju, a gladan narod će samo da gleda! I sve to, dok ne “sevne varnica” i počne Potop… A počeće…i to vrlo brzo, jer svega nam je dosta! I laži tzv.”nove vlasti” i “novih gospodara života i smrti”, koji su pljunuli na svoja predizborna obećanja i nastavili gde su prethodnici stali! Sada nas baš jašu i Kurta i Murta i još nam se smeju u lice! Pa videćemo dokle će…
@ Dragan… Komentar bi imao punu vecu vrijednost kada bi ste ponudili konkretnu opciju sta to Srbija tacno treba da radi. Koja je to opcija koju srpski patrioti treba da uzmu za vodilju? Da vam pomognem, ja vidim samo dvije – zapadnu i istocnu. A vi Dragane, ako stojite “na brdo”, molim vas da mi kazete sta je to sto vidite. Na zapadno uze se spustamo evo vec vise od decenije. Pretrglo se vise nego jednom a mi opet tamo. Ko nekad u Igrama bez granica, cim Djenaro i Gvido zapiste a mi uz uze. Dok ga ne cviknu. Pa opet. Ta opcija vodi u sigurnu smrt. Dugu, bolnu, monolitnu. Srbija je presamicena preko zida, sa gacama spustenim do clanaka i svoje dzelate jos prepoznaje jedino po tome da li je sutradan bole bubrezi, jetra ili grlo. Srbija se nada da ce silovanje jednom prestati, a iskustvo (to je nesto a cemu treba da se bazira svaka odluka) kaze da silovatelj nikad nije rekao da mu je dosta. To je smrt nakon koje ce Srbija skoncati raskomadana i zaboravljena, bez groba i potomstva.
Druga opcija takodje, skoro sigurno, znaci smrt. Ali razlika je u tome sto ta smrt pretpostavlja visoko uzdignuto celo, mac u ruci i neki cilj (pa makar i imanentni) zarad kojeg ce umrijeti. A dok je maca u ruci ima i nade da ce se opstati. Zasto Srbi vole da pricaju o tome kako im Rusi nikad nisu pomogli i u tome traze utjehu za prebjeg kod dzelata svojih?! To je apsolutno pogresan pristup zbog kojeg Srbija i trpi. Pravo pitanje treba da glasi “Kad su nas to Rusi istukli”? Oodgovor – nikad! Kad su nam pruzili ruku? Pa ne bas svaki put kad smo trazili (mada smo mi skloni da trazimo i kad sami mozemo nesto, ali je lakse kukati nego raditi) ali su, recimo, zarad Srbije usli u Prvi svjetski rat.. malo li je? Kao sto nikad ne treba zaboraviti ni da su nas svi, ali bas svi, zapadni “prijatelji” bombardovali, jahali, klali (za nase “dobro”, naravno). Ne jednom.
Mene iskustvo uci da Srbija i nije pred teskim izborom.
Dakle, ponovicu pitanje.. koja je to treca opcija, mimo ove zapadne i istocne? Srbija nije mogla, niti ce moci da sjedi na dvije stolice. Nikad. Srbija mora da, konacno, donese odluku. Kuda da ide ili kuda da stoji. S kicmom ili bez kicme. S krstom ili lopatom kreca. Napolju pljusti, kuci necemo doci suvih opanaka.
Pa preporučio bih ti da pročitaš moj članak i članak Cvijanovićev ponovo i detaljno! Nisam ja svevišnji da imam sve odgovore, samo sam konstatovao činjenice na osnovu dela činjenih na terenu, a ne maštanja u nečijoj ostrašćenoj glavi! Svi potenciraju notornu činjenicu da Rusija neće fizički da brani Srbiju NI PO KOJU CENU! Je l’ to tebi jasno ili nije? Srbiji je neophodan ruski nuklearni kišobran! Je l’ ti i ovo jasno? Da li će Srbiji taj zahtev da bude ispunjen ili neće? Svi ovde tvrde DA NEĆE! I ti od mene tražiš da ti ja nađem treći put! Srbija je gotova, na samrti, je l’ ti ovo jasno ili nije? Verbalna podrška nije dovoljna… šta više vređa! I ja sam za to da se potpuno okrenemo Rusiji, ali oni TO NEĆE! Oni hoće da mi i dalje balansiramo nad provalijom i da nam iz daljine aplaudiraju na tome što još nismo pali u provaliju! Dosta bre više! Nemam odgovor za tebe! Traži ga od one sline Lavrova! On mora da nam kaže, koji je NJIHOV USLOV DA SMESTE SRBIJU POD SVOJ NUKLEARNI KIŠOBRAN!? To je ideja vodilja mog komentara, ali vama tzv.”braniteljima rusije” čovek ne može da objasni ceo problem! Kad su nas napali? Pa nikad nas nisu napali! Jesi li to hteo da čuješ? NIsam ja brate protiv Rusije, naprotiv!! Protiv sam njihovog “trgovačkog potencijala”, po kome se Srbija redovno ostavlja na milost i nemilost zapadnim ubicama, zarad čega…? Nekih ustupaka na Kavkazu! NIsam ja to izmislio! To svi politički analitičari tvrde kao aksiom! A ti meni upućuješ ovu jeftinu provokaciju, misleći da ćeš time da me ućutkaš?! Pa nećeš! Odgovor na tvoje i moje dileme, može da da samo Majka Rusija i niko više! Ili nam jeste “stariji brat” ili nam je brat od druge majke i zabole ga istinski za nas! Nema trećeg puta, jer alternativa ovome je samo okretanje jenkiju, vatikanu i otvoreno neprijateljstvo prema Rusiji! Kao Poljaci, čija je mržnja prema Rusiji duboka kao Tihi okean! Ne želim ja to, ali…
Dragane,
Ako ste primjetili, ja sam vas oslovljavao sa “vi” i nisam sam vas pokusao spustiti na nivo ucenika 5. razreda, a sebe izdici na nivo doktora geopolitickih nauka (uzgred, htjeli vi to priznanti ili ne, nemjerljivo ste blizi ovom prvom). Bahat i primitivan nacin na koji se vi meni obracate vas potpuno diskvalifikuje kao sagovornika vrijednog daljeg trosenja vremena i u skladu s tim ne zelim vise da ga gubim.
Apsolutno se izvinjavam vašoj preosvećenosti, poštovano gospodine, moj mali propust ste izdigli na nivo koji predstavlja suštinsku prepreku našoj konstriktivnoj komunikaciji u cilju razrešenja koja muče moju malenkost a vašu preuzvišenost? Prosto ne mogu sebi da oprostim što vašoj prepametnosti nisam uspeo da na prostom srpskom jeziku objasnim moje stavove (uzgred teško da bi to uspeo i M.Lazanski), pa je moja iskrenost i familijaran odnos prema učesnicima sajta, sa vaše strane protumačen kao “bahatost i primitivnost”! Ima tu i vaše krivice, jer mi u prethodnom komentaru niste naglasili da ste “moralistička gromada od autoriteta” i da ne prihvatate obraćanje ništa manje od “vaša prepametnosti”. Mea culpa, rekli bi Latini! Nadam se da ćete da uvažite ovu malu primedbu, od strane mene “đaka petaka” i da ćete u svojoj veličanstvenosti da nađete i neku lepu reč za mene? Nažalost, nisu svi u ovoj zemlji rođeni sa “srebrnom kašikom u ustima” i nisu svi imali guvernantu u detinjstvu! Ima nas koji smo život sagledavali kroz sve aspekte njegove složenosti, a ne provodili vreme “živeći u saksiji” u “krugu dvojke” ili na Senjaku. Ta lakirana frazeologija na kojoj insistirate mu nije nepoznata, ali mi nije ni bliska, jer ja sam čovek iz naroda i kad polemišem sa nekim, to je obično lično i nema se vremena za odnos “on pertou”. I za kraj, nisam ja vas “diskvalifikovao” komentarom, nego ste vi mene svojim primitivnim nepoznavanjem činjenica, svojim bahatim odnosom prema mom komentaru, koji niste ni pročitali ceo, već samo red ili dva, a zbog očiglednog nedostatka inteligencije napali ste i bahato i primitivno tekst koji niste ni razumeli! I zbog toga ste za mene neprihvatljiv sagovornik u daljem komentarisanju na ovako složenu temu! Requiestad in pace…
Ne može se očekivati odbrana od nekog drugog ako se mi sami ne isprsimo . Ne može nas neko više braniti od nas samih. Znači, prvo mi treba da donesemo odluku o odbrani a onda tražiti pomoć od drugih i to platiti adekvatno. Do sada smo,samo, plaćali a zauzvrat su nam još otimali.Sve to zahvaljujući “žutoj” vlasti. I Rusi se spremaju za ozbiljnu investiciju u Srbiji i nju treba braniti ,politički,ekonomski i vojno.
Nama Srbima postoji jedina ispravna odluka što tešnja saradnja sa
moramo jedina država i nacija RUSKA nije sejala bombe od1914 pa
do današnjih dana.Mi smo suviše mali da nas Zapadna Imperija
zla poštuje i ceni.Ako smo pod zaštitom ili kišobranom Rusije
obadva pravoslavna naroda su zaštićeni od hordi hijena raznih
SEKTI nazovi Hrišćanskim. Te hijene organizovane u raznim
klubovima velikog kapitala nebiraju sredstva u osvajanju sveta.
Postoje iskustva njihovih pohoda na Istok i kako su prošli.
Naše i Ruske žrtve traže razum i kod Srba i kod Rusa da moramo
zajedno itog neprijatelja tući u GLAVU braćo Srbi i Rusi.