Уговор са либијским ђаволом

Пише Дејан Лукић

Убиство америчког амбасадора у Бенгазију и садашњи талас протеста које је, паралелно, покренуло објављивање у Америци аматерског филма са увредама на рачун пророка Мухамеда, колико су бурни и контроверзни догађаји, толико експонирају и неке истине о „Арапском пролећу“

 

Убиство америчког амбасадора Џона Стивенса у Бенгазију прети да се, ако је судити по анализама у Лондону, искаже као ружан производ и парадигма контроверзног „Арапског пролећа“.
Хилари Клинтон, на прву вест о убиству њеног амбасадора, изражава готово аутистичко чуђење како је могуће да у исламско-арапском свету који је НАТО оружјем „ослободио“ од, како каже, тираније, сада на сцену ступа „тиранија гомиле“, која, ево, убија америчке дипломате, разбија западне амбасаде, пали и гази америчке заставе.
На истој ноти непоимања какве неизбежне последице производи фаустовски уговор са ђаволом какав је виђен у „ослобађању“ Либије, сенатор Џон Мекејн, бивши кандидат на председничким изборима у САД-у и предводник политике империјалног третмана осталог света, изјавио је после посете Либији (20. априла) да се тамо сусрео са „одважним људима“ (побуњеницима) и „могу да кажем да то нису (као што се говори) људи Ал каиде. То су либијске патриоте које желе да се ослободе и ми морамо да им у томе помогнемо“.

ГЕОГРАФИЈА УБИСТВА

[restrictedarea]

И помогли су. У првој колони „патриота“ у „ослобађању“ Либије били су управо они који су – према већини обавештајних информација које круже Лондоном – убили у Бенгазију америчког амбасадора.
Географија убиства није без значаја. Бенгази и оближњи град Дерна на истоку земље, два града која су била – nota bene – локално упориште западне војне интервенције у обарању Гадафија, лиферују већ годинама исламистичке борце против амеро-британских окупационих трупа у Ираку, Афганистану и другде, пропорционално у већем броју него било која друга област или држава у региону, укључујући и Саудијску Арабију, колевку Бин Ладеновог џихадизма.
Даља анатомија овог налаза такође је занимљива. Највећи број либијских џихадиста који дејствују на широком фронту, од Кандахара до Малија на западу Африке, чланови су „Либијске исламске борбене групе“, исте формације која је чинила либијску окосницу НАТО кампање на Либију.
НАТО, ЦИА и МИ6 одавно имају у евиденцији да је Либијска исламска борбена група (ЛИФГ), од трећег новембра 2007. и званично себе прогласила сестринском организацијом Ал каиде. Британски обавештајни сервиси имају детаљну личну карту ЛИФГ. Британска спољна обавештајна служба МИ6 је и пре 2007. године имала тачан увид у сарадњу Бин Ладена са ЛИФГ и посебно колико је „афганистанских ветерана“ из ове групе  долазило да се бори против Великог сатане у Афганистану. Коначно, ЛИФГ је била и остала до дана данашњег на листи терористичких организација у америчком Стејт  департменту, британском Форин офису и Уједињеним нацијама!
Мекејн, дакле, не само да је реторички подржао терористе које његов Стејт департмент држи на црној листи терора, него још тражи да их Америка помогне политички, војно и логистички.
Либијском исламском борбеном групом командује жестоки џихадиста Абдел Хаким Белхаџ, челник војне номенклатуре у новој Либији и војни командант Триполија после „ослобођења“. Причи о њему требало би додати (о томе је „Печат“ опширно писао) да су га својевремено МИ6 и ЦИА трасирали  у избеглиштву у Малезији, киднаповали га на лету из Куала Лумпура и у мутном дилу са Гадафијем изручили у Триполи. Из затвора „Абу Салем“ у Триполију пуштен је 2010. године, такође у мрачној трговини на линији Триполи- Лондон.

БРОДОВИ КОЈИ ПЛОВЕ КА СИРИЈИ
Фаустовски  уговор са  ђаволом у Либији осладио се Империји после успешне интервенције и физичке ликвидације Гадафија, па је сада кренуло „ослобађање“ Сирије по истом сценарију и са истим извршиоцима, међу којима су, још једном, исти џихадисти који су на  крилима НАТО инвазије заузели јуче Триполи, а данас ликвидирали америчког амбасадора. Циници би рекли да је убиство у Бенгазију мала, хладно сервирана освета Белхаџа Империји за његово изручење „на третман“ у „Абу Салем“. Захвалан им је што су га довели на власт у Триполију, али „Абу Салем“ не може да им заборави. Махди Ел Харати, џихадиста ЛИФГ, вођа антигадафијевих одреда на западу Либије (Зентан) тренутно командује у Сирији – фаустовски уговор – за рачун Империје и у име Алаха – јединицом џихадиста  састављеном од сиријских исламиста и (према информацији „Ројтерса“) двадесет Либијаца из састава ЛИФГ.
Лондонски „Дејли телеграф“ недавно је изашао са великим насловом „Сусрет водећих либијских исламиста са руководством Сиријске слободне армије“. Ту се каже да се „бивши“ вођа ЛИФГ, а садашњи челник Војног савета Триполија Абдел Хаким Белхаџ, сусрео у Истамбулу са командантима Сиријске слободне армије. „Још један тајни састанак организован је на самој турско-сиријској граници уз, овај пут, учешће Мустафе Абдул Џалила, привременог либијског председника“!
У једној другој информацији стоји да су се прошлог месеца у Истамбулу још једном тајно срели Белхаџи и војнополитички представници сиријских побуњеника, а у присуству изасланика из турског војног и политичког врха. Турски „војни и политички врх“ имао је инвеституру НАТО (Турска је чланица НАТО-а) преговора са џихадистом Бел Хаџом о модалитетима НАТО помоћи и тактичким задацима његове исламистичке групе на фронту сиријског грађанског рата.
У Лондону је, такође, процурело да је 600 либијских терориста – нова група – пребачено прошлог месеца из либијског Триполија у луку Триполи на северу Либана, одакле су убачени у околину Алепа. Извештач Си-Ен-Ена Ајавн Вотсон, описује како је група исламиста прешла турско-сиријску границу. Каже да је у групи било највише Либијаца: „Сви либијски борци били су обучени у нове камуфлажне униформе и имали калашњикове“. Каже, такође, да се нове групе Либијаца налазе на путу за Сирију и да Либијци „долазе са знатним сумама новаца добијеним од НАТО-а, пре него што се организовано укрцавају на бродове за Сирију… Целом операцијом руководе борци ЛИФГ-а“.
Убиство америчког амбасадора у Бенгазију и  садашњи талас протеста које је, паралелно, покренуло објављивање у Америци аматерског филма са увредама на рачун пророка Мухамеда, колико су бурни и контроверзни догађаји, толико експонирају и неке истине о „Арапском пролећу“ и фаустовском уговору Запада са џихадским  ђаволом.

„ЛЕПОТА“  ЏИХАДА
„Ослобађање“ Либије и „демократски прогрес“ који се навелико рекламирају у западном „мејнстриму“, како би се камуфлирала непријатна чињеница да је НАТО фактички од Либије начинио идеалну зону за деловање исламиста, показују сада све своје псеудовредности. Нова Либија је практично база из које би исламисти Белхаџа, Ал каида и салафисти свих боја требало да воде  битку за рачун Запада, против непријатеља Запада, широм арапског света и даље. Али уговор са ђаволом је уговор са ђаволом. Мекејнови либијски „патриоти“ показали су на случају амбасадора Стивенса како то може да изгледа. У Египту је америчка логистика отерала одслуженог савезника Хоснија Мубарака, истерала „Муслиманску браћу“ на површину власти, а масе сада разбијају све америчко што им дође под руку. У Тунису, уместо компромитованог аутократе Бен Алија, фаустовски уговор изнедрио је исламистичку децу Рашида ел Ганушија, човека који је, такође, својевремено био у врху француске листе терора. У Јемену – слично, у  Судану – још горе.
Империја и актуелно војно крило Ал каиде ЛИФГ –Мекејнове „патриоте“ раде сада у тандему на обарању режима у Дамаску. Режим у Дамаску мора да падне да би се извело рушење режима у Тахерану. Пад Ирана је услов „sine kva non“ за даљи продор Империје са јужних фланкова, виа енергетски кључна средња Азија, до Подмосковља.
Фаустовски уговор Империје са црним ђаволом има, стога, неку тактичку логику, али сва је прилика нема стратегијски изглед. Империји се „осладило у Либији“(„Ајриш тајмс“).У једном  коментару бележи се  како су  исламисти које је НАТО подржавао и изручио им џамахирију на тацни, „окусили лепоту џихада“, па сада тече покушај да се „лепота џихада“ трансплантира и у Сирију.
Породицама три хиљаде Американаца  погинулим 11. септембра 2001. у Бин Ладеновом нападу на Њујорк, речено је како је Ал каида, не само непријатељ Америке него и целог човечанства. Ал каида, џихадисти Бел Хаџа, салафисти  у Египту, шиитски исламисти из Саудијске Арбије, Катара и Емирата данас, руку под руку са Империјом, обарају секуларни режим у Дамаску.
Из постхумног царства, Осама бин Ладен мора да глади браду и захваљује Алаху што му се дело остварује. И то уз помоћ стране од које би то најмање очекивао. Мада се, можда, пита: „Па што ме онда убише“?

[/restrictedarea]