У Србији – све сам ближи томе – кува. У њој истиче време чак и великим силама, и шта уопште да у тако деликатним приликама за себе каже и чему да се нада слаба српска влада. Биће то јесен и зима о којима ће причати они који преживе.
Поруке које долазе из Вашингтона кажу да се Косово мора решити сада и одмах. Охрабрен тиме, чак и Хашим Тачи – кога Вашингтон држи на кратком ужету – прети насиљем Србима на северу покрајине, тврдећи, исто као и његови ментори, да је време истекло. Са друге стране, као човек коме су страст и мржња победили интелигенцију (о његовом патриотизму безнадежно је говорити), Борко Стефановић, слутећи тајфун који се спушта на наше крајеве, бедно сеири подсећајући нову власт да ће морати на Косову да даје и више него што је давао он. У таквим околностима за српску владу не постоји добро решење, можда чак ни решење уопште. Ако би хтела да брани Косово у тренутку када грчевито покушава да спречи колапс државних финансија, она за то нема ресурсе, ни полиитчке, ни дипломатске, ни финанијске, о војним да се и не говори. Ако би хтела да дигне руке од Косова и услиши америчку вољу, тешко да би и то могла, а да се барем не поцепа ако не и нешто горе, понајмање би то могла за тако кратко време. Буде ли пак хтела да, као претходници, комбинује попустљивост и одбрану, биће то вероватно најгоре решење јер ће јој сви мерити оно што им је ускратила, а не оно што им је дала, тако да ће против себе имати баш све.
РАЗЛОГ АМЕРИЧКЕ И РУСКЕ ЖУРБЕ А, анализирајући поруке из Вашингтона, све је извесније да они не само да немају намеру да чекају већ ће, једнако се чини, још мање бирати средства него раније да дођу до оног што им треба. Малима попут Србије – избушеним безнађем, бедом и петом колоном – нити је лако нити корисно да схвате разлоге америчке журбе. Али, ако се сагласимо да инсистирање америчких чиновника на Косову јесте клин забијен у стопало сарадње православних народа европског Истока и Југоистока, који онемогућава њихово ближе повезивање, и ако се сагласимо да од избијања светске економске кризе та сарадња све више постаје императив, чак и за верне америчке партнере попут Румуније и Бугарске – тада су амерички притисак и цајтнот разумљивији.
Јер, осим Србије, озбиљно кува и Македонија, док је грчка европска експлозија све извеснија. Амерички намесник на том делу Балкана – Турска – колико год земља снажне експанзије, сувише је заузета унутрашњим проблемима, Сиријом и земљама „арапског пролећа“, где настоји да наметне свој модел „проамеричког исламизма“. Она има снаге да, подижући своје клијенте у овом делу света, изазове дестабилизацију у региону, али за неку креативнију акцију, дубљи улазак и контролу региона – не. Коначан разлог америчке журбе јесте њихово разумевање да са Сиријом недопустиво касне због неочекиваног Асадовог отпора и да Русија такође показује једнаке знакове журбе на Балкану, као и знакове иницијативе – пре свега реч је о планираном почетку изградње стратешког пројекта Јужни ток.
Русија обнавља своју стару финансијску понуду Србији, али овај пут, за разлику од времена када је адреса за ту понуду био Борис Тадић, са много више доживљаја себе као империје и много мање поверења, дајући својим вероломним српским саговорницима и много мање времена. Наиме, претходне руске понуде пре свега биле су базиране на економској сарадњи, из које је временом требало да се развије и војна а из тога и озбиљно стратешко партнерство. Овај пут, међутим, на столу је војна сарадња, о којој ће Србија морати да се изјасни веома брзо, после чега ће ићи споразум о стратешком парнерству, да би се после свега тога економска сарадња подразумевала. На тај начин не само да је скраћен рок за српско изјашњавање већ и сам процес развоја планиране сарадње од почетних облика до тачке из које се не може назад.
На тај начин Русија, која је на неодређено време изгубила Бугарску из зоне свог политичког утицаја, показује колико јој је до Србије ипак стало. Ту, наравно, никад не треба губити из вида то да Русија неће ратовати са Западом за Србију, посебно не на Косову, као и да је праг руске спремности за сукобљавање са Западом око Србије много мањи од вашингтонског. Та чињеница је веома важна због тога што нико не треба да мисли како је српској политичкој класи могуће да стави српску судбину у руке Русије и лиши се сваке одговорности за њу.
Пропагандни написи у српским медијима, чији циљ је да да компромитује сарадња Београда са Москвом, у мањем делу чак и у немачким, показују да се из европских престоница не гледа благонаклоно на ту сарадњу. Истина, без обзира на повремена заклињања у европски пут и изигравање кулиса за расистичке водвиље Јелка Кацина, евроентузијазам у српској власти је у радикалном опадању, таман онолико колико међу њима расту страх од Америке и нада у Русију.
ДВЕ ОДЛУКЕ Зато ће прва половина септембра донети неке битне одговоре, пре свега онај хоће ли Србија смети да пређе линију сарадње са Русијом, и то, наравно, уз озбиљне руске политичке услове, који се у прозападној штампи описују као империјални, док ми се чини да је све што је у њима империјално тек то да империја себи не сме да дозволи то да буде искориштена и одбачена, што ће рећи да се руски услови највише тичу политичког обезбеђења њихове помоћи Србији.
Друго питање на које ћемо добити одговор гласи: хоће ли Србија и колико бранити Косово. Наравно, у ова два питања садржана су сва остала – од економије, преко безбедности, све до културе и избора доминантног друштвеног модела.
Наравно, питање сарадње са Русјом, које ће бити закључено до 14. дептембра, када ће се Томислав Николић и Владимир Путин видети у Сочију, можда и није најважније, али ће одредити сва друга, па и питање одбране Косова. Ако Србија закључи са Русијим споразум о војној сарадњи (наоружавање и заједнички послови у наменској индустрији), као и о руској финансијској помоћи, па макар упоредо и направила нови аранжман са ММФ, тада би њена снага за одбрану Косова била већа, тада би имала много већу слободу да промени свој погубни економски модел и да крене путем своје државне обнове и дисконитинуитета са својим претходницима.
Отуда тај руски новац нема само своју финансијску вредност, па неће баш бити врхунац памети мерити га тиме шта се све за њега може купити и колике ће бити камате на тај државни кредит. Политичка вредност тог новца из наведених разлога биће много већа, и могла би се измерити на следећи начин. Уколико уђе у тај аранжман, Србија стиче шансу да се извуче, али и отвара нове ризике од западне одмазде. Речју, Србија са Русијом има шансу да се извуче, али и да пропадне; без ње све постаје извесно – њена влада биће влада континуитета, Косово неће моћи да бране чак и кад би то хтели, комадање ће се наставити, пропадање продубити а свака следећа шанса за чупање ће нас наћи много слабије и још разваљеније.
Своје велике одлуке петооктобарска Србија редовно је настојала је да одложи, све док се у временској изнудици и под притиском није опредељивала за оно најгоре. Овај пут, међутим, времена неће бити: нити ће га Србији дати они који очекују њено изјашњавање, нити га она, овако пропала, опљачкана и очерупана има.
Наравно, те догађаје Србија ће дочекати неспремна: њен јавни простор још увек контролишу противници дисконтинуитета, у њеној власти сударају се они који су за заокрет и они који су за наставак утабаног евроатлантског пута, утицај жутих у држави још увек је већи него иједне странке после изгубљених избора икада. Мада, треба бити поштен па рећи – и да је влада била бржа и ажурнија у успостављању свог ауторитета, тешко да би Србија била много спремнија за притиске који је чекају.
На крају, после свега тога можда ће Србија остати иста – нажалост, треба ли рећи – али њена влада сигурно неће. Макар утолико што ћемо сви јасно знати за који пут се определила.
Извор: http://www.standard.rs
Nažalost, gosn.Cvijanoviću, vrlo mali broj gladnih i od izlečivih bolesti- bolesnih će preživeti! Ali usput ste ogolili u potpunosti “kamen temeljac” Rusko-Srpskog nepoverenja! Vaše suštinsko viđenje:
“Ту, наравно, никад не треба губити из вида то да Русија неће ратовати са Западом за Србију, посебно не на Косову, као и да је праг руске спремности за сукобљавање са Западом око Србије много мањи од вашингтонског…”… je kamen temeljac zbog koga Srbija nikada nije mogla da se 100% okrene prema Majci Rusiji, jer ona nikada nije, zbog tamo neke Srbije, htela da pokaže zube! Srbija, slomljena, opljačkana i uništena, očajnički vapi za “velikim bratom”, od koga traži zaštitu, jer sama to više nije u stanju! A šta po vama dobija?
“…да је све што је у њима империјално тек то да империја себи не сме да дозволи то да буде искориштена и одбачена…”
Pa upravo zbog ovog razloga, Srbija prosto ne može sve svoje “čipove” da baci na kartu Rusije, jer mnogo puta nas je ta ista imperija prodala zbog nekih sitnih ustupaka … recimo na Kavkazu! Kako da im verujemo, kad jenki bez blama izbombarduje Srbiju, a oni se prave blesavi i upućuju nam ode svoje verbalne podrške i osude hegemona? Ma dajte ljudi, pa nije nam baš svima ispran mozak! Šta će nam takva podrška? Pa to je prosto vređanje zdravog razuma! Hoće li Kina da fizički stane u našu odbranu, kad podivljale horde sa zapada ponovo krenu da nad nama troše svoje zalihe “bajatih bombi”? Ako hoće, dajte njima da damo sve što hoće! Baze, raketne silose, aerodrome… sve što traže, uz uslov da naša radna prava moraju da poštuju i da nećemo da im služimo za 1 evro dnevno! Sve se da dogovoriti! Zašto Rusija ne želi ovakav strateški sporazum sa nama? Da li je to zato, što i ne želi da nas brani? Po vama gosn. Cvijanoviću (nažalost niste usamljeni u ovom stavu), to je apsolutno normalna i očekivana reakcija! Zašto bi Majka Rusija bila “iskorišćena i odbačena”, ako je iskreno spremna “čelikom i neutronima” da zaustavi svaki pohod zapadnog ološa na našu napaćenu zemlju? Zašto bi? Zato što bi se našao neki mlađa, čeda ili slični hohštapleri na vlasti, koji bi to uradili? Ne verujem da bi mi srpske patriote to dozvolili! Nama u ovom trenutku, a i za narednih par decenije, treba sigurna zaštita od napada spolja i spremni smo da za tu uslugu ispunimo skoro svaki uslov od strane Rusije! Problem je što to Majka Rusija neće! Dakle, sada nije problem u nama, već “trgovački kapacitet” Kremlja, koji je mnoge sovjetske saveznike ostavio na cedilu, preko noći! I kako vidim, sa time će da se nastavi…
Drugo, šta nama opljačkanima i gladnima, znači priča o tim kreditima? Pa mi od toga dinara videti nećemo! Sve će to državne institucije da proćerdaju, a gladan narod će samo da gleda! I sve to, dok ne “sevne varnica” i počne Potop… A počeće…i to vrlo brzo, jer svega nam je dosta! I laži tzv.”nove vlasti” i “novih gospodara života i smrti”, koji su pljunuli na svoja predizborna obećanja i nastavili gde su prethodnici stali! Sada nas baš jašu i Kurta i Murta i još nam se smeju u lice! Pa videćemo dokle će…
@ Dragan… Komentar bi imao punu vecu vrijednost kada bi ste ponudili konkretnu opciju sta to Srbija tacno treba da radi. Koja je to opcija koju srpski patrioti treba da uzmu za vodilju? Da vam pomognem, ja vidim samo dvije – zapadnu i istocnu. A vi Dragane, ako stojite “na brdo”, molim vas da mi kazete sta je to sto vidite. Na zapadno uze se spustamo evo vec vise od decenije. Pretrglo se vise nego jednom a mi opet tamo. Ko nekad u Igrama bez granica, cim Djenaro i Gvido zapiste a mi uz uze. Dok ga ne cviknu. Pa opet. Ta opcija vodi u sigurnu smrt. Dugu, bolnu, monolitnu. Srbija je presamicena preko zida, sa gacama spustenim do clanaka i svoje dzelate jos prepoznaje jedino po tome da li je sutradan bole bubrezi, jetra ili grlo. Srbija se nada da ce silovanje jednom prestati, a iskustvo (to je nesto a cemu treba da se bazira svaka odluka) kaze da silovatelj nikad nije rekao da mu je dosta. To je smrt nakon koje ce Srbija skoncati raskomadana i zaboravljena, bez groba i potomstva.
Druga opcija takodje, skoro sigurno, znaci smrt. Ali razlika je u tome sto ta smrt pretpostavlja visoko uzdignuto celo, mac u ruci i neki cilj (pa makar i imanentni) zarad kojeg ce umrijeti. A dok je maca u ruci ima i nade da ce se opstati. Zasto Srbi vole da pricaju o tome kako im Rusi nikad nisu pomogli i u tome traze utjehu za prebjeg kod dzelata svojih?! To je apsolutno pogresan pristup zbog kojeg Srbija i trpi. Pravo pitanje treba da glasi “Kad su nas to Rusi istukli”? Oodgovor – nikad! Kad su nam pruzili ruku? Pa ne bas svaki put kad smo trazili (mada smo mi skloni da trazimo i kad sami mozemo nesto, ali je lakse kukati nego raditi) ali su, recimo, zarad Srbije usli u Prvi svjetski rat.. malo li je? Kao sto nikad ne treba zaboraviti ni da su nas svi, ali bas svi, zapadni “prijatelji” bombardovali, jahali, klali (za nase “dobro”, naravno). Ne jednom.
Mene iskustvo uci da Srbija i nije pred teskim izborom.
Dakle, ponovicu pitanje.. koja je to treca opcija, mimo ove zapadne i istocne? Srbija nije mogla, niti ce moci da sjedi na dvije stolice. Nikad. Srbija mora da, konacno, donese odluku. Kuda da ide ili kuda da stoji. S kicmom ili bez kicme. S krstom ili lopatom kreca. Napolju pljusti, kuci necemo doci suvih opanaka.
Pa preporučio bih ti da pročitaš moj članak i članak Cvijanovićev ponovo i detaljno! Nisam ja svevišnji da imam sve odgovore, samo sam konstatovao činjenice na osnovu dela činjenih na terenu, a ne maštanja u nečijoj ostrašćenoj glavi! Svi potenciraju notornu činjenicu da Rusija neće fizički da brani Srbiju NI PO KOJU CENU! Je l’ to tebi jasno ili nije? Srbiji je neophodan ruski nuklearni kišobran! Je l’ ti i ovo jasno? Da li će Srbiji taj zahtev da bude ispunjen ili neće? Svi ovde tvrde DA NEĆE! I ti od mene tražiš da ti ja nađem treći put! Srbija je gotova, na samrti, je l’ ti ovo jasno ili nije? Verbalna podrška nije dovoljna… šta više vređa! I ja sam za to da se potpuno okrenemo Rusiji, ali oni TO NEĆE! Oni hoće da mi i dalje balansiramo nad provalijom i da nam iz daljine aplaudiraju na tome što još nismo pali u provaliju! Dosta bre više! Nemam odgovor za tebe! Traži ga od one sline Lavrova! On mora da nam kaže, koji je NJIHOV USLOV DA SMESTE SRBIJU POD SVOJ NUKLEARNI KIŠOBRAN!? To je ideja vodilja mog komentara, ali vama tzv.”braniteljima rusije” čovek ne može da objasni ceo problem! Kad su nas napali? Pa nikad nas nisu napali! Jesi li to hteo da čuješ? NIsam ja brate protiv Rusije, naprotiv!! Protiv sam njihovog “trgovačkog potencijala”, po kome se Srbija redovno ostavlja na milost i nemilost zapadnim ubicama, zarad čega…? Nekih ustupaka na Kavkazu! NIsam ja to izmislio! To svi politički analitičari tvrde kao aksiom! A ti meni upućuješ ovu jeftinu provokaciju, misleći da ćeš time da me ućutkaš?! Pa nećeš! Odgovor na tvoje i moje dileme, može da da samo Majka Rusija i niko više! Ili nam jeste “stariji brat” ili nam je brat od druge majke i zabole ga istinski za nas! Nema trećeg puta, jer alternativa ovome je samo okretanje jenkiju, vatikanu i otvoreno neprijateljstvo prema Rusiji! Kao Poljaci, čija je mržnja prema Rusiji duboka kao Tihi okean! Ne želim ja to, ali…
Dragane,
Ako ste primjetili, ja sam vas oslovljavao sa “vi” i nisam sam vas pokusao spustiti na nivo ucenika 5. razreda, a sebe izdici na nivo doktora geopolitickih nauka (uzgred, htjeli vi to priznanti ili ne, nemjerljivo ste blizi ovom prvom). Bahat i primitivan nacin na koji se vi meni obracate vas potpuno diskvalifikuje kao sagovornika vrijednog daljeg trosenja vremena i u skladu s tim ne zelim vise da ga gubim.
Apsolutno se izvinjavam vašoj preosvećenosti, poštovano gospodine, moj mali propust ste izdigli na nivo koji predstavlja suštinsku prepreku našoj konstriktivnoj komunikaciji u cilju razrešenja koja muče moju malenkost a vašu preuzvišenost? Prosto ne mogu sebi da oprostim što vašoj prepametnosti nisam uspeo da na prostom srpskom jeziku objasnim moje stavove (uzgred teško da bi to uspeo i M.Lazanski), pa je moja iskrenost i familijaran odnos prema učesnicima sajta, sa vaše strane protumačen kao “bahatost i primitivnost”! Ima tu i vaše krivice, jer mi u prethodnom komentaru niste naglasili da ste “moralistička gromada od autoriteta” i da ne prihvatate obraćanje ništa manje od “vaša prepametnosti”. Mea culpa, rekli bi Latini! Nadam se da ćete da uvažite ovu malu primedbu, od strane mene “đaka petaka” i da ćete u svojoj veličanstvenosti da nađete i neku lepu reč za mene? Nažalost, nisu svi u ovoj zemlji rođeni sa “srebrnom kašikom u ustima” i nisu svi imali guvernantu u detinjstvu! Ima nas koji smo život sagledavali kroz sve aspekte njegove složenosti, a ne provodili vreme “živeći u saksiji” u “krugu dvojke” ili na Senjaku. Ta lakirana frazeologija na kojoj insistirate mu nije nepoznata, ali mi nije ni bliska, jer ja sam čovek iz naroda i kad polemišem sa nekim, to je obično lično i nema se vremena za odnos “on pertou”. I za kraj, nisam ja vas “diskvalifikovao” komentarom, nego ste vi mene svojim primitivnim nepoznavanjem činjenica, svojim bahatim odnosom prema mom komentaru, koji niste ni pročitali ceo, već samo red ili dva, a zbog očiglednog nedostatka inteligencije napali ste i bahato i primitivno tekst koji niste ni razumeli! I zbog toga ste za mene neprihvatljiv sagovornik u daljem komentarisanju na ovako složenu temu! Requiestad in pace…
Ne može se očekivati odbrana od nekog drugog ako se mi sami ne isprsimo . Ne može nas neko više braniti od nas samih. Znači, prvo mi treba da donesemo odluku o odbrani a onda tražiti pomoć od drugih i to platiti adekvatno. Do sada smo,samo, plaćali a zauzvrat su nam još otimali.Sve to zahvaljujući “žutoj” vlasti. I Rusi se spremaju za ozbiljnu investiciju u Srbiji i nju treba braniti ,politički,ekonomski i vojno.
Нама Србима постоји једина исправна одлука што тешња сарадња са
морамо једина држава и нација РУСКА није сејала бомбе од1914 па
до данашњих дана.Ми смо сувише мали да нас Западна Империја
зла поштује и цени.Ако смо под заштитом или кишобраном Русије
обадва православна народа су заштићени од хорди хијена разних
СЕКТИ назови Хришћанским. Те хијене организоване у разним
клубовима великог капитала небирају средства у освајању света.
Постоје искуства њихових похода на Исток и како су прошли.
Наше и Руске жртве траже разум и код Срба и код Руса да морамо
заједно итог непријатеља тући у ГЛАВУ браћо Срби и Руси.